Osnove bezbednosti: pitanja i odgovori, stranica 1 od 7

Neposredno regulisanje saobraćaja na putevima vrše uniformisani policijski službenici.

Neposredno regulisanje znači da policijski službenik na licu mesta, položajem tela i znacima rukama, daje naredbe učesnicima u saobraćaju, a njegovi znaci imaju prednost nad semaforom i saobraćajnim znakovima. Uniforma omogućava da ga svi učesnici odmah prepoznaju.

To nije zadatak komunalnih policajaca ni inspektora za drumski saobraćaj, koji imaju druge nadležnosti.

Kontrolu nad vozačima i vozilima u saobraćaju vrše policijski službenici, i uniformisani i u građanskom odelu.

Policija proverava da li vozači i vozila ispunjavaju propisane uslove i da li se poštuju pravila saobraćaja, na primer brzinu, alkohol, dokumente i tehničku ispravnost vozila. Te poslove mogu da obavljaju i policijski službenici u građanskom odelu, a ne samo oni u uniformi.

Kontrola radi primene propisa o bezbednosti saobraćaja posao je policije, a ne službenika organa nadležnog za saobraćaj ili komunalnih policajaca.

Neposredno regulisanje saobraćaja u zoni škole mogu vršiti uniformisani policijski službenici, kao i školske saobraćajne patrole i saobraćajne patrole građana.

Pored policije, zakon u zoni škole ovlašćuje i školske saobraćajne patrole i saobraćajne patrole građana da regulišu saobraćaj, najčešće da zaustave vozila i pomognu deci da bezbedno pređu ulicu. Kada te zaustave, moraš postupiti po njihovom znaku.

Roditelji, učitelji, nastavnici i profesori, kao ni pojedini učenici koji nisu deo školske saobraćajne patrole, nemaju to ovlašćenje.

Na delu puta na kome se izvode radovi saobraćaj mogu neposredno regulisati uniformisani policijski službenici i radnici izvođača radova, odnosno upravljača puta.

Kod radova se saobraćaj često vodi jednom trakom, naizmenično u jednom pa u drugom smeru. Zato radnici izvođača radova ili upravljača puta smeju da regulišu saobraćaj, na primer zastavicom, i moraš postupati po njihovim znacima, kao i po znacima policajca.

Komunalni policajci i službenici organa nadležnog za saobraćaj nemaju ovo ovlašćenje.

Svaki učesnik u saobraćaju mora se ponašati tako da ne ometa, ne ugrozi i ne povredi druge, i da preduzme sve potrebne mere da izbegne ili otkloni opasne situacije koje izazovu drugi.

To je osnovno načelo bezbednosti saobraćaja. Nije dovoljno da sam poštuješ pravila: ako drugi pogreši, moraš reagovati (usporiti, zaustaviti se, propustiti ga) da do nezgode ne dođe, pod uslovom da time sebe ili nekog drugog ne dovodiš u opasnost.

Pogrešno je da je cilj što pre stići na odredište, kao i da je ometanje drugih dozvoljeno sve dok ih ne ugrožavaš: zabranjeno je i ometanje.

Održavanje, popravljanje ili prepravljanje vozila može vršiti pravno lice ili preduzetnik koji ima dozvolu nadležnog organa.

Od ispravnosti vozila zavisi bezbednost svih učesnika u saobraćaju, pa ove poslove ne može obavljati bilo ko. Pravna lica i preduzetnici koji održavaju, popravljaju ili prepravljaju vozila moraju to raditi na propisan način i po pravilima struke.

Ovom delatnošću ne može se baviti fizičko lice, makar imalo odgovarajuću školsku spremu, a nije dovoljno ni samo posedovati sredstva i prostor za rad.

Svako fizičko lice koje je vlasnik, odnosno korisnik vozila mora obezbediti da njegova vozila u saobraćaju budu tehnički ispravna.

Obaveza važi uvek, a ne samo kada vlasnik lično vozi. I kada vozilo pozajmiš nekom drugom, dužan si da kočnice, svetla, gume i ostali uređaji budu ispravni. Neispravno vozilo ugrožava ne samo vozača nego i sve ostale učesnike u saobraćaju.

Zato nije tačno ni da vlasnik nema tu obavezu, ni da je ima samo dok sam upravlja vozilom.

Porodica je odgovorna za to da deca steknu znanja, veštine i navike neophodne za bezbedno učešće u saobraćaju.

Deca prvo uče od roditelja: kako da pređu ulicu, gde da se kreću, kako da se ponašaju u vozilu. Zato zakon porodici daje odgovornost za saobraćajno obrazovanje i vaspitanje dece, a roditelji i svojim primerom pokazuju kako se poštuju pravila.

Programe saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja za predškolske ustanove i škole donose nadležni organi, a rad školskih saobraćajnih patrola i patrola građana nije zadatak porodice.

