Pravila saobraćaja: pitanja i odgovori, stranica 8 od 32

Mimoilaženje ćeš izvršiti sa desne strane: žuto vozilo iz suprotnog smera, koje takođe skreće ulevo, propuštaš sa svoje desne strane.

Ti levim pokazivačem pravca najavljuješ skretanje ulevo, a žuto vozilo iz suprotnog smera skreće ulevo, što je u tvom pogledu udesno. Kada dva vozila iz suprotnih smerova na raskrsnici skreću ulevo, svako skreće ispred drugog, bez obilaženja oko sredine raskrsnice, pa se mimoilaze desnim stranama. Tvoja putanja zato ide kao na strelici, a žuto vozilo ostaje sa tvoje desne strane. Strana mimoilaženja je propisana i ne zavisi od procene u raskrsnici.

Na opasnom usponu, odnosno nizbrdici, gde je mimoilaženje nemoguće ili veoma otežano, vozač koji se kreće niz nagib mora da zaustavi vozilo na pogodnom mestu kada primeti da mu drugo vozilo ide u susret uz nagib.

Vozilu koje se penje teže je da se zaustavi i ponovo krene uz strminu, a vraćanje unazad nizbrdo je opasno. Zato po opštem pravilu staje vozač koji ide nizbrdo i propušta vozilo koje se penje. Izuzetak je kada vozač koji ide uzbrdo ispred sebe ima pogodno mesto za zaustavljanje, a bez toga bi neko morao da se kreće unazad. Rešenje nije ni da vozila nastave preko bankine ili trotoara: pravilo određuje ko staje.

Vozač koji se kreće uz nagib mora da zaustavi vozilo ako ispred sebe ima pogodno mesto za zaustavljanje koje omogućava bezbedno mimoilaženje.

To je izuzetak od opšteg pravila po kome na opasnom usponu, odnosno nizbrdici, staje vozač koji ide niz nagib. Izuzetak važi kada bi, bez zaustavljanja vozila koje ide uz nagib, jedno od vozila moralo da se kreće unazad. Tada je bezbednije da stane vozač koji pogodno mesto ima ispred sebe, nego da se drugo vozilo vraća unazad. Zato nije tačno da vozač koji ide uz nagib nikada nema obavezu da stane. Mimoilaženje preko bankine ili trotoara nije rešenje koje pravilo predviđa.

Vozač crvenog vozila, koji se kreće uz nagib, dužan je da se zaustavi, jer ispred sebe ima pogodno mesto za zaustavljanje koje omogućava bezbedno mimoilaženje.

Znaci upozoravaju na opasan uspon i na suženje puta sa obe strane, pa u suženom delu dva vozila ne mogu da se mimoiđu. Opšte pravilo je da staje vozač koji ide nizbrdo, ali izuzetak važi kada vozač koji ide uzbrdo ima pogodno mesto ispred sebe: ako on tu stane, niko ne mora da se kreće unazad. Zato nije tačno da vozač iz suprotnog smera mora da se vraća unazad, a ni da se vozači sami dogovaraju rukom ili svetlosnim i zvučnim znacima.

Dužan si da zaustaviš vozilo na mestu koje omogućava bezbedno mimoilaženje, jer je vozilo iz suprotnog smera već stupilo na suženi deo kolovoza.

Znak upozorava na opasan uspon, a deo tvoje trake zauzima gomila zemlje, pa je kolovoz sužen i mimoilaženje u tom delu nije moguće. Iako se krećeš uz nagib, vozilo iz suprotnog smera je već ušlo u suženje, a prepreka je u tvojoj traci. Zato staješ pre suženja, na mestu gde ima dovoljno prostora, i propuštaš ga. Nije tačno da vozač iz suprotnog smera mora da se vraća unazad ili da prelazi preko trotoara samo zato što se ti krećeš uzbrdo.

Unazad se kreće vozilo niže vrste: teretno vozilo koje se susrelo sa autobusom i vozilo koje se susrelo sa skupom vozila, odnosno sa vozilom koje vuče priključno vozilo.

