Osnove bezbednosti: pitanja i odgovori, stranica 3 od 7

Masa opterećenog skupa vozila, sa licima i teretom, je ukupna masa skupa vozila.

Ukupna masa skupa je stvarna masa vučnog i priključnog vozila zajedno sa vozačem, putnicima i teretom u datom trenutku. Najveća dozvoljena masa skupa je granica: zbir najvećih dozvoljenih masa vozila u skupu, umanjen za vertikalno opterećenje koje vučno vozilo prima od priključnog. Stvarna ukupna masa ne sme da pređe tu granicu. Osovinsko opterećenje je samo deo mase koji jedna osovina prenosi na kolovoz.

Deo ukupne mase vozila kojim jedna osovina opterećuje kolovoz, dok vozilo miruje u vodoravnom položaju, je osovinsko opterećenje.

Ukupna masa vozila raspoređuje se na osovine, pa svaka osovina pritiska kolovoz samo delom te mase. Osovinsko opterećenje je važno jer je za puteve propisano najveće dozvoljeno osovinsko opterećenje: preopterećena osovina oštećuje kolovoz. Masa vozila je masa samog vozila, bez lica i tereta, nosivost je masa lica i tereta koju vozilo sme da preveze, a najveća dozvoljena masa je masa vozila sa najvećom dozvoljenom nosivošću.

Vozilo je registrovano kada je upisano u jedinstveni registar vozila i kada su za njega izdate saobraćajna dozvola, registarske tablice i registraciona nalepnica.

Sva tri uslova moraju biti ispunjena istovremeno:

• vozilo je upisano u jedinstveni registar vozila,
• za njega je izdata saobraćajna dozvola,
• za njega su izdate registarske tablice i registraciona nalepnica.

Tablice za privremeno označavanje služe za vozila koja nisu registrovana, pa ne dokazuju registraciju. To što vozilo učestvuje u saobraćaju ne znači da je registrovano.

Saobraćajna dozvola je javna isprava koja, uz registracionu nalepnicu, daje pravo da se vozilo koristi u saobraćaju dok nalepnica važi.

Saobraćajna dozvola se izdaje za vozilo pri registraciji i u njoj su podaci o vozilu i vlasniku. Registarska tablica je oznaka na vozilu koja pokazuje da je vozilo upisano u registar, a ne isprava. Vozačka dozvola se izdaje vozaču i daje mu pravo da upravlja vozilom određene kategorije, a ne pravo da se određeno vozilo koristi u saobraćaju.

Registarska tablica je oznaka na vozilu koja pokazuje da je vozilo upisano u jedinstveni registar vozila.

Na tablici je registarski broj po kome se vozilo prepoznaje u registru. Saobraćajna dozvola nije oznaka na vozilu, već isprava koju nosiš sa sobom. Tablice za privremeno označavanje koriste se za vozila koja nisu registrovana, pa ne pokazuju upis u registar. Do kada vozilo sme da učestvuje u saobraćaju određuje registraciona nalepnica, koja važi određeno vreme.

Registraciona nalepnica je oznaka na vozilu koja određuje do kada vozilo sme da učestvuje u saobraćaju.

Nalepnica se izdaje pri registraciji i na njoj je rok važenja registracije. Kada rok istekne, vozilo ne sme da učestvuje u saobraćaju dok se registracija ne produži. Registarska tablica samo pokazuje da je vozilo upisano u registar vozila i nije vezana za rok, a saobraćajna dozvola je isprava, a ne oznaka na vozilu.

Vozačka dozvola je javna isprava kojom se licu daje pravo da u saobraćaju upravlja vozilom određene kategorije na određeno vreme.

Vozačka dozvola se izdaje vozaču i u njoj su upisane kategorije vozila kojima sme da upravlja i rok važenja. Saobraćajna dozvola se izdaje za vozilo, a ne za vozača. Uverenje o položenom vozačkom ispitu samo potvrđuje da je ispit položen; na osnovu njega se izdaje vozačka dozvola, ali ono nije isprava kojom se daje pravo upravljanja vozilom.

Dovođenje vozila, odnosno njegovih uređaja i sklopova, u ispravno stanje je popravka vozila.

Popravkom se otklanja kvar ili oštećenje i vozilo se vraća u ispravno stanje, bez menjanja njegovih karakteristika. Prepravka je nešto drugo: menja konstruktivne karakteristike vozila, na primer njegovu namenu ili vrstu. Tehnički pregled samo proverava da li je vozilo ispravno, ali ga ne popravlja.

Promena konstruktivnih karakteristika kojom se menja namena, vrsta ili deklarisane karakteristike vozila je prepravka vozila.