Porodica je odgovorna za unapređivanje i učvršćivanje pozitivnih stavova i ponašanja dece koji su značajni za bezbedno učešće u saobraćaju.

Nije dovoljno da dete zna pravila: treba da prihvati da su važna i da ih poštuje. Takve stavove dete najviše stiče kod kuće, gledajući roditelje: da li staju na crveno svetlo, vezuju pojas, prelaze ulicu na pešačkom prelazu.

Donošenje programa saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja za predškolske ustanove i škole posao je nadležnih organa, a formiranje školskih saobraćajnih patrola i patrola građana nije zadatak porodice.

Saobraćajem se smatra kretanje pešaka trotoarom, kretanje zaprežnog vozila zemljanim putem i kretanje vozila ulicom.

Saobraćaj je kretanje vozila i lica na putevima. Put je svaka izgrađena ili utvrđena površina koju kao saobraćajnu površinu mogu da koriste svi ili određeni učesnici u saobraćaju: ulica i trotoar, ali i zemljani put.

Njiva, trkačka staza i površina na kojoj vlasnik dozvoljava kretanje samo vozilima i licima koje on odabere nisu putevi u tom smislu, pa kretanje po njima nije saobraćaj.

Saobraćajem se smatra kretanje bicikla biciklističkom stazom, guranje bicikla pešačkom stazom i kretanje motokultivatora zemljanim putem.

Saobraćaj je kretanje vozila i lica na putevima, a put obuhvata i biciklističke i pešačke staze i zemljane puteve. Lice koje gura bicikl je pešak, pa je i to učešće u saobraćaju.

Poligon za probne vožnje ili sportske priredbe je zatvoren prostor za posebne namene, a trg i plato namenjeni kretanju i okupljanju lica nisu saobraćajne površine u tom smislu. Zato kretanje po njima nije saobraćaj.

Vozač je lice koje na putu upravlja vozilom.

Presudno je upravljanje vozilom na putu: vozač je i biciklista, vozač zaprežnog vozila i vozač motokultivatora, a ne samo vozač automobila.

Lice koje sopstvenom snagom gura ili vuče vozilo po putu nije vozač, nego pešak. Vozačka dozvola sama po sebi nikoga ne čini vozačem: osoba sa dozvolom koja se vozi kao putnik ili hoda ulicom nije vozač.

Pešak je lice koje se kreće po putu, lice koje po putu sopstvenom snagom vuče ili gura vozilo ili kolica, kao i lice u dečjem prevoznom sredstvu ili kolicima za nemoćna lica.

Pešak je i osoba u kolicima za nemoćna lica, čak i kada ih pokreće motor, kao i lice koje gura bicikl, automobil, ručna kolica ili dečja kolica.

Lice koje upravlja biciklom, motokultivatorom ili zaprežnim vozilom nije pešak, nego vozač, pa za njega važe pravila za vozače.

Pešak je i lice koje po putu klizi klizaljkama, skijama ili sankama, vozi se na koturaljkama ili skejtbordu, kao i lice koje gura bicikl.

Zakon ove učesnike svrstava u pešake, pa za njih važe pravila za pešake. Isto važi za lice koje bicikl gura pored sebe: dok ga ne vozi, ono je pešak.

Lice koje upravlja biciklom ili zaprežnim vozilom je vozač, a ne pešak.

Pešaci su prikazani na slikama 1 i 4.

Na slici 1 čovek sopstvenom snagom gura automobil, a pešak je i lice koje po putu gura ili vuče vozilo. Na slici 4 mladić se vozi na koturaljkama, a lice na koturaljkama, skejtbordu, klizaljkama ili sankama zakon takođe smatra pešakom.

Na slici 2 biciklista vozi bicikl, a na slici 3 čovek upravlja zaprežnim vozilom (fijakerom). Obojica upravljaju vozilom, pa su vozači, a ne pešaci.

Da bi vozilo bilo zaustavljeno, istovremeno moraju važiti tri uslova: vozač nije napustio vozilo, prekid kretanja traje do tri minuta i nije nastao zbog postupanja po znaku ili pravilu kojim se reguliše saobraćaj.

Ako vozač napusti vozilo ili prekid traje duže od tri minuta, to je parkiranje. Ako vozilo stoji zato što je na semaforu crveno svetlo, zbog znaka „Stop“ ili da bi propustilo drugo vozilo, to nije ni zaustavljanje ni parkiranje, nego postupanje po pravilu.

Za zaustavljanje nije važno da li je motor isključen ni da li u vozilu ima drugih lica. Udaljavanje vozača do 5 m nije izuzetak: čim napusti vozilo, to više nije zaustavljanje.

Prekid kretanja od dva minuta, pri čemu vozač nije napustio vozilo, je zaustavljanje.

Zaustavljanje je svaki prekid kretanja vozila na putu do tri minuta, pri čemu vozač ne napušta vozilo, osim prekida radi postupanja po znaku ili pravilu. Dva minuta su ispod te granice, a vozač je ostao u vozilu, pa su uslovi ispunjeni.

Parkiranje bi bilo da je vozač napustio vozilo ili da prekid traje duže od tri minuta. Mimoilaženje je prolaženje pored vozila iz suprotnog smera i nema veze sa prekidom kretanja.

Prekid kretanja od dva minuta, pri čemu je vozač napustio vozilo, je parkiranje.

Zaustavljanje je samo prekid do tri minuta pri kojem vozač ne napušta vozilo. Čim vozač napusti vozilo, to više nije zaustavljanje, ma koliko kratko trajalo, nego parkiranje. Parkiranje je svaki prekid kretanja koji se ne smatra zaustavljanjem, osim prekida radi postupanja po znaku ili pravilu.

Mimoilaženje je prolaženje pored vozila iz suprotnog smera i nije vrsta prekida kretanja.

Vozilo na slici je parkirano.

Na slici je kabriolet uz ivicu kolovoza, pored trotoara, sa uključena sva četiri pokazivača pravca, a na sedištima nema nikoga. Vozač je napustio vozilo, pa to ne može biti zaustavljanje: kod zaustavljanja vozač ostaje u vozilu, a prekid traje do tri minuta.

Uključeni pokazivači pravca ne menjaju stvar: parkiranje je svaki prekid kretanja koji se ne smatra zaustavljanjem.

Prolaženje pored učesnika u saobraćaju koji dolazi iz suprotnog smera je mimoilaženje.

Kod mimoilaženja dva učesnika idu jedan prema drugom, svaki svojom stranom kolovoza. Vozač je dužan da sa svoje leve strane ostavi dovoljno rastojanja, a po potrebi da vozilo pomeri bliže desnoj ivici kolovoza.

Preticanje je prolaženje pored učesnika koji ide u istom smeru, a obilaženje prolaženje pored učesnika koji se ne pomera, objekta ili prepreke. Propuštanje znači omogućiti drugome da prođe prvi.

Prolaženje vozila 1 pored vozila 2, koje dolazi iz suprotnog smera, je mimoilaženje.

Na slici vozilo 1 dolazi prema nama svojom saobraćajnom trakom, a vozilo 2 se udaljava od nas drugom trakom, u suprotnom smeru. Idu jedno prema drugom, svako svojom trakom, pa se mimoilaze.

Preticanje bi bilo prolaženje pored vozila koje ide u istom smeru, obilaženje prolaženje pored vozila koje stoji ili pored prepreke, a propuštanje znači omogućiti drugom vozilu da prođe prvo.

Prolaženje pored učesnika u saobraćaju koji se kreće kolovozom u istom smeru je preticanje.

Kod preticanja brže vozilo prolazi pored sporijeg koje ide istim smerom, najčešće prelaskom u levu saobraćajnu traku, a zatim se vraća u traku kojom se kretalo. To je jedna od najopasnijih radnji u saobraćaju, pa za nju važe posebna pravila.

Mimoilaženje je prolaženje pored učesnika iz suprotnog smera, obilaženje pored učesnika koji se ne pomera ili pored prepreke, a propuštanje je omogućavanje drugome da prođe prvi.

Prolaženje putničkog vozila pored teretnog vozila koje se kreće u istom smeru je preticanje.

Na slici oba vozila idu u istom smeru. Teretno vozilo je u svojoj saobraćajnoj traci, a crveno putničko vozilo, sa uključenim levim pokazivačem pravca, prolazi pored njega levom trakom. To je preticanje, jer se teretno vozilo kreće.

Da teretno vozilo stoji, to bi bilo obilaženje, a da dolazi iz suprotnog smera, mimoilaženje. Propuštanje znači omogućiti drugom vozilu da prođe prvo.

Prolaženje pored učesnika u saobraćaju koji se ne pomera, pored objekta ili prepreke na kolovozu je obilaženje.

Obilaziš, na primer, zaustavljeno ili parkirano vozilo, oštećenje na kolovozu ili predmet na putu. Pošto se ono ne kreće, to nije preticanje, iako i pri obilaženju često prelaziš u levu saobraćajnu traku i moraš propustiti vozila iz suprotnog smera.

Preticanje je prolaženje pored učesnika koji se kreće u istom smeru, a mimoilaženje pored učesnika iz suprotnog smera.

Prolaženje teretnog vozila pored zaustavljenog putničkog vozila je obilaženje.

Na slici belo putničko vozilo stoji u saobraćajnoj traci, sa uključena sva četiri pokazivača pravca, a teretno vozilo, sa uključenim levim pokazivačem, prolazi pored njega susednom trakom. Pošto se putničko vozilo ne pomera, to je obilaženje.

Preticanje bi bilo samo da se putničko vozilo kreće u istom smeru, a mimoilaženje da dolazi iz suprotnog smera.