Na delu puta označenom kao opasan uspon ili opasna nizbrdica, gde mimoilaženje nije moguće, prvo odlučuje vrsta vozila. Redosled od više ka nižoj vrsti je: skup vozila, autobus, teretno vozilo, radna mašina, traktor, putničko vozilo i, na kraju, motocikl, moped, tricikl i četvorocikl. Autobus je iznad teretnog vozila, a skup vozila je na samom vrhu, pa se vraća drugo vozilo.

Smer kretanja odlučuje tek kada se sretnu vozila iste vrste. Zato nije tačno da se vozilo koje ide niz nagib uvek vraća bez obzira na drugo vozilo, a ni da se vraća vozilo koje ide uz nagib samo zato što u blizini ima pogodno mesto.

Unazad se kreće vozilo koje se susrelo sa vozilom više vrste, a kod vozila iste vrste ono koje ide niz nagib, osim ako je vozaču koji ide uz nagib lakše da to uradi.

Na delu puta označenom kao opasan uspon ili opasna nizbrdica, gde se vozila ne mogu mimoići, prvo se gleda vrsta vozila. Redosled od više ka nižoj vrsti je: skup vozila, autobus, teretno vozilo, radna mašina, traktor, putničko vozilo i, na kraju, motocikl, moped, tricikl i četvorocikl. Vozilo niže vrste se vraća do mesta na kome je mimoilaženje moguće.

Tek kada su oba vozila iste vrste, odlučuje smer: unazad ide vozilo koje se kreće niz nagib, osim ako je, s obzirom na uslove i položaj vozila, lakše da to uradi vozilo koje ide uz nagib. Zato nije tačno da se vozilo koje ide niz nagib vraća bez obzira na vrstu drugog vozila.

Redosled od više ka nižoj vrsti je: skup vozila, autobus, teretno vozilo, radna mašina, traktor, putničko vozilo i, na kraju, motocikl, moped, tricikl i četvorocikl.

Ovaj redosled se primenjuje na delu puta označenom kao opasan uspon ili opasna nizbrdica, kada se vozila ne mogu mimoići: unazad se vraća vozilo niže vrste. Na vrhu je skup vozila, jer je vozilu sa priključnim vozilom najteže da se kreće unazad, a odmah iza njega je autobus, pa tek onda teretno vozilo.

Pogrešni redosledi stavljaju autobus ispred skupa vozila, odnosno radnu mašinu i traktor ispred teretnog vozila i autobusa.

Vozač putničkog vozila mora da se kreće unazad do pogodnog mesta, jer je autobus vozilo više vrste.

Na slici je znak opasnog uspona odnosno nizbrdice, a put je toliko uzan da se crveno putničko vozilo i autobus ne mogu mimoići. Tada ne odlučuju dogovor vozača ni smer kretanja, nego vrsta vozila: autobus je u redosledu iznad putničkog vozila. Zato se putničko vozilo vraća do mesta na kome je mimoilaženje moguće.

Vozači ne treba da se sporazumevaju pokretima ruke, zvučnim ili svetlosnim znakom: propis unapred određuje ko se vraća, a to nije autobus.

Vozač putničkog vozila mora da se kreće unazad do pogodnog mesta, jer je traktor vozilo više vrste.

Na opasnom usponu ili opasnoj nizbrdici, gde se vozila ne mogu mimoići, unazad se vraća vozilo niže vrste. Redosled je: skup vozila, autobus, teretno vozilo, radna mašina, traktor, putničko vozilo, pa motocikl, moped, tricikl i četvorocikl. Traktor je iznad putničkog vozila, pa crveno vozilo ustupa i vraća se do mesta na kome mimoilaženje postaje moguće.

Vozači ne treba da se sporazumevaju pokretima ruke, zvučnim ili svetlosnim znakom: propis unapred određuje ko se vraća, a to nije traktor.

Vozač teretnog vozila mora da se kreće unazad do pogodnog mesta, jer je autobus vozilo više vrste.

Na slici je zeleno teretno vozilo na uskom putu označenom kao opasan uspon odnosno nizbrdica, a u susret mu dolazi autobus. Kada mimoilaženje nije moguće, unazad se kreće vozilo niže vrste. U redosledu skup vozila, autobus, teretno vozilo, radna mašina, traktor, putničko vozilo, autobus je odmah iznad teretnog vozila, pa se vraća teretno vozilo.

