Vozači: pitanja i odgovori, stranica 1 od 8

Motornim vozilom, odnosno skupom vozila, samostalno sme da upravlja vozač koji ispunjava propisane uslove i ima vozačku dozvolu za kategoriju vozila kojim upravlja.

Nije dovoljno da imaš bilo kakvu vozačku dozvolu: ona mora da važi baš za kategoriju vozila kojim voziš. Na primer, sa dozvolom za kategoriju B ne smeš da voziš teretno vozilo kategorije C. Pored toga moraš da ispunjavaš i druge propisane uslove, na primer da ti nije zabranjeno upravljanje vozilom.

Uverenje o položenom vozačkom ispitu nije vozačka dozvola: samostalno smeš da voziš tek kada ti se izda dozvola za tu kategoriju.

Vozač sa probnom dozvolom ne sme da upravlja vozilom kategorije B čija snaga motora prelazi 80 kW, osim kada je u vozilu član porodice koji ga nadzire i najmanje pet godina ima važeću dozvolu za kategoriju B.

Ograničenje snage postoji jer vozač početnik nema dovoljno iskustva da bezbedno savlada jak automobil. Izuzetak važi samo uz nadzor: član porodice mora da bude u tom vozilu i da ima dozvolu za B najmanje pet godina.

Zabrana nije vezana samo za uzrast do 18 godina niti samo za period od 23 do 6 časova: važi sve vreme dok imaš probnu dozvolu, osim uz pomenuti nadzor.

Sa probnom vozačkom dozvolom smeš da upravljaš motornim vozilom na teritoriji Republike Srbije.

Probna dozvola je domaća isprava za vozače početnike. Međunarodna vozačka dozvola izdaje se samo vozaču koji ima vozačku dozvolu, a ne probnu, pa se vožnja sa probnom dozvolom vezuje za Srbiju.

Probna dozvola, s druge strane, nije ograničena na opštinu u kojoj živiš: važi na celoj teritoriji Srbije.

Vozač sa probnom vozačkom dozvolom na motoputu ne sme da vozi brže od 90 km/h.

Opšte ograničenje brzine na motoputu je 100 km/h, a vozač početnik mora da vozi sporije: 90 km/h je 90% od tog ograničenja. Pri manjoj brzini ima više vremena da uoči opasnost i reaguje, a zaustavni put mu je kraći.

Brzina od 100 km/h je ograničenje za ostale vozače, a 110 km/h je više i od njega. Ni 80 km/h nije granica za motoput: to je opšte ograničenje na ostalim putevima van naselja.

Ako si probnu dozvolu stekao pre navršenih 18 godina, za vreme vožnje vozila kategorije B moraš biti pod nadzorom lica koje je u vozilu i najmanje pet godina ima dozvolu za kategoriju B, i to sve vreme dok važi probna dozvola.

Vozač koji je počeo da vozi pre punoletstva ima najmanje iskustva, pa mu je potreban iskusan pratilac. Nadzor ne prestaje sa 18. rođendanom, nego traje koliko i probna dozvola.

Lice koje vrši nadzor mora da ima dozvolu za kategoriju B najmanje pet godina: tri godine nisu dovoljne.

Vozilo kojim upravlja vozač sa probnom dozvolom mora imati oznaku P na vidnom mestu sa prednje i sa zadnje strane.

Oznaka upozorava druge učesnike u saobraćaju da vozi početnik, koji može da reaguje sporije ili nesigurnije, pa treba da budu strpljivi i oprezni. Mora da je vide i oni koji ti dolaze u susret i oni koji voze iza tebe, zato se stavlja i napred i pozadi.

Oznaka samo pozadi nije dovoljna, a oznaka sa bočne strane nije propisana.

Vozač koji je probnu dozvolu stekao sa navršenih 18 godina ne mora da vozi pod nadzorom lica sa dozvolom za kategoriju B.

Nadzor iskusnog vozača u vozilu propisan je samo za vozače koji su probnu dozvolu stekli pre 18. godine. Ako si dozvolu dobio kao punoletan, smeš da voziš sam od prvog dana, ali uz ostala ograničenja probne dozvole, na primer oznaku P i zabranu korišćenja telefona.

Nadzor nije propisan ni za prvih šest meseci ni za ceo period važenja probne dozvole.

Vozač sa probnom vozačkom dozvolom ne sme da upravlja motornim vozilom u periodu od 23 do 6 časova.

Noću je vidljivost slabija, a umor veći, pa su vozači početnici tada izloženi najvećem riziku. Zabrana važi za sve vozače sa probnom dozvolom, bez obzira na uzrast, a ne samo do 18. godine.