Primer je pretvaranje putničkog vozila u teretno ili ugradnja uređaja za pogon na gas, koji menja deklarisane karakteristike vozila. Popravka i održavanje vozilo samo vraćaju, odnosno drže u ispravnom stanju, bez menjanja njegovih karakteristika. Zato zamena istrošenog dela istim delom nije prepravka, već popravka.

Vozila su zaprežna kola (1), bicikl (3), valjak (4) i putnički automobil (6).

Vozilo je sredstvo namenjeno za kretanje po putu, bez obzira na to da li ga pokreće motor, snaga čoveka ili životinja. Zato vozila nisu samo motorna vozila, kao automobil i radna mašina (valjak), već i zaprežna kola, koja vuku konji, i bicikl, koji se pokreće pedalama. Dečija kolica (2) i ručna kolica (5) guraju se rukom i ne smatraju se vozilima, pa su netačne sve kombinacije koje ih sadrže.

Bicikl je vozilo koje ima najmanje dva točka i pokreće se snagom vozača, odnosno putnika, koja se pomoću pedala ili ručica prenosi na točkove.

Oba uslova moraju biti ispunjena:

• najmanje dva točka, pa i vozilo sa tri ili četiri točka na pedale može biti bicikl, a ne samo vozilo sa tačno dva točka,
• pokretanje snagom vozača ili putnika, preko pedala ili ručica.

Granice od 4 kW snage i 45 km/h brzine odnose se na motorna vozila, kao što su moped i laki tricikl, a ne na bicikl.

Bicikli su prikazani na slikama 1 i 4.

Bicikl je vozilo sa najmanje dva točka koje se pokreće snagom vozača, odnosno putnika, preko pedala ili ručica. Na slici 1 je obični bicikl sa dva točka, a na slici 4 vozilo sa četiri točka koje se pokreće pedalama; i ono je bicikl, jer je uslov najmanje dva točka. Monocikl na slici 2 ima samo jedan točak, pa nije bicikl. Na slici 3 je moped: ima pedale, ali ga pokreće motor, pa je motorno vozilo, a ne bicikl.

Motorna vozila su traktor (2), motokultivator (5) i putnički automobil (6).

Motorno vozilo je vozilo koje se pokreće snagom sopstvenog motora. Traktor, motokultivator (ovde sa prikolicom) i automobil imaju motor, pa su motorna vozila. Bicikl (1) pokreće snaga vozača, zaprežna kola (3) vuku konji, a priključno vozilo (4) nema sopstveni motor, već ga vuče vučno vozilo. Zato su netačne sve kombinacije koje sadrže 1, 3 ili 4.

Moped sa benzinskim motorom mora istovremeno da ima dva točka, radnu zapreminu motora do 50 cm³ i najveću konstruktivnu brzinu do 45 km/h.

• Dva točka: vozilo sa tri točka i istim motorom je laki tricikl, pa uslov od najmanje dva točka nije dovoljan.
• Radna zapremina ne prelazi 50 cm³: granica od 125 cm³ odnosi se na lake motocikle, a ne na moped.
• Brzina ne prelazi 45 km/h, bez obzira na način prenosa.

Najveća trajna nominalna snaga do 4 kW je uslov za moped sa električnim pogonom, a ne sa benzinskim motorom.

Električni moped mora istovremeno da ima dva točka, najveću trajnu nominalnu snagu do 4 kW i najveću konstruktivnu brzinu do 45 km/h.

Elektromotor nema radnu zapreminu, pa se umesto nje gleda trajna nominalna snaga, koja ne sme da pređe 4 kW. Ako je snaga veća od 4 kW, vozilo više nije moped. Moped mora imati tačno dva točka; sa tri točka i istim karakteristikama vozilo je laki tricikl. Radna zapremina do 50 cm³ je uslov za moped sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem.

Moped sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem koji ne radi na benzin mora istovremeno da ima dva točka, radnu zapreminu motora do 50 cm³ i najveću konstruktivnu brzinu do 45 km/h.

Za moped sa dva točka važi ista granica radne zapremine od 50 cm³, bez obzira na to da li motor radi na benzin ili na drugo gorivo, na primer dizel. Granica od 125 cm³ odnosi se na lake motocikle, a najveća trajna nominalna snaga do 4 kW je uslov za električni moped. Uslov od najmanje dva točka nije dovoljan, jer vozilo sa tri točka nije moped, već tricikl.

To je moped: ima dva točka, benzinski motor do 50 cm³ i najveću konstruktivnu brzinu do 45 km/h.