Vozači ne treba da se sporazumevaju pokretima ruke, zvučnim ili svetlosnim znakom: propis unapred određuje ko se vraća.

Vozač teretnog vozila mora da se kreće unazad do pogodnog mesta, jer je skup vozila najviša vrsta.

Zelenom teretnom vozilu na uskom putu označenom kao opasan uspon odnosno nizbrdica u susret dolazi skup vozila, odnosno vučno vozilo sa priključnim vozilom. Kada mimoilaženje nije moguće, unazad se kreće vozilo niže vrste. Skup vozila je na vrhu redosleda, iznad autobusa i teretnog vozila, jer se sa priključnim vozilom najteže kreće unazad.

Vozači ne treba da se sporazumevaju pokretima ruke, zvučnim ili svetlosnim znakom: propis unapred određuje ko se vraća, a to nije skup vozila.

Preticanje se vrši sa leve strane vozila koje pretičeš.

Vozila se kreću desnom stranom kolovoza, pa se preticanje izvodi levom stranom: pomeriš se ulevo, prođeš pored vozila i vratiš se u svoju traku. Vozač ispred tebe to očekuje i zato se pri preticanju pomera ka desnoj ivici.

Sa desne strane se pretiče samo izuzetno, kada je propisom tako određeno: vozilo koje je jasno pokazalo da skreće ulevo i tramvaj na šinama na sredini kolovoza. Zato nije tačno da stranu biraš prema saobraćajnoj situaciji.

Preticanje je dozvoljeno, jer znak pored puta zabranjuje preticanje samo teretnim vozilima, a ne putničkim.

Na znaku je crveno nacrtano teretno vozilo pored crnog putničkog vozila. Takav znak zabranjuje teretnim vozilima čija najveća dozvoljena masa prelazi 3,5 t da pretiču druga motorna vozila. Na putnička vozila se ne odnosi, pa vozač putničkog vozila sme da pretiče, ako su ispunjeni ostali uslovi za bezbedno preticanje.

Znak koji zabranjuje preticanje svim motornim vozilima izgleda drugačije: na njemu su dva putnička vozila, crveno i crno.

Van naselja smeš da pretičeš samo sa leve strane.

Na putu van naselja preticanje se vrši sa leve strane vozila koje pretičeš, i kada put ima više traka u istom smeru, kao na slici. Prolaženje pored vozila u pokretu sa njegove desne strane bilo bi preticanje sa desne strane, a to ovde nije dozvoljeno.

Prolaženje sa desne strane se ne smatra preticanjem samo na putu u naselju sa najmanje dve trake u istom smeru i kada se u susednim trakama kreću kolone vozila. Sa desne strane se pretiče i vozilo koje je jasno pokazalo da skreće ulevo, što ovde nije slučaj.

Vozilo za koje se sa sigurnošću vidi da skreće ulevo pretičeš sa desne strane.

Kada se vozač pomerio ka sredini kolovoza ili u traku za skretanje ulevo i uključio levi pokazivač pravca, jasno je da skreće ulevo. Sa njegove leve strane bi mu se našao na putu baš dok skreće, pa se preticanje tada mora vršiti sa desne strane, uz dovoljno prostora i bez ugrožavanja drugih.

Strana ovde nije stvar izbora prema situaciji: za takvo vozilo propisana je desna strana.

Preticanje nije dozvoljeno, jer belo vozilo ispred skreće ulevo, a vozilo koje skreće ulevo ne sme se preticati sa leve strane.

Belo vozilo je uključilo levi pokazivač pravca i već se usmerilo preko sredine puta, ka ulazu u dvorište sa leve strane. Plavo vozilo iza njega takođe daje levi pokazivač, kao da želi da ga pretekne sa leve strane. Time bi mu se našlo na putu upravo dok skreće i lako bi došlo do sudara.

Kada se sa sigurnošću vidi da vozilo ispred skreće ulevo, ono se može preticati samo sa desne strane, i to samo ako za to ima dovoljno prostora.

Preticanje sa desne strane je dozvoljeno, jer vozilo ispred jasno pokazuje da skreće ulevo.