Period od 22 do 5 časova nije onaj koji propis određuje: zabrana počinje u 23 časa i traje do 6 časova ujutro.

Vozač sa probnom dozvolom za vreme vožnje ne sme da koristi telefon ni druga sredstva za komunikaciju, čak ni uz opremu za korišćenje bez ruku.

Ostali vozači smeju da telefoniraju samo uz opremu koja ne zahteva upotrebu ruku. Za početnika je zabrana potpuna, jer i razgovor bez držanja telefona odvlači pažnju sa puta, a početnik još nema dovoljno iskustva da istovremeno prati saobraćaj.

Zabrana važi u svako doba dana, a ne samo u određenom periodu.

Vozač sa probnom dozvolom za kategoriju B, dok ne navrši 18 godina, sme da preveze najviše tri lica, uključujući i lice koje ga nadzire.

Dakle, pored pratioca, u vozilu mogu biti još najviše dva putnika. Ograničenje postoji jer veći broj putnika, posebno vršnjaka, odvlači pažnju mladog vozača i povećava rizik od nezgode.

Ne sme da preveze onoliko lica koliko vozilo ima sedišta, ali nije ograničen ni samo na lice koje vrši nadzor.

Vozač kome je odlukom nadležnog organa zabranjeno upravljanje motornim vozilom ne sme da upravlja ni motornim vozilom ni skupom vozila.

Dok zabrana traje, nema izuzetaka: ne važi samo za određene puteve, pa ni lokalni putevi nisu dozvoljeni. Zabranjeno je i upravljanje skupom vozila, kao i sporijim motornim vozilima čija najveća konstruktivna brzina ne prelazi 45 km/h.

Zabranu izriče nadležni organ zbog ozbiljnog prekršaja ili krivičnog dela, a upravljanje vozilom za vreme zabrane se strogo kažnjava.

Vozač koji je isključen iz saobraćaja ne sme da upravlja motornim vozilom, odnosno skupom vozila.

Isključenje iz saobraćaja je mera koju policijski službenik primenjuje na licu mesta, na primer kada je vozač pod dejstvom alkohola ili kada vozi nakon isteka roka važenja vozačke dozvole. Dok isključenje traje, vozač ne sme da upravlja nijednim motornim vozilom.

Nije mu dozvoljeno ni da vozilo odveze do mesta prebivališta ili sedišta pravnog lica, a zabrana se ne odnosi samo na kategoriju vozila kojim je upravljao.

Vozač koji ima vozačke dozvole dve države ne sme da ih koristi u isto vreme.

U isto vreme sme se koristiti samo jedna vozačka dozvola. Kazneni poeni, zabrana upravljanja i oduzimanje dozvole odnose se na vozača i njegovu dozvolu, pa bi dve dozvole u upotrebi omogućile da se te mere izbegnu: kada mu oduzmu jednu, vozio bi sa drugom.

Pravilo važi i kada vozač duže boravi van mesta prebivališta: ni boravak duži od tri meseca ga ne menja.

Vozačku dozvolu čiji si nestanak prijavio nadležnom organu ne smeš više da koristiš.

Kada prijaviš nestanak, dozvola se vodi kao nevažeća i treba da zatražiš novu. Ako staru dozvolu kasnije pronađeš, ne smeš da voziš sa njom, jer je to nevažeća isprava.

Izuzetak ne postoji ni kada ti oduzmu duplikat: oduzimanje nove dozvole ne vraća važnost staroj dozvoli, čiji si nestanak prijavio.

Da, promenu prebivališta moraš da prijaviš nadležnom organu radi upisa u evidenciju vozača, u roku od 30 dana od dana promene.

Evidencija vozača mora da sadrži tačne podatke, između ostalog i adresu na koju ti se dostavljaju pozivi i odluke. Postojanje jedinstvene evidencije ne oslobađa vozača ove obaveze: podaci u njoj se ažuriraju upravo njegovom prijavom.

Rok je 30 dana od dana promene, a ne 90.

Dok upravljaš motornim vozilom, odnosno skupom vozila, moraš kod sebe da imaš vozačku dozvolu, odnosno probnu vozačku dozvolu.

Dozvola dokazuje da imaš pravo da upravljaš vozilom te kategorije, i na zahtev je moraš dati ovlašćenom licu na uvid. Lična karta je ne zamenjuje, iako se podaci o vozaču mogu proveriti u registru.

Međunarodna vozačka dozvola služi za vožnju u inostranstvu, pa ni ona ne zamenjuje domaću vozačku dozvolu.

Vozač sa probnom vozačkom dozvolom ne upravlja vozilom savesno i na propisan način kada ima najmanje 9 kaznenih poena.

