Osnove bezbednosti: pitanja i odgovori, stranica 2 od 7

Prolaženje pored parkiranog vozila je obilaženje.

Na slici je sivo putničko vozilo parkirano uz desnu ivicu puta, delom na bankini, a ti mu prilaziš. Pošto se ono ne pomera, prolaženje pored njega je obilaženje. Pre toga proveri da li iz suprotnog smera dolazi vozilo i ostavi dovoljan bočni razmak.

Preticanje je prolaženje pored vozila koje se kreće u istom smeru, a mimoilaženje pored vozila iz suprotnog smera.

Vidljivost je odstojanje na kome učesnik u saobraćaju može jasno da vidi kolovoz.

Vidljivost zavisi od vremenskih uslova i svetla: magla, kiša, sneg, prašina ili mrak je smanjuju, pa kolovoz jasno vidiš samo na kraćem odstojanju. Preglednost je drugi pojam: to je odstojanje na kome, s obzirom na fizičke prepreke (krivina, prevoj, zgrada, rastinje), jasno vidiš drugog učesnika ili prepreku na putu, i to u uslovima normalne vidljivosti. Kada je vidljivost smanjena, moraš da prilagodiš brzinu i da koristiš propisana svetla.

Prolaženje pored prepreke na putu, kao što je radilište na slici, je obilaženje.

Na slici su na desnoj strani tvoje saobraćajne trake radovi na putu, obeleženi znakom za radove i znakom koji nalaže obilaženje sa leve strane. Obilaženje je prolaženje vozila pored prepreke na putu ili pored vozila koje stoji. Preticanje je prolaženje pored vozila koje se kreće u istom smeru, a mimoilaženje prolaženje pored vozila koje dolazi iz suprotnog smera. Prepreka se ne kreće, pa nije reč ni o jednom od njih. Pre obilaženja proveri da iz suprotnog smera ne dolaze vozila.

Kada prolaziš pored gomile materijala na kolovozu, kao na slici, vršiš obilaženje.

Na desnoj polovini ulice nalazi se gomila materijala, koja je prepreka na putu. Prolaženje vozila pored prepreke ili pored vozila koje stoji je obilaženje. Preticanje se odnosi na vozilo koje se kreće u istom smeru, a mimoilaženje na vozilo koje dolazi iz suprotnog smera; prepreka se ne kreće, pa nijedan od ta dva pojma ne odgovara. Pre nego što skreneš ulevo da bi obišao prepreku, proveri da iz suprotnog smera ne dolazi vozilo i daj znak pokazivačem pravca.

To je propuštanje: radnja kojom omogućavaš kretanje učesniku koji ima prvenstvo prolaza.

Kada propuštaš, ponašaš se tako da učesnik sa prvenstvom ne mora da menja dotadašnji način kretanja (da koči, skreće ili ubrzava) i da ne dođe do kontakta s njim. Nije dovoljno samo izbeći sudar: ako on zbog tebe mora da uspori ili skrene, nisi ga propustio. Mimoilaženje je prolaženje pored vozila iz suprotnog smera, preticanje prolaženje pored vozila koje se kreće u istom smeru, a obilaženje prolaženje pored prepreke ili vozila koje stoji.

Van naselja uslovi smanjene vidljivosti postoje kada je vidljivost manja od 200 m.

Vidljivost je odstojanje na kome jasno vidiš kolovoz, a smanjuju je magla, kiša, sneg, prašina ili mrak. Van naselja se vozi većim brzinama i potreban je duži put za zaustavljanje, pa je granica viša nego u naselju, gde iznosi 100 m. U uslovima smanjene vidljivosti moraš da koristiš propisana svetla i da brzinu prilagodiš tako da vozilo možeš da zaustaviš na delu puta koji vidiš ispred sebe.

Prepreka je u tvojoj saobraćajnoj traci, pa si dužan da propustiš vozila iz suprotnog smera.

Na slici radilište zauzima desnu stranu tvoje trake. Da bi ga obišao, moraš da skreneš ulevo, ka delu kolovoza kojim dolaze vozila iz suprotnog smera (žuta strelica levo). Vozač na čijoj strani je prepreka mora da sačeka i propusti vozila iz suprotnog smera, pa tek onda da obiđe prepreku. Obilaženje je radnja koju vršiš u odnosu na prepreku, a ne prema vozilima iz suprotnog smera, a preticanje se odnosi na vozila koja se kreću u istom smeru.

Kolona vozila postoji kada je niz od najmanje tri vozila, a vozila su zaustavljena u istoj saobraćajnoj traci.

Oba uslova moraju biti ispunjena istovremeno. Dva vozila jedno iza drugog još nisu kolona; potrebna su najmanje tri. Vozila zaustavljena jedno iza drugog u istoj traci, na primer ispred crvenog svetla ili u zastoju, čine kolonu. Parkirana vozila, i kada stoje jedno iza drugog, nisu kolona, jer su ostavljena na mestu i nisu deo saobraćajnog toka.