Vozač ispred tebe je uključio levi pokazivač pravca i pomerio vozilo ka sredini kolovoza. Kada se po položaju vozila i znaku sa sigurnošću vidi da skreće ulevo, preticanje se vrši sa njegove desne strane, jer bi mu sa leve strane bio na putu dok skreće.

Pored njega smeš da prođeš samo ako sa desne strane ima dovoljno prostora i ako time ne ugrožavaš druge, na primer bicikliste uz desnu ivicu kolovoza.

Tramvaj koji se kreće po šinama na sredini kolovoza smeš da pretičeš samo sa desne strane.

Kada su šine na sredini kolovoza, sa leve strane tramvaja je deo kolovoza prema suprotnom smeru, pa bi te preticanje ulevo dovelo u susret vozilima i tramvajima koji dolaze iz suprotnog smera. Zato je za preticanje takvog tramvaja dozvoljena samo desna strana.

Pri tome pazi na putnike koji prelaze kolovoz do tramvajskog stajališta ili od njega.

Tramvaj na šinama na sredini kolovoza smeš da pretičeš samo sa desne strane.

Na slici se tramvaj kreće ispred tebe po šinama na sredini kolovoza. Od dve strane koje pokazuju strelice dozvoljena je samo desna: leva bi te odvela preko šina, prema sredini puta i saobraćaju iz suprotnog smera.

Kada pretičeš tramvaj sa desne strane, pazi na putnike koji prelaze kolovoz do tramvajskog stajališta ili od njega.

Na putu sa najmanje dve trake u istom smeru, kada se u njima kreću kolone vozila, brže kretanje u jednoj traci ne smatra se preticanjem.

U gustom saobraćaju kolone u susednim trakama ne idu istom brzinom, jer svaka zavisi od vozila ispred sebe. Ako tvoja kolona ide brže od susedne, ti ne pretičeš, nego samo nastavljaš kretanje svojom trakom. Zato to nije preticanje sa desne strane ni kada je brža desna traka.

Ovo pravilo nije ograničeno na naselje: važi na svakom putu sa najmanje dve trake u istom smeru na kome se kreću kolone vozila.

Brže kretanje vozila u desnoj traci nije preticanje, jer se u obe trake kreću kolone vozila.

Na slici je put sa dve trake u istom smeru i u obe se vozila kreću jedno iza drugog. Kada se kolone kreću u susednim trakama, brže kretanje jedne kolone od druge ne smatra se preticanjem, pa vozila u desnoj traci smeju da idu brže od onih u levoj.

Mimoilaženje je nešto drugo: to je prolaženje pored vozila koje dolazi iz suprotnog smera.

Brže kretanje vozila u levoj traci nije preticanje, jer se u obe trake kreću kolone vozila.

Na slici je ulica sa dve trake u istom smeru, u kojima se vozila kreću jedno iza drugog. Kada su kolone u susednim trakama, svaka se kreće svojom brzinom, pa to što je jedna kolona brža od druge ne smatra se preticanjem.

Mimoilaženje je prolaženje pored vozila koje dolazi iz suprotnog smera, pa ni taj odgovor ne odgovara ovoj situaciji.

U naselju, na putu sa najmanje dve trake u istom smeru, prolaženje sa desne strane vozila koje se kreće ne smatra se preticanjem.

Na takvom putu u naselju vozila u desnoj traci često prođu pored sporijih vozila u levoj traci. To se ne smatra preticanjem sa desne strane, pa za to ne važe pravila o preticanju.

Van naselja važi drugačije: tamo je prolaženje sa desne strane vozila koje se kreće preticanje, a preticanje se vrši sa leve strane. Zato je pogrešno da se van naselja to ne smatra preticanjem.

Na putu u naselju sa dve trake u istom smeru prolaženje sa desne strane vozila koje se kreće levom trakom nije preticanje.

Na slici je znak naselja i put sa dve trake u tvom smeru, a vozilo ispred ide levom trakom. U naselju se prolaženje sa desne strane vozila koje se kreće ne smatra preticanjem, pa pored njega smeš da prođeš desnom trakom, uz uobičajenu pažnju.

Za to nije potrebno da se vozila kreću u koloni. Pravilo o kolonama u susednim trakama važi i van naselja, a pravilo o naselju važi i kada kolone nema.