Vozači: pitanja i odgovori, stranica 7 od 8

Posle pauza od 10 i 25 minuta moraš da napraviš još pauzu od najmanje 30 minuta.

U međunarodnom prevozu pauza od 45 minuta sme da se podeli na prvi deo od najmanje 15 i drugi od najmanje 30 minuta. Pauza od 10 minuta je kraća od 15, pa se ne računa. Pauza od 25 minuta važi kao prvi deo, a drugi deo, od najmanje 30 minuta, tek treba da iskoristiš.

Pauza od 10 ili 20 minuta nije dovoljna, jer drugi deo mora neprekidno da traje najmanje 30 minuta.

Vozač vozila sa analognim tahografom mora kod sebe da ima ključ tahografa i nosače podataka svih vozila kojima je upravljao u poslednjih 6 dana, odnosno od poslednjeg nedeljnog odmora.

Nosači podataka (tahografski listići) pokazuju koliko si vozio, radio i odmarao se. Pri kontroli se po njima proverava da li si poštovao vreme upravljanja, pauze i odmore. Šest dana odgovara najdužem razmaku između dva nedeljna odmora (šest perioda po 24 časa), pa se iz tih zapisa vidi ceo period rada od poslednjeg nedeljnog odmora.

Napomena: danas vozač mora da ima kod sebe tahografske listiće za tekući dan i prethodnih 28 dana.

U međunarodnom prevozu na zahtev nadležnog organa moraš da daš na uvid tahografske listiće, ispise iz digitalnog tahografa, karticu vozača i potvrde o odsustvovanju za tekući dan i prethodnih 28 dana.

Iz tih zapisa se vidi da li si u poslednje četiri nedelje poštovao vreme upravljanja, pauze i odmore. Karticu vozača pokazuješ ako je imaš. Potvrda o odsustvovanju pokriva dane kada nisi vozio, na primer godišnji odmor ili bolovanje, da u zapisima ne bi bilo praznina.

Rokovi od 14 ili 21 dana su prekratki.

Da, u međunarodnom prevozu vozač mora da drži potvrde o odsustvovanju u vozilu.

Potvrda o odsustvovanju objašnjava periode kada nisi upravljao vozilom, na primer bolovanje ili godišnji odmor. Kontrola na putu proverava zapise za tekući dan i prethodnih 28 dana, a bez potvrde bi ti dani izgledali kao praznina u evidenciji.

Nije dovoljno da potvrde čuva prevoznik: kontrola se vrši na putu i vozač mora odmah da ih pokaže.

Tahografski listići koji se koriste ne smeju biti ni zaprljani ni oštećeni.

Tahograf beleži vožnju, rad i odmor tako što ispisuje tragove na listiću. Prljavština ili oštećenje mogu da iskrive ili prekriju te tragove, pa zapis ne bi bio pouzdan, a kontrola ne bi mogla tačno da ga pročita.

Zato nije dovoljno da se podaci, uprkos prljavštini ili oštećenju, još uvek mogu očitati: listić mora biti čist i neoštećen.

Vozač vozila sa analognim tahografom mora da ima dovoljan broj tahografskih listića odgovarajućeg tipa, vodeći računa o vremenu potrebnom za prevoz.

Broj listića nije određen jednim brojem: zavisi od toga koliko traje prevoz, a listić može zatrebati i za zamenu oštećenog ili zaprljanog. Listić mora biti i odgovarajućeg tipa, odobrenog za tahograf ugrađen u tvoje vozilo.

Propisan najmanji broj od 7 ili 10 listića ne postoji; za dužu turu ni to ne bi bilo dovoljno.

Tahografski listić smeš da koristiš najduže do isteka perioda za koji je predviđen.

Listić je napravljen za određeni period, najčešće za 24 časa. Ako bi ga koristio duže, novi zapisi bi se preklopili sa starima i podaci se ne bi mogli pouzdano pročitati, čak i kada na listiću naizgled ima mesta.

Rok nije vezan za ponoć ni za kalendarski dan: ograničenje je trajanje perioda za koji je listić predviđen.

Znak volana na analognom tahografu označava vreme upravljanja vozilom.

Na slici je krug sa krakovima i glavčinom u sredini, kao upravljač vozila. Tim znakom se beleži vreme koje provodiš u vožnji, a ono se računa u dnevno i nedeljno vreme upravljanja.

Ostale aktivnosti imaju svoje znakove: ostalo radno vreme označavaju ukršteni čekići, vreme raspoloživosti kvadrat sa dijagonalnom linijom, a pauzu ili odmor krevet.