Kolona vozila u pokretu je niz od najmanje tri vozila koja se kreću jedno iza drugog istom trakom u istom smeru i između kojih drugo vozilo ne može da uđe bez ometanja.

Svi ovi uslovi moraju biti ispunjeni istovremeno:

• najmanje tri vozila, jer dva nisu dovoljna,
• kreću se jedno iza drugog istom saobraćajnom trakom, u istom smeru,
• način kretanja im je međusobno uslovljen, pa zbog malog odstojanja drugo vozilo ne može da uđe između njih bez ometanja ostalih.

Ako je odstojanje toliko da drugo vozilo može da uđe između njih bez ometanja, to nije kolona. Parkirana vozila takođe ne čine kolonu.

To nije saobraćajna nezgoda, jer se nije dogodila na putu.

Saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila ili započela na putu, u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je neko poginuo ili povređen ili je nastala materijalna šteta. Njiva nije put, pa povreda traktoriste pri radu na njivi nije saobraćajna nezgoda. To što je povređen vozač, što nema poginulih ili da li je traktor registrovan ne menja ništa, jer nije ispunjen osnovni uslov: mesto nezgode.

Parkirana vozila na slici nisu kolona vozila.

Na slici tri automobila stoje parkirana jedno iza drugog uz ivicu kolovoza. Kolonu čini niz od najmanje tri vozila koja se kreću jedno iza drugog istom trakom ili koja su zaustavljena u istoj saobraćajnoj traci, na primer zbog crvenog svetla ili zastoja. Parkirana vozila su ostavljena na mestu i nisu deo saobraćajnog toka, pa ne čine kolonu, bez obzira na to koliko ih ima i kako su poređana.

Zaustavljena vozila na slici su kolona vozila.

Autobus i dva automobila stoje jedno iza drugog u istoj saobraćajnoj traci ispred crvenog svetla na semaforu. Kolonu čini niz od najmanje tri vozila koja se kreću jedno iza drugog istom trakom, ali i niz od najmanje tri vozila koja su zaustavljena u istoj saobraćajnoj traci. Ovde su oba uslova ispunjena: vozila su tri i zaustavljena su u istoj traci. Za razliku od parkiranih vozila, ova su deo saobraćajnog toka i nastaviće kretanje čim se upali zeleno svetlo.

U naselju uslovi smanjene vidljivosti postoje kada je vidljivost manja od 100 m.

Vidljivost je odstojanje na kome jasno vidiš kolovoz, a smanjuju je magla, kiša, sneg, prašina ili mrak. U naselju se vozi manjim brzinama, pa je granica niža nego van naselja, gde iznosi 200 m. Kada je vidljivost smanjena, moraš da koristiš propisana svetla i da voziš brzinom pri kojoj vozilo možeš da zaustaviš na delu puta koji vidiš.

To je preglednost: odstojanje na kome, s obzirom na fizičke prepreke, jasno vidiš drugog učesnika ili prepreku na putu.

Preglednost ograničavaju fizičke prepreke, na primer krivina, prevoj, zgrada, ograda, rastinje ili parkirano vozilo, i to i kada je vidljivost normalna. Vidljivost je drugi pojam: odstojanje na kome jasno vidiš kolovoz, a smanjuju je magla, kiša, sneg ili mrak. Na mestima gde je preglednost nedovoljna voziš sporije i ne smeš da preticaš, jer ne vidiš šta dolazi.

Prostor bez sedišta sa dostupnim elementima za montažu sedišta smatra se mestom za sedenje.

Mesto za sedenje nije samo ugrađeno sedište, već i prostor u kome se sedište može postaviti, jer elementi za montažu već postoje. Za to nije potrebno da u tom prostoru postoje i sigurnosni pojasevi ili njihovi priključci: dostupni elementi za montažu sedišta su dovoljni. Isto važi i za prostor bez sedišta sa dostupnim priključcima sigurnosnih pojaseva. Broj mesta za sedenje određuje koliko lica smeš da prevoziš u putničkom automobilu.

To je saobraćajna nezgoda, jer je nastala materijalna šteta.

Saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila ili započela na putu, u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je neko poginuo ili povređen ili je nastala materijalna šteta. Ovde je vozilo izletelo sa puta, pa je nezgoda započela na putu, iako je ograda oštećena van njega. Za saobraćajnu nezgodu nisu potrebni poginuli ni povređeni, dovoljna je materijalna šteta, a dovoljno je i jedno vozilo.

To nije saobraćajna nezgoda, jer se nije dogodila na putu.

Saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila ili započela na putu, u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je neko poginuo ili povređen ili je nastala materijalna šteta. Trkačka staza je zatvorena površina namenjena sportskim takmičenjima, a ne put, pa nezgoda na njoj nije saobraćajna, iako je vozač povređen i vozilo oštećeno. Broj vozila i to što nema poginulih ovde nisu presudni: da se ista nezgoda dogodila na putu, bila bi saobraćajna.

Udaljenost označena na slici je odstojanje.

Odstojanje je udaljenost između dva vozila koja se kreću jedno iza drugog, merena od zadnjeg dela vozila ispred do prednjeg dela vozila koje ga sledi, upravo kao crvena strelica na slici. Rastojanje je bočna udaljenost, između vozila koja su jedno pored drugog. Prednji i zadnji prepust su delovi samog vozila ispred prednje, odnosno iza zadnje osovine, a ne udaljenost između vozila. Odstojanje mora biti dovoljno da se bezbedno zaustaviš ako vozilo ispred naglo zakoči.

Odstojanje je označeno brojem 3.

Odstojanje je udaljenost između vozila koja se kreću jedno iza drugog, merena od zadnjeg dela vozila ispred do prednjeg dela vozila iza njega. Na slici samo strelica broj 3 počinje na zadnjem kraju prednjeg vozila i završava se na prednjem kraju vozila iza. Strelice 1, 2 i 4 obuhvataju i dužinu vozila: broj 1 meri od prednjeg dela prvog do zadnjeg dela drugog vozila, broj 2 od prednjeg do prednjeg dela, a broj 4 od zadnjeg do zadnjeg dela vozila.

Udaljenost označena na slici je rastojanje.

Na slici su dva vozila jedno pored drugog, a strelica pokazuje udaljenost između njihovih bočnih strana. Takva bočna udaljenost između vozila je rastojanje. Odstojanje je udaljenost između vozila koja su jedno iza drugog, od zadnjeg dela vozila ispred do prednjeg dela vozila iza. Strelica ne prikazuje nikakvu propisanu najmanju vrednost, već samo stvarnu udaljenost između vozila. Pri mimoilaženju, preticanju i obilaženju moraš da ostaviš dovoljno bočno rastojanje.

Rastojanje je označeno brojem 3.

Rastojanje je bočna udaljenost između vozila koja su jedno pored drugog, merena između njihovih najbližih bočnih strana. Na slici samo strelica broj 3 spaja bok levog vozila sa bokom desnog vozila. Strelica 1 obuhvata i širinu oba vozila, strelica 2 i širinu desnog vozila, a strelica 4 meri razmak od sredine jednog do sredine drugog vozila.

Prostor bez sedišta sa dostupnim priključcima sigurnosnih pojaseva smatra se mestom za sedenje.

Mesto za sedenje nije samo ugrađeno sedište, već i prostor u kome postoje dostupni priključci sigurnosnih pojaseva, jer se tu sedište može postaviti i putnik vezati. Za to nisu potrebni i elementi za montažu sedišta ili sami pojasevi: dovoljni su dostupni priključci pojaseva. Isto važi i za prostor bez sedišta sa dostupnim elementima za montažu sedišta. Broj mesta za sedenje određuje koliko lica smeš da prevoziš u putničkom automobilu.

Srednja brzina je 150 km/h, jer vozilo pređe 300 km za 2 sata.

Srednja (prosečna) brzina se računa tako što se pređeni put podeli vremenom: 300 km : 2 h = 150 km/h. Ona ne govori kolika je brzina bila u svakom trenutku: na nekim delovima deonice vozilo je moglo da ide sporije, a na drugima brže. Brzina od 100 km/h bila bi tačna da je vožnja trajala 3 sata, a 200 km/h da je trajala sat i po.

Masa vozila zajedno sa masom lica i tereta kojima je opterećeno je ukupna masa vozila.

Ukupna masa je stvarna masa vozila u datom trenutku: masa samog vozila, plus vozač, putnici i teret. Najveća dozvoljena masa je granica koju određuje proizvođač, odnosno masa vozila sa najvećom dozvoljenom nosivošću; ukupna masa ne sme da je pređe. Osovinsko opterećenje je samo deo ukupne mase kojim jedna osovina opterećuje kolovoz.

To je najveća dozvoljena masa skupa vozila.

Za skup vozila (vučno i priključno vozilo) saberu se najveće dozvoljene mase svih vozila u skupu, pa se od zbira oduzme vertikalno opterećenje koje vučno vozilo prima od priključnog. To opterećenje se oduzima jer je taj deo mase priključnog vozila već obuhvaćen najvećom dozvoljenom masom vučnog vozila, pa bi se inače računao dva puta. Ukupna masa skupa je stvarna masa opterećenog skupa, sa licima i teretom, a osovinsko opterećenje je deo mase koji pada na jednu osovinu.