Za moped sa benzinskim motorom uslovi su dva točka, radna zapremina motora do 50 cm³ i brzina do 45 km/h. Ovo vozilo ima 45 cm³ i 40 km/h, pa ih ispunjava. Efektivna snaga od 5 kW tu ne menja ništa, jer se kod benzinskog mopeda gleda radna zapremina, a ne snaga. Laki tricikl ima tri točka, motocikl prelazi granice mopeda, a bicikl nema motor.

To je moped: ima dva točka, motor radne zapremine do 50 cm³ i najveću konstruktivnu brzinu do 45 km/h.

Kod mopeda sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem gleda se radna zapremina i kada motor ne radi na benzin: ona ne sme da pređe 50 cm³. Ovo vozilo ima 45 cm³, dva točka i brzinu od 40 km/h, pa je moped, a snaga od 5 kW tu ne menja ništa. Laki tricikl ima tri točka, motocikl prelazi granice mopeda, a bicikl nema motor.

To je moped: ima dva točka, elektromotor trajne nominalne snage do 4 kW i najveću konstruktivnu brzinu do 45 km/h.

Za električni moped uslovi su dva točka, najveća trajna nominalna snaga koja ne prelazi 4 kW i brzina do 45 km/h. Snaga od tačno 4 kW ne prelazi granicu, a 40 km/h je ispod 45 km/h, pa je vozilo moped. Laki tricikl ima tri točka, električni motocikl ima snagu veću od 4 kW, a bicikl pokreće snaga vozača.

Laki tricikl sa benzinskim motorom mora istovremeno da ima tri točka, radnu zapreminu motora do 50 cm³ i najveću konstruktivnu brzinu do 45 km/h.

Benzinski laki tricikl ima iste granice kao benzinski moped, ali tri točka umesto dva. Uslov je tačno tri točka; vozilo sa četiri točka nije tricikl. Granica od 125 cm³ ne važi za laki tricikl. Kod benzinskog motora gleda se radna zapremina, a ne efektivna snaga od 4 kW; snaga je merilo kod lakog tricikla čiji motor ne radi na benzin.

Laki tricikl sa motorom koji ne radi na benzin mora istovremeno da ima tri točka, najveću efektivnu snagu do 4 kW i najveću konstruktivnu brzinu do 45 km/h.

Kod lakog tricikla sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem koji ne radi na benzin, na primer dizel, ne gleda se radna zapremina, već najveća efektivna snaga, koja ne sme da pređe 4 kW. Zato granice od 50 cm³ i 125 cm³ ovde nisu uslov. Vozilo mora imati tačno tri točka; uslov od najmanje tri točka obuhvatio bi i vozila sa četiri točka.

Električni laki tricikl mora istovremeno da ima tri točka, najveću trajnu nominalnu snagu do 4 kW i najveću konstruktivnu brzinu do 45 km/h.

Elektromotor nema radnu zapreminu, pa je merilo trajna nominalna snaga: ona ne sme da pređe 4 kW. Ako je snaga veća, vozilo više nije laki tricikl. Vozilo mora imati tačno tri točka, a ne najmanje tri, jer vozilo sa četiri točka nije tricikl. Uslovi su isti kao za električni moped, osim broja točkova.

To je laki tricikl: ima tri točka, benzinski motor do 50 cm³ i najveću konstruktivnu brzinu do 45 km/h.

Benzinski laki tricikl mora imati tri točka, radnu zapreminu motora do 50 cm³ i brzinu do 45 km/h. Ovo vozilo ima 45 cm³ i 40 km/h, pa ispunjava sve uslove, a snaga od 4 kW kod benzinskog motora nije merilo. Moped ima iste granice, ali dva točka, pa ovo nije moped. Motocikl prelazi granice lakog tricikla, a bicikl nema motor.

To je laki tricikl: ima tri točka, motor koji ne radi na benzin snage do 4 kW i najveću konstruktivnu brzinu do 45 km/h.

Kod lakog tricikla sa motorom koji ne radi na benzin merilo je najveća efektivna snaga, a ne radna zapremina. Zato zapremina od 55 cm³, iako je veća od 50 cm³, ne menja ništa: snaga od 4 kW ne prelazi granicu, a brzina od 40 km/h je ispod 45 km/h. Moped ima dva točka, motocikl prelazi granice lakog tricikla, a bicikl nema motor.

To je laki tricikl: ima tri točka, elektromotor trajne nominalne snage do 4 kW i najveću konstruktivnu brzinu do 45 km/h.

Električni laki tricikl mora imati tri točka, najveću trajnu nominalnu snagu koja ne prelazi 4 kW i brzinu do 45 km/h. Snaga od tačno 4 kW i brzina od 40 km/h su u tim granicama. Moped ima iste granice, ali dva točka. Električni motocikl ima snagu veću od 4 kW, a bicikl pokreće snaga vozača.