Ukršteni čekići na analognom tahografu označavaju ostalo radno vreme.

To je rad koji nije vožnja: utovar i istovar, pregled i održavanje vozila, administrativni poslovi i slično. Ono se računa u radno vreme, ali ne i u vreme upravljanja.

Vreme upravljanja označava volan, vreme raspoloživosti kvadrat sa dijagonalnom linijom, a pauzu ili odmor krevet.

Kvadrat sa dijagonalnom linijom na analognom tahografu označava vreme raspoloživosti.

To je vreme kada ne voziš i ne obavljaš drugi rad, ali moraš da budeš na raspolaganju za posao, na primer dok čekaš utovar, istovar ili prelazak granice, ili dok kao drugi vozač sediš pored vozača u vozilu koje se kreće.

Vreme upravljanja označava volan, ostalo radno vreme ukršteni čekići, a pauzu ili odmor krevet.

Znak kreveta na analognom tahografu označava pauzu ili odmor.

Taj znak koristiš kada ne radiš i slobodno raspolažeš svojim vremenom: tokom pauze u vožnji i tokom dnevnog ili nedeljnog odmora.

Vreme raspoloživosti označava kvadrat sa dijagonalnom linijom, a ostalo radno vreme ukršteni čekići. Pogrešno izabran znak daje pogrešnu evidenciju, pa pauza ili odmor ne bi bili zabeleženi.

Ako je u vozilo ugrađen analogni tahograf koji beleži podatke samo za jednog vozača, višečlana posada ne sme da upravlja tim vozilom.

Tahograf mora da beleži aktivnosti svakog vozača posebno. Kada se dva vozača smenjuju, potreban je tahograf za dva vozača, sa mestom za dva listića, da bi se za svakog videlo kada vozi, a kada ima pauzu ili odmor.

Ni korišćenje različitih listića ne rešava problem: tahograf za jednog vozača ima mesto samo za jedan listić, pa vreme drugog vozača ne bi bilo zabeleženo.

Kada analogni tahograf beleži podatke za dva člana posade, svaki vozač koristi svoj, poseban tahografski listić.

Tahografski listić je lični zapis o aktivnostima jednog vozača: na njemu su njegovo ime i prezime i njegovo vreme upravljanja, ostalog rada, raspoloživosti i odmora. Tahograf za višečlanu posadu zato ima mesta za dva listića i na svakom beleži aktivnosti vozača kome listić pripada.

Zajednički listić za oba vozača nije dozvoljen, jer se iz njega ne bi moglo utvrditi ko je šta radio. Zato nije tačno ni da se sme birati između zajedničkog i posebnih listića.

Dok vozilom upravlja drugi član posade, vreme na sedištu ili ležaju evidentiraš kao vreme raspoloživosti.

U višečlanoj posadi vozač koji trenutno ne upravlja ne radi, ali nije ni slobodan: nalazi se u vozilu koje se kreće i spreman je da preuzme upravljanje kada na njega dođe red.

Zato se to vreme ne beleži kao ostalo radno vreme, jer vozač ne obavlja nikakav posao. Ne beleži se ni kao pauza ili odmor, jer tokom pauze i odmora vozač slobodno raspolaže svojim vremenom. Preklopnik ili taster tahografa postavljaš na oznaku za vreme raspoloživosti.

Kada postavljaš tahografski listić, obavezno upisuješ svoje prezime i ime.

Listić je lični zapis o tvojim aktivnostima, pa mora da se zna kome pripada. Prezime i ime upisuješ na svaki listić koji počinješ da koristiš, a ne samo kada vozilom upravlja višečlana posada: i vozač koji vozi sam mora da bude prepoznatljiv na svom listiću pri kontroli.

Pored imena, na početku upisuješ i datum i mesto početka korišćenja listića, registarsku oznaku vozila i stanje na odometru.

Tačno vreme postavljanja listića ne moraš ručno da upisuješ.

Vreme beleži sam tahograf: listić se postavlja tako da se poklapa sa stvarnim vremenom, a zapis aktivnosti na njemu pokazuje kada je šta počelo i završilo se.

Na početku korišćenja listića ručno upisuješ samo prezime i ime, datum i mesto, registarsku oznaku vozila i stanje na odometru. Vreme postavljanja nije među tim podacima, pa ga ne moraš upisivati ni na prvom listiću putovanja koje traje više dana.

Marku i tip vozila ne moraš da upisuješ na tahografski listić.

