Vozači: pitanja i odgovori, stranica 4 od 8

Vozač vozila kojim se prevoze opasne materije ili vrši vanredni prevoz ne sme da ima alkohola u krvi.

Opasne materije u nezgodi mogu da izazovu požar, eksploziju ili trovanje, a vanredni prevoz je prevoz vozilom koje, sa teretom ili bez njega, prelazi propisane dimenzije, mase ili osovinska opterećenja, pa zahteva posebnu pažnju.

Zato za njihove vozače važi potpuna zabrana, i to uvek, a ne samo kada obavljaju javni prevoz stvari. Granica od 0,30 mg/ml za njih ne važi.

Ne sme da ima alkohola u organizmu vozač vozila kojim se prevoze opasne materije i vozač vozila kojim se vrši vanredni prevoz.

Opasne materije u nezgodi mogu da izazovu požar, eksploziju ili trovanje, a vanredni prevoz je prevoz vozilom koje, sa teretom ili bez njega, prelazi propisane dimenzije, mase ili osovinska opterećenja. Greška vozača kod takvih vozila ima posebno teške posledice, pa za njih važi potpuna zabrana.

Vozač motokultivatora i vozač koji obavlja probnu vožnju vozila nisu među vozačima za koje je propisana potpuna zabrana, pa za njih važi opšta granica.

Vozač vozila kategorije AM ne sme da ima alkohola u krvi dok upravlja vozilom.

Za vozače mopeda i ostalih vozila kategorije AM, kao i za vozače motocikala kategorija A1, A2 i A, propisana je potpuna zabrana alkohola.

Na vozilu na dva točka i mala greška u ravnoteži ili proceni može da dovede do pada, a vozač nema karoseriju koja bi ga zaštitila. Zato granice od 0,30 ili 0,50 mg/ml za njega ne važe.

Vozač vozila kategorije A1 ne sme da ima alkohola u krvi dok upravlja vozilom.

Za vozače motocikala i mopeda, odnosno vozila kategorija AM, A1, A2 i A, propisana je potpuna zabrana alkohola, bez obzira na snagu motocikla.

Na vozilu na dva točka i mala greška u ravnoteži ili proceni može da dovede do pada, a vozač nema karoseriju koja bi ga zaštitila. Zato granice od 0,30 ili 0,50 mg/ml za njega ne važe.

Vozač vozila kategorije A2 ne sme da ima alkohola u krvi dok upravlja vozilom.

Za vozače motocikala i mopeda, odnosno vozila kategorija AM, A1, A2 i A, propisana je potpuna zabrana alkohola.

Na vozilu na dva točka i mala greška u ravnoteži ili proceni može da dovede do pada, a vozač nema karoseriju koja bi ga zaštitila. Zato granice od 0,30 ili 0,50 mg/ml za njega ne važe.

Vozač vozila kategorije A ne sme da ima alkohola u krvi dok upravlja vozilom.

Za vozače motocikala i mopeda, odnosno vozila kategorija AM, A1, A2 i A, propisana je potpuna zabrana alkohola, i to bez obzira na iskustvo vozača i snagu motocikla.

Na vozilu na dva točka i mala greška u ravnoteži ili proceni može da dovede do pada, a vozač nema karoseriju koja bi ga zaštitila. Zato granice od 0,30 ili 0,50 mg/ml za njega ne važe.

Kandidat za vozača ne sme da ima alkohola u krvi tokom praktične obuke i polaganja praktičnog ispita.

Kandidat tek uči da upravlja vozilom i treba mu puna pažnja i sposobnost da pravilno reaguje, pa za njega važi potpuna zabrana.

Nijedna granica, ni 0,30 ni 0,50 mg/ml, za kandidata ne važi: i mala količina alkohola smanjuje pažnju i usporava reakcije.

Vozač sa probnom vozačkom dozvolom ne sme da ima alkohola u krvi dok upravlja vozilom.

Probnu dozvolu ima vozač koji je tek položio vozački ispit i još nema dovoljno iskustva da proceni opasnost i pravilno reaguje. Alkohol mu te sposobnosti dodatno smanjuje, pa za njega važi potpuna zabrana.

Zabrana važi u svako doba dana, a ne samo noću, od 23 do 5 časova, i za njega ne važi nijedna dozvoljena granica, pa ni 0,30 mg/ml.

Da li je vozač toliko umoran, bolestan ili u takvom psihofizičkom stanju da ne može bezbedno da upravlja vozilom, utvrđuje se stručnim pregledom.

Stručni pregled obavlja lekar, odnosno zdravstvena ustanova, jer samo pregled može pouzdano da pokaže da li vozač zbog umora, bolesti ili psihičkog stanja nije sposoban za vožnju.

Policijski službenik može da primeti znake da vozač nije sposoban, ali to ne utvrđuje sam, svojim uvidom. Uređaji koje policija koristi služe za proveru alkohola i psihoaktivnih supstanci, a ne umora ili bolesti.

Vozač vozila kojim se obavlja javni prevoz lica ne sme da ima alkohola u organizmu.

U javnom prevozu vozač je odgovoran za bezbednost putnika koji su mu poverili svoj život, pa za njega važi potpuna zabrana alkohola, bez obzira na vrstu i veličinu vozila.

Granice od 0,30 ili 0,50 mg/ml za njega ne važe.

Vozač vozila sa pravom prvenstva prolaza ne sme da ima alkohola u krvi.

To su vozila policije, hitne pomoći i vatrogasaca kada daju posebne svetlosne i zvučne znake. Ona se kreću brzo i smeju da odstupe od pojedinih saobraćajnih pravila, na primer da prođu kroz crveno svetlo, pa njihov vozač mora biti potpuno sposoban i pažljiv.

Zato za njega važi potpuna zabrana, a granice od 0,30 ili 0,50 mg/ml za njega ne važe.

Vozač vozila kojim se obavlja javni prevoz stvari ne sme da ima alkohola u organizmu.

Vozač u javnom prevozu stvari vozi profesionalno, često dugo i teškim vozilom, i odgovoran je za bezbednost tereta i drugih učesnika u saobraćaju. Zato za njega važi potpuna zabrana alkohola, bez obzira na veličinu vozila.

Granice od 0,30 ili 0,50 mg/ml za njega ne važe.

Kada naiđeš na saobraćajnu nezgodu u kojoj ima povređenih, moraš odmah da obavestiš policiju, odnosno službu hitne medicinske pomoći.

Policija obezbeđuje mesto nezgode i vrši uviđaj, a hitna pomoć zbrinjava povređene; što pre stignu, veće su šanse povređenih. U Srbiji policiju dobijaš na broju 192, a hitnu pomoć na broju 194.

Porodica povređenog i upravljač puta ne mogu da pomognu povređenima niti da obezbede mesto nezgode, pa se prvo obaveštavaju policija i hitna pomoć.

Vozač koji je učestvovao u nezgodi sa povređenim ili poginulim licem ili velikom materijalnom štetom mora da obezbedi tragove i predmete nezgode, ako time ne ugrožava bezbednost saobraćaja.

Tragovi kočenja, delovi vozila i položaj vozila pomažu policiji da u uviđaju utvrdi kako se nezgoda dogodila, pa ih ne smeš uklanjati ni dozvoliti da budu uništeni.

U takvoj nezgodi ne smeš da se udaljiš sa mesta nezgode, a Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi se ne popunjava: on služi samo za nezgode sa manjom materijalnom štetom, a ovde uviđaj vrši policija.

Vozač koji je učestvovao u nezgodi sa povređenim ili poginulim licem ili velikom materijalnom štetom mora da ukaže pomoć povređenima, u skladu sa svojim znanjem, sposobnostima i mogućnostima.

Prva pomoć u prvim minutima može da spase život, zato je pružaš pre dolaska hitne pomoći.

Ne smeš da se udaljiš sa mesta nezgode. Povređene ne pomeraš i ne izvlačiš iz vozila bez potrebe, jer pomeranje može da pogorša povrede, na primer kičme; to radiš samo kada im preti neposredna opasnost, na primer požar. Povređenog ne smeš ni ostaviti samog.

Ko naiđe na nezgodu sa povređenima mora da učini sve što može da spreči nove i veće posledice i da povređenima pruži pomoć, a po potrebi ih preveze do najbliže zdravstvene ustanove.

Ove obaveze ima svako ko se zatekne ili naiđe na mesto nezgode, a ne samo njeni učesnici:

• da upozori druge i spreči nove nezgode i uvećanje postojećih posledica
• da pomogne povređenima u skladu sa svojim znanjem, sposobnostima i mogućnostima

Nije dozvoljeno samo obići mesto nezgode i nastaviti dalje, niti se udaljiti uz obaveštenje službi pomoći na putu.

Vozač mora da zaustavi vozilo, isključi motor, uključi sve pokazivače pravca, postavi sigurnosni trougao, obavesti policiju i/ili hitnu pomoć i upozori druge kada je učestvovao u nezgodi sa povređenim ili poginulim licem ili velikom materijalnom štetom.

Te mere štite povređene, upozoravaju druge učesnike na opasnost i omogućavaju da policija izvrši uviđaj.

Ne važe bez obzira na posledice nezgode: kod nezgode samo sa manjom materijalnom štetom obaveza obaveštavanja policije ne postoji, a učesnici mogu da popune Evropski izveštaj. Ni to što drugi učesnik neće da nadoknadi malu štetu ne čini nezgodu teškom; tada možeš da zahtevaš uviđaj policije.

Od nastanka saobraćajne nezgode do završetka uviđaja učesnici ne smeju da piju alkohol ni da uzimaju psihoaktivne supstance.

Uviđaj treba da utvrdi i u kakvom su stanju učesnici bili u trenutku nezgode. Alkohol ili droga uzeti posle nezgode onemogućili bi da se to pouzdano utvrdi.

Zabrana važi sama po sebi, od trenutka nezgode, a ne tek kada je saopšti lice koje vrši uviđaj, i ne prestaje posle prvog ispitivanja: traje do završetka uviđaja.

Vozač koji je učestvovao u nezgodi sa povređenim ili poginulim licem ili velikom materijalnom štetom mora da preduzme sve mere zaštite koje su u njegovoj moći da bi sprečio nove i veće posledice i povrede.

To znači da obezbedi mesto nezgode, upozori druge učesnike u saobraćaju, na primer uključenim svim pokazivačima pravca i sigurnosnim trouglom, i pomogne povređenima.

Ne sme da se udalji sa mesta nezgode, ni kada smatra da nije izazvao nezgodu, ni kada misli da ne zna da pomogne, ni uz obaveštenje službi pomoći na putu.

Vozač koji je učestvovao u nezgodi sa povređenim ili poginulim licem ili velikom materijalnom štetom mora da upozori sva lica da se sklone sa kolovoza, da ne budu povređena i da ne unište tragove nezgode.

Ljudi koji se okupe na kolovozu izloženi su vozilima koja nailaze, a gaženjem i pomeranjem predmeta mogu da unište tragove važne za uviđaj.

Upozoravanje je obaveza, a ne izbor. Regulisanje saobraćaja, međutim, nije posao vozača: saobraćaj regulišu ovlašćena lica, a vozač upozorava druge da se sklone.

Vozač koji je učestvovao u nezgodi sa povređenim ili poginulim licem ili velikom materijalnom štetom mora da obavesti policiju i ostane na mestu nezgode do dolaska policije i završetka uviđaja.

Policija mora da utvrdi kako se nezgoda dogodila, a za to su potrebni i učesnici i njihove izjave.

Udaljavanje nije dozvoljeno ni kada preti opasnost od novih nezgoda, jer tada mesto treba obezbediti i upozoriti druge, ni kada vozač smatra da nije kriv ili ne zna da pomogne povređenima.

Vozač koji je učestvovao u nezgodi sa povređenim ili poginulim licem ili velikom materijalnom štetom može da se udalji sa mesta nezgode samo da preveze povređenog u zdravstvenu ustanovu ili ako je njemu potrebna hitna medicinska pomoć.

U oba slučaja na prvom mestu je spasavanje života i zdravlja, pa obaveza da ostane do dolaska policije tada ne važi bez izuzetka. Posle toga mora odmah da se javi policiji.

Nedostatak znanja za pružanje pomoći nije razlog za udaljavanje: vozač i tada mora da ostane, obavesti policiju i hitnu pomoć i učini ono što može.

Kod nezgode sa manjom materijalnom štetom svaki učesnik ili lice koje je pretrpelo štetu može da zahteva da policijski službenik izađe na mesto nezgode i izvrši uviđaj.

Učesnici takve nezgode obično sami popune Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, ali svako od njih ima pravo da zahteva uviđaj, na primer kada se ne slažu oko toga kako se nezgoda dogodila.

Pravo na uviđaj ima svako od njih pojedinačno i za to mu nije potrebna saglasnost ostalih učesnika.

Kada bar jedan učesnik ili oštećeni zahteva uviđaj nezgode sa manjom materijalnom štetom, ostali učesnici moraju da ostanu na mestu nezgode do završetka uviđaja.

Uviđaj ne može pravilno da se izvrši bez svih učesnika, njihovih vozila i izjava. Kada je zahtev postavljen, on obavezuje i ostale.

Nije dovoljno da ostaviš svoje podatke i podatke o vozilu i udaljiš se, jer bi time onemogućio utvrđivanje kako se nezgoda dogodila.

Kod nezgode samo sa manjom materijalnom štetom moraš da ukloniš vozilo i druge predmete sa kolovoza ako ometaju ili ugrožavaju saobraćaj, a ono što ne možeš da ukloniš moraš da obeležiš i na to upozoriš druge.

Kod takve nezgode nema povređenih, pa nije potrebno čuvati vozila na mestu nezgode kao kod teških nezgoda. Važnije je da se saobraćaj ne ugrožava i da ne nastanu nove nezgode.

Upozoravanje ostalih je obaveza. Regulisanje saobraćaja nije posao vozača, već ovlašćenih lica.