Signalizacija: pitanja i odgovori, stranica 1 od 20

Moraš da se pridržavaš zabrana, ograničenja i obaveza koje izražava saobraćajna signalizacija i da vožnju prilagodiš opasnostima na koje upozoravaju znakovi opasnosti.

Znak opasnosti ti najavljuje opasno mesto, na primer krivinu ili klizav kolovoz, pa unapred smanjuješ brzinu i povećavaš pažnju. Znakove, semafore i oznake na kolovozu moraš poštovati i kada ti se čini da je situacija bezbedna: sopstvena procena ne može da zameni signalizaciju ni da poništi upozorenje. Naredbe se izražavaju znakovima izričitih naredbi, a znakovi obaveštenja ti daju korisne podatke o putu, pravcima i objektima pored puta.

Saobraćajni znak može da ima promenljiv sadržaj poruke, ali izmenjeni izgled i sadržaj moraju odgovarati propisanom saobraćajnom znaku.

To su promenljivi, najčešće elektronski znakovi, na primer iznad autoputa, koji prikazuju ograničenje brzine ili upozorenje prema vremenskim uslovima ili gužvi. Poruka se može promeniti delimično ili potpuno, ali ono što znak prikaže mora izgledati i značiti isto kao propisani znak, da bi ga svaki vozač odmah razumeo. Promenljiv sadržaj je mogućnost, a ne obaveza: znakovi ne moraju biti promenljivi, ali nije ni propisano da poruka nikada ne sme da se menja.

Znak sa promenljivim sadržajem poruke može da bude stalno uključen, a može se i uključivati po potrebi i isključivati kada potrebe nema.

Takvi znakovi postoje upravo zato da poruku prilagode trenutnoj situaciji: na primer, ograničenje brzine ili upozorenje se prikaže samo dok traju magla, radovi ili zagušenje. Kada nema potrebe za porukom, znak se može isključiti i tada ništa ne poručuje. Zato ne mora uvek da daje poruku, a ne mora ni da se uklanja kada je isključen, jer bi to poništilo smisao promenljivog znaka.

Saobraćajni znakovi se postavljaju sa desne strane puta, a mogu se postaviti i na konzolni nosač na objektu sa desne strane puta ili iznad kolovozne trake.

U desnom saobraćaju vozač očekuje znakove sa svoje desne strane, pa ih tamo najlakše i najbrže uočava. Iznad kolovozne trake znak se postavlja kada treba jasno da pokaže na koju se traku odnosi, na primer na putevima sa više traka. Leva strana nije ravnopravna mogućnost: znak se sa leve strane postavlja samo dodatno, kada preti opasnost da ga učesnici neće pravovremeno uočiti na desnoj.

Saobraćajni znak se postavlja sa desne strane puta, a ako preti opasnost da ga učesnici neće pravovremeno uočiti, postavlja se i sa leve strane.

Desna strana je osnovno mesto za znak, jer ga vozač tamo očekuje. Znak na levoj strani nije zamena za desni, već dodatak: postavlja se uz znak na desnoj strani, na primer na širokim putevima ili kada vozila u desnoj traci mogu da zaklone znak. Zato nije tačno da je svejedno da li će znak stajati levo ili desno, a pogotovo da stoji samo na levoj strani.

Učesnicima u saobraćaju nije dozvoljeno da postavljaju, uklanjaju ili menjaju značenje saobraćajne signalizacije i opreme puta.

Signalizaciju i opremu puta postavlja i održava nadležni organ, odnosno upravljač puta, prema propisima. Ako bi svako mogao sam da doda, skloni ili promeni znak, vozači ne bi mogli da se oslone na signalizaciju. Zabrana važi i kada ti se čini da znak ne odgovara saobraćajnoj situaciji: tada se obraćaš nadležnima, a ne menjaš ga sam. Izuzetak ne postoji ni za obeležavanje sopstvene garaže ili kolskog prilaza.

Nije dozvoljeno postavljati table, znakove, svetla, stubove ili druge predmete koji zaklanjaju saobraćajnu signalizaciju ili smanjuju njenu uočljivost.

Znak koji vozač ne vidi na vreme ne može da ispuni svoju svrhu, pa zaklonjen znak ugrožava bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Odobrenje lokalne samouprave za postavljanje reklame ili drugog predmeta ne čini dozvoljenim zaklanjanje signalizacije. Ni mišljenje da signalizacija ne odgovara situaciji nije opravdanje: takvu signalizaciju menja nadležni organ, a ne neko ko je zakloni.

Nije dozvoljeno postavljati predmete koji podražavaju ili liče na saobraćajnu signalizaciju, zaslepljuju učesnike u saobraćaju ili im opasno odvlače pažnju.

Predmet koji izgleda kao znak, na primer reklama u obliku znaka STOP ili crveno svetlo pored puta, može da zbuni vozača, pa on naglo koči ili pogrešno postupi. Jaka svetla i upadljive reklame mogu da ga zaslepe ili da mu skrenu pažnju sa puta baš kada mu je najpotrebnija. Zabrana važi i za obeležavanje garaže ili kolskog prilaza, a ne menja je ni odobrenje lokalne samouprave.

Saobraćajni znakovi su znakovi opasnosti, znakovi izričitih naredbi i znakovi obaveštenja.

• Znakovi opasnosti upozoravaju na opasno mesto na putu.
• Znakovi izričitih naredbi izriču zabrane, ograničenja i obaveze.
• Znakovi obaveštenja daju podatke o putu i druge korisne informacije.

Semafori, oznake na kolovozu i znaci policijskog službenika takođe uređuju saobraćaj, ali nisu saobraćajni znakovi: semafor daje svetlosne saobraćajne znake, oznake se iscrtavaju na kolovozu i posebna su vrsta signalizacije, a policijski službenik daje znake položajem tela i pokretima ruku.

Sadržaj poruke saobraćajnog znaka može da se menja delimično ili u celini, ali izmenjeni izgled i sadržaj moraju odgovarati propisanom saobraćajnom znaku.

Tako rade promenljivi, najčešće elektronski znakovi, koji prema potrebi prikazuju, na primer, različito ograničenje brzine ili upozorenje na maglu, radove ili zagušenje. Zato nije tačno da se poruka znaka ne može menjati. Uslov je da ono što znak prikaže izgleda i znači isto kao propisani znak, kako bi ga svaki učesnik u saobraćaju odmah prepoznao i razumeo.

Zabrane, ograničenja i obaveze učesnicima u saobraćaju stavljaju do znanja znakovi izričitih naredbi.

To su uglavnom okrugli znakovi: oni sa crvenim okvirom zabranjuju ili ograničavaju, na primer zabrana preticanja ili ograničenje brzine, a plavi određuju obavezu, na primer obavezan smer. U ovu grupu spadaju i znak obaveznog zaustavljanja (STOP) i znak ukrštanja sa putem sa prvenstvom prolaza. Znakovi opasnosti upozoravaju na opasno mesto, a znakovi obaveštenja daju korisne podatke o putu.

Na opasnost koja preti na određenom mestu ili delu puta i na njenu prirodu upozoravaju znakovi opasnosti.

Prepoznaješ ih po obliku: to je, po pravilu, trougao okrenut vrhom nagore, sa crvenim okvirom i simbolom koji pokazuje vrstu opasnosti, na primer krivinu, suženje kolovoza ili klizav kolovoz. Kada ga vidiš, smanji brzinu i povećaj pažnju. Znakovi izričitih naredbi izriču zabrane, ograničenja i obaveze, a znakovi obaveštenja daju korisne podatke o putu.

Potrