Pravila saobraćaja: pitanja i odgovori, stranica 13 od 32

Brzinu moraš da prilagodiš tako da vozilo možeš blagovremeno da zaustaviš pred svakom preprekom koju vidiš ili imaš razloga da predvidiš i da ne ugrožavaš bezbednost saobraćaja.

Brzina se prilagođava osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, vremenskim prilikama, stanju vozila i tereta i gustini saobraćaja. Ograničenje brzine je samo gornja granica: kada su uslovi lošiji, moraš da voziš sporije.

Cilj nije da što pre stigneš na odredište, već da bezbedno upravljaš vozilom. Netačno je i da smeš da ometaš druge: vozač koji vozi toliko sporo da ometa normalan saobraćaj mora na prvom odgovarajućem mestu da omogući drugima da ga bezbedno preteknu, obiđu ili prođu.

U magli moraš da voziš tako da vozilo možeš blagovremeno da zaustaviš pred svakom preprekom koju u tim uslovima vidiš ili imaš razloga da predvidiš.

Na slici je gusta magla i vidljivost je jako smanjena. Zakon za vožnju po magli ne propisuje posebnu brojku, ni najviše 60 km/h ni brzinu za 20% manju od dozvoljene. Brzinu određuješ prema tome koliko daleko vidiš: vozilo mora da može da se zaustavi na delu puta koji vidiš ispred sebe. U gustoj magli to znači brzinu znatno manju od one koju dozvoljava znak ili opšte ograničenje.

Na snegu i bljuzgavici moraš da voziš brzinom kojom ne ugrožavaš bezbednost saobraćaja i kojom vozilo možeš blagovremeno da zaustaviš pred svakom preprekom koju vidiš ili imaš razloga da predvidiš.

Na slici je kolovoz pokriven snegom i bljuzgavicom, a iz suprotnog smera dolaze autobus i kombi. Na takvoj podlozi zaustavni put je mnogo duži, a vozilo lako proklizava, pa brzinu moraš da prilagodiš stanju puta i vremenskim prilikama.

Zakon ne propisuje da brzina mora biti za 20% manja od one na znaku, niti posebnu granicu od 40 km/h. Odgovarajuća brzina zavisi od uslova i može biti i niža od tih vrednosti.

Moraš da voziš brzinom kojom ne ugrožavaš sebe i druge učesnike u saobraćaju i kojom vozilo možeš blagovremeno da zaustaviš pred svakom preprekom koju vidiš ili imaš razloga da predvidiš.

Na slici je ispred tebe drugo vozilo. Brzinu prilagođavaš stanju puta, vidljivosti, gustini saobraćaja i vozilu ispred sebe, uz dovoljno rastojanje da možeš bezbedno da se zaustaviš ako ono naglo uspori.

Ponuđene brojke nisu pravilo: zakon ne traži da voziš za 20% sporije od ograničenja za tvoju vrstu vozila, niti propisuje fiksnu brzinu od najviše 80 km/h za ovakvu situaciju. Dozvoljena brzina je samo gornja granica, a stvarnu brzinu određuju uslovi na putu.

Ako voziš toliko sporo da ometaš normalan saobraćaj, moraš na prvom odgovarajućem mestu da omogućiš drugim vozilima da te bezbedno preteknu, obiđu ili prođu.

Odgovarajuće mesto je, na primer, proširenje kolovoza ili pregledan deo puta na kome možeš da se skloniš uz desnu ivicu, pa vozila iza tebe mogu bezbedno da prođu.

Ne smeš da zaustaviš vozilo na kolovozu i čekaš da te sva vozila obiđu, jer tako stvaraš opasnu prepreku. Samo usporavanje takođe nije rešenje: vozila iza tebe i dalje nemaju bezbedno mesto za preticanje, a kolona se samo produžava.

U naselju, kada brzina nije ograničena saobraćajnim znakom, smeš da voziš najviše 50 km/h.

To je opšte ograničenje za puteve u naselju i važi od znaka za početak naselja do znaka za njegov završetak. Saobraćajnim znakom brzina u naselju može da se smanji, a izuzetno, na putu čiji saobraćajno-tehnički elementi to omogućavaju, i da se poveća do 80 km/h. Bez takvog znaka ne smeš da voziš 60 ni 80 km/h; 80 km/h je opšte ograničenje na običnim putevima van naselja.

Vozač bele cisterne, koji vozi sporo i ometa saobraćaj, mora na prvom odgovarajućem mestu da omogući drugim vozilima da ga bezbedno preteknu, obiđu ili prođu.

Na slici se iza sporog teretnog vozila na krivudavom putu stvorila kolona. Na takvom putu preticanje je opasno, pa vozač cisterne treba da iskoristi prvo proširenje ili pregledan deo puta i da se skloni udesno kako bi kolona prošla.

Ne sme da stane na kolovozu i čeka da ga sva vozila obiđu, jer tako postaje prepreka na putu. Samo usporavanje takođe ne pomaže: kolona iza njega i dalje nema bezbedno mesto za preticanje.

Posle znaka za početak naselja smeš da voziš najviše 50 km/h.

Beli pravougaoni znak sa siluetom zgrada označava početak naselja. Od tog mesta važi opšte ograničenje za naselje od 50 km/h, sve dok saobraćajni znak ne odredi drugačije ili dok ne prođeš znak za završetak naselja. Brzina od 60 km/h je veća od dozvoljene, a 80 km/h je opšte ograničenje na običnim putevima van naselja.

Posle znaka za početak naselja vozač autobusa kojim se vrši organizovani prevoz dece sme da vozi najviše 50 km/h.

Za autobus kojim se organizovano prevoze deca važi posebno ograničenje prema vrsti vozila: 70 km/h, a na autoputu 90 km/h. Ali od znaka za početak naselja važi opšte ograničenje za naselje od 50 km/h, a ono je strože.

Kada se ograničenje za vrstu vozila i ograničenje na tom delu puta razlikuju, uvek poštuješ niže. Zato ovde 60 ni 70 km/h nisu dozvoljeni.

Posle znaka za završetak naselja smeš da voziš najviše 80 km/h.

Znak sa siluetom zgrada precrtanom crvenom linijom označava kraj naselja, pa više ne važi ograničenje od 50 km/h. Na putu van naselja koji nije autoput ni motoput opšte ograničenje je 80 km/h, ako saobraćajnim znakom nije određena manja brzina. Opšte ograničenje od 60 km/h ne postoji, a 50 km/h važi u naselju.

Putničko vozilo sme ovde da vozi najviše 80 km/h, jer tu brzinu dozvoljava postavljeni saobraćajni znak.

Na slici je znak za početak naselja, a malo dalje znak ograničenja brzine na 80 km/h. U naselju je opšte ograničenje 50 km/h, ali na putu čiji saobraćajno-tehnički elementi to omogućavaju saobraćajnim znakom može da se dozvoli brzina i do 80 km/h. Postavljeni znak ima prednost nad opštim pravilom, pa je ograničenje na ovom delu puta 80 km/h, a ne 50 ni 60 km/h.

Vozač autobusa sme ovde da vozi najviše 80 km/h.

Na slici je znak za početak naselja, a malo dalje znak koji dozvoljava brzinu do 80 km/h. Takav znak menja opšte ograničenje za naselje od 50 km/h. Za autobus važi i ograničenje prema vrsti vozila: 80 km/h na svim putevima osim na autoputu, gde je 100 km/h. Obe granice su ovde 80 km/h, pa toliko autobus i sme da vozi. Ograničenje od 70 km/h važi za zglobne autobuse bez mesta za stajanje i za autobuse kojima se organizovano prevoze deca.

Autobus koji pored ugrađenih sedišta ima i mesta za stajanje sme da vozi najviše 50 km/h, čak i na autoputu.

Zeleni znakovi na slici označavaju autoput, na kome je opšte ograničenje 130 km/h, a za obične autobuse 100 km/h. Za autobus sa mestima za stajanje zakon propisuje ograničenje od 50 km/h prema vrsti vozila, bez izuzetka za autoput. Putnici koji stoje lako gube ravnotežu pri kočenju i u krivinama, pa veća brzina za njih nije bezbedna. Kada se opšte ograničenje i ograničenje za vrstu vozila razlikuju, poštuješ niže, pa 70, 80 ni 90 km/h nisu dozvoljeni.

Autobus koji pored ugrađenih sedišta ima i mesta za stajanje sme van naselja da vozi najviše 50 km/h.

Za takve autobuse, kao i za gradske autobuse i autobuse sa priključnim vozilom za prevoz lica, zakon propisuje ograničenje od 50 km/h prema vrsti vozila. Ono važi na svim putevima, pa i van naselja, na motoputu i na autoputu, jer putnici koji stoje lako padaju pri kočenju i u krivinama. Ograničenje od 80 km/h važi za obične autobuse, a 70 km/h za zglobne autobuse bez mesta za stajanje i za autobuse kojima se organizovano prevoze deca.

Vozač autobusa sme na motoputu da vozi najviše 80 km/h.

Plavi znak sa automobilom označava motoput, na kome je opšte ograničenje 100 km/h. Za autobuse, međutim, važi ograničenje prema vrsti vozila: 80 km/h na svim putevima osim na autoputu, gde smeju da voze 100 km/h. Motoput nije autoput, pa autobus ne sme da vozi brže od 80 km/h. Kada se opšte ograničenje i ograničenje za vrstu vozila razlikuju, poštuješ niže. Brzina od 120 km/h nije dozvoljena na motoputu ni putničkim vozilima.

Vozač autobusa sme ovde da vozi najviše 60 km/h, jer je to brzina dozvoljena saobraćajnim znakom.

Na slici je znak za motoput, a iznad njega znak ograničenja brzine na 60 km/h. Bez tog znaka autobus bi na motoputu smeo da vozi 80 km/h, koliko iznosi ograničenje za autobuse van autoputa. Znak ograničava brzinu svim vozilima na tom delu puta, a kada se ograničenje na znaku i ograničenje za vrstu vozila razlikuju, poštuješ niže, ovde 60 km/h.

Autobus koji pored ugrađenih sedišta ima i mesta za stajanje sme na motoputu da vozi najviše 50 km/h.

Na slici je znak za motoput, na kome je opšte ograničenje 100 km/h, a za obične autobuse 80 km/h. Za autobus sa mestima za stajanje, kao što je gradski autobus na slici, zakon propisuje ograničenje od 50 km/h na svim putevima. Putnici koji stoje lako gube ravnotežu pri kočenju, pa veća brzina nije bezbedna. Kada se opšte ograničenje i ograničenje za vrstu vozila razlikuju, poštuješ niže, pa 60, 80 ni 100 km/h nisu dozvoljeni.

Putničko vozilo sme ovde da vozi najviše 40 km/h, jer je to brzina dozvoljena saobraćajnim znakom.

Na slici je znak za početak naselja, a iza njega znak ograničenja brzine na 40 km/h. U naselju je opšte ograničenje 50 km/h, ali saobraćajni znak može da odredi manju brzinu za celo naselje ili njegov deo. Tada važi brzina sa znaka, pa ne smeš da voziš 50 ni 60 km/h.

Na autoputu smeš da voziš najviše 130 km/h.

To je najviše opšte ograničenje brzine na putevima u Srbiji. Na motoputu je ograničenje 100 km/h, a na ostalim putevima van naselja 80 km/h. Brzina od 120 km/h nije opšte ograničenje ni na jednoj vrsti puta. Saobraćajnim znakom brzina na autoputu može da se ograniči i na manju vrednost, a za pojedine vrste vozila, kao što su autobusi i teretna vozila, važe niža ograničenja.

Putničko vozilo sme na autoputu da vozi najviše 130 km/h.

Zeleni znakovi na slici označavaju autoput. Na autoputu je opšte ograničenje 130 km/h, ako saobraćajnim znakom nije određena manja brzina. Brzina od 100 km/h je ograničenje na motoputu, 80 km/h na ostalim putevima van naselja, a 120 km/h nije opšte ograničenje ni na jednoj vrsti puta.

Na motoputu smeš da voziš najviše 100 km/h.

Motoput je put namenjen samo saobraćaju motornih vozila, označen plavim znakom sa automobilom, ali nema sve osobine autoputa. Zato je opšte ograničenje na njemu 100 km/h: manje od 130 km/h na autoputu, a veće od 80 km/h na ostalim putevima van naselja. Brzina od 120 km/h nije opšte ograničenje ni na jednoj vrsti puta. Saobraćajnim znakom i za pojedine vrste vozila brzina može biti ograničena i na manju vrednost.

Autobus koji pored ugrađenih sedišta ima i mesta za stajanje sme na putu van naselja da vozi najviše 50 km/h.

Opšte ograničenje na putu van naselja koji nije autoput ni motoput iznosi 80 km/h, a toliko smeju i obični autobusi. Za autobuse sa mestima za stajanje zakon propisuje posebno ograničenje od 50 km/h na svim putevima, jer putnici koji stoje lako gube ravnotežu pri kočenju i u krivinama. Kada se opšte ograničenje i ograničenje za vrstu vozila razlikuju, poštuješ niže, pa 60, 70 ni 80 km/h nisu dozvoljeni.

Skup vozila koji čine teretno i priključno vozilo sme na autoputu da vozi najviše 90 km/h.

Za teretna motorna vozila sa priključnim vozilom zakon propisuje ograničenje prema vrsti vozila: 70 km/h na svim putevima osim na autoputu, gde smeju da voze 90 km/h. Opšte ograničenje od 130 km/h na autoputu za njih ne važi, jer poštuješ niže ograničenje. Brzina od 70 km/h je njihovo ograničenje van autoputa. Brzine od 80 i 100 km/h važe za autobuse i teretna vozila mase preko 3.500 do 7.500 kg bez priključnog vozila: 80 km/h van autoputa, a 100 km/h na autoputu.

Posle znaka za početak naselja vozač autobusa kojim se vrši organizovani prevoz dece sme da vozi najviše 50 km/h.

Autobus kojim se organizovano prevoze deca ima posebno ograničenje prema vrsti vozila: 70 km/h, a na autoputu 90 km/h. Kada prođe znak za početak naselja na slici, za njega važi i opšte ograničenje za naselje od 50 km/h, koje je strože.

Od dva ograničenja koja važe u isto vreme uvek poštuješ niže. Zato vozač ovog autobusa u naselju ne sme da vozi 60 ni 70 km/h.

Vozač teretnog vozila mase 20.000 kg sme ovde da vozi najviše 70 km/h, iako znak dozvoljava 80 km/h.

Na slici je znak za početak naselja, a malo dalje znak koji u naselju dozvoljava brzinu do 80 km/h. Taj znak ne ukida ograničenje prema vrsti vozila. Za teretna motorna vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 7.500 kg zakon propisuje 70 km/h na svim putevima osim na autoputu, gde je 90 km/h. Kada se ograničenje na znaku i ograničenje za vrstu vozila razlikuju, poštuješ niže, pa vozač ne sme da vozi 80 km/h. Opšte ograničenje od 50 km/h za naselje ovde je znakom povećano.