Za vozače sa vozačkom dozvolom ta granica je 18 kaznenih poena, a za početnike je upola niža, jer se od njih očekuje posebna pažnja dok stiču iskustvo. Kada vozač dostigne tu granicu, oduzima mu se dozvola.

Granice od 12 ili 18 poena ne važe za probnu dozvolu.

Međunarodna vozačka dozvola izdata u Republici Srbiji ne sme se koristiti za upravljanje motornim vozilima u Srbiji.

Ona služi za vožnju u inostranstvu. U Srbiji voziš sa svojom vozačkom dozvolom, odnosno probnom vozačkom dozvolom, koju moraš imati kod sebe i dati na uvid pri kontroli.

Zato međunarodna dozvola u Srbiji ne zamenjuje domaću, čak ni kada je imaš kod sebe.

Da, pri kontroli u saobraćaju moraš ovlašćenom licu dati na uvid vozačku dozvolu, odnosno probnu vozačku dozvolu.

Vozačka dozvola je isprava koju vozač mora imati kod sebe dok upravlja vozilom, i njom dokazuje da sme da upravlja vozilom te kategorije.

Lična karta je ne može zameniti, iako se podaci o vozaču mogu proveriti u registru. Ni međunarodna vozačka dozvola izdata u Srbiji nije zamena, jer služi za vožnju u inostranstvu, a ne u Srbiji.

Vozač mora da koristi pomagala koja su upisana u njegovu vozačku dozvolu, odnosno probnu vozačku dozvolu.

Kada se na zdravstvenom pregledu utvrdi da ti je za bezbednu vožnju potrebno pomagalo, na primer naočare, kontaktna sočiva ili slušni aparat, to se upisuje u dozvolu. Tada ga moraš koristiti uvek kada voziš, a ne samo kada sam proceniš da ti treba.

Nije dovoljno ni da pomagalo imaš u vozilu i koristiš ga po potrebi: naočare u torbi ne poboljšavaju vid dok voziš.

Periodičnom zdravstvenom pregledu moraju se podvrgavati vozači kojima je upravljanje motornim vozilom osnovno zanimanje i vozači koji upravljaju vozilima, odnosno skupovima vozila kojima se obavlja javni prevoz.

Profesionalni vozači provode za volanom veliki deo radnog vremena, a u javnom prevozu voze druge ljude, pa se njihova psihofizička sposobnost proverava u propisanim rokovima.

Periodični pregled nije propisan za sve vozače. Prevoz opasnih materija nije poseban osnov za ovu obavezu: ako je takvom vozaču vožnja osnovno zanimanje, pregled ima po tom osnovu.

Vozači motornih vozila, odnosno skupova vozila kojima se obavlja javni prevoz, moraju na zdravstveni pregled u roku koji ne može biti duži od tri godine.

U javnom prevozu vozač odgovara za bezbednost putnika, pa se njegova psihofizička sposobnost redovno proverava. Tri godine je najduži dozvoljeni razmak između dva pregleda: pregled može biti i ranije, ali ne kasnije.

Pregled nije propisan svake godine, a rok od pet godina je predug.

Kontrolnom zdravstvenom pregledu mora se podvrgnuti vozač za koga se posumnja da zbog psihofizičkih smetnji, odnosno nedostataka, nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom.

Kontrolni pregled proverava da li vozač i dalje ispunjava zdravstvene uslove za vožnju, na primer posle teške bolesti ili povrede, ili kada njegovo ponašanje u saobraćaju ukazuje na takve smetnje. Na pregled ga upućuje nadležni organ.

Učešće u saobraćajnoj nezgodi ili više prekršaja sami po sebi nisu razlog za kontrolni pregled: za prekršaje se izriču kazne i kazneni poeni.

Vozač sa vozačkom dozvolom ne upravlja vozilom savesno i na propisan način kada ima najmanje 18 kaznenih poena.

Kazneni poeni se izriču za prekršaje i sabiraju se. Kada vozač dostigne 18 poena, smatra se da ne vozi savesno, pa mu se oduzima vozačka dozvola.

Granica nije ni 10 ni 14 poena. Za vozače sa probnom dozvolom granica je niža: 9 kaznenih poena.

Ako se vozač ne podvrgne kontrolnom zdravstvenom pregledu u određenom roku, nadležni organ će mu oduzeti vozačku dozvolu.

Na kontrolni pregled vozač se upućuje kada postoji sumnja da zbog zdravstvenih smetnji ne može bezbedno da vozi. Ako na pregled ne ode, ta sumnja ostaje neotklonjena, pa vozač ne sme dalje da vozi sa tom dozvolom.

Posledica nije samo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ni privremena zabrana upravljanja dok ne ode na pregled: propisano je oduzimanje dozvole.