Vozilo se na listiću prepoznaje po registarskoj oznaci, koju upisuješ, pa marka i tip nisu potrebni. Na početku korišćenja listića ručno upisuješ prezime i ime, datum i mesto, registarsku oznaku i stanje na odometru.

Ni kada upravljaš skupom vozila ne postoji posebna obaveza da upišeš marku i tip vozila.

Stanje na odometru obavezno upisuješ kada postavljaš tahografski listić.

Odometar pokazuje ukupan broj kilometara koje je vozilo prešlo. Kada na početku upišeš njegovo stanje, a na kraju dnevnog vremena upravljanja ponovo upišeš stanje i razliku, sa listića se vidi koliko si kilometara prešao.

To važi za svaki listić koji postavljaš, a ne samo za prvi listić na putovanju koje traje više dana. Pored odometra, na početku upisuješ prezime i ime, datum i mesto i registarsku oznaku vozila.

Datum i mesto obavezno upisuješ kada postavljaš tahografski listić.

Listić beleži aktivnosti tokom jednog dana, ali sam po sebi ne pokazuje kog dana i gde je korišćen. Zato ručno upisuješ datum i mesto početka korišćenja listića, a na kraju i datum i mesto završetka.

Obaveza važi za svaki listić, a ne samo za prvi na putovanju koje traje više dana, jer se svaki listić pri kontroli posmatra posebno.

Naziv i sedište vlasnika vozila ne upisuješ na tahografski listić.

Na listić upisuješ podatke o sebi i o vožnji: prezime i ime, datum i mesto, registarsku oznaku vozila i stanje na odometru. Vlasnik vozila se po potrebi utvrđuje preko registarske oznake, pa njegov naziv i sedište nisu deo ručnog upisa.

To važi i onda kada vozilom ne upravlja sam vlasnik.

Na kraju dnevnog vremena upravljanja na listić upisuješ stanje na odometru, pređeni put i datum i mesto završetka korišćenja listića.

• Stanje na odometru na kraju, kao što si ga upisao i na početku.
• Pređeni put: razliku između stanja odometra na kraju i stanja pri postavljanju listića.
• Datum i mesto završetka korišćenja listića.

Ukupno vreme upravljanja, ukupno vreme odmora i tačno vreme završetka ne upisuješ ručno: njih je tahograf već zabeležio na listiću, pa se čitaju sa zapisa.

Tahografski listić mora biti odobrenog tipa, sa odštampanom oznakom tipa tahografa u kojima sme da se koristi, a gornja granica njegovog mernog opsega brzine mora se poklapati sa najvećom brzinom koju registruje brzinomer.

Listić i uređaj moraju da odgovaraju jedan drugom. Oznaka tipa tahografa na listiću pokazuje u kojim uređajima listić sme da se koristi, pa ona nije izborna, a tip listića ne određuje proizvođač vozila.

Gornja granica opsega brzine na listiću mora biti ista kao najveća brzina na uređaju, ni manja ni veća, jer se samo tada zapis brzine tačno čita.

Dok je analogni tahograf neispravan, aktivnosti koje on više ne beleži ispravno upisuješ na poleđinu tahografskog listića.

Kvar tahografa ne oslobađa vozača evidencije: podaci o vremenu upravljanja, ostalom radu, raspoloživosti i odmoru moraju da postoje i dok uređaj ne radi kako treba.

Prednja strana listića je zapis samog uređaja, pa se ručne beleške o vremenu kvara pišu na poleđini. Pravilo ne traži nikakav poseban obrazac: tako su svi podaci o tvom danu na istom listiću.

Analogni tahograf sme da se koristi samo ako je u radionici pregledan u roku od jedne godine od poslednjeg pregleda.

Pregled u ovlašćenoj radionici za tahografe potvrđuje da uređaj tačno beleži brzinu, pređeni put i vreme. Za analogni tahograf taj pregled važi jednu godinu, pa se mora ponavljati svake godine.

Rok od dve godine važi za digitalni tahograf, a ne za analogni, a rok od tri godine nije propisan.

Ovlašćeno službeno lice koje pri kontroli otvori analogni tahograf i izvadi listić mora tu radnju da overi, najmanje potpisom na poleđini listića.

Listić se inače ne vadi tokom vožnje, pa bi njegovo vađenje kasnije moglo da izgleda kao nepravilnost ili pokušaj da se zapis prepravi. Potpis službenog lica na poleđini pokazuje da je listić izvađen pri kontroli i štiti tebe kao vozača.

Overa je obavezna uvek, a ne samo kada je vozač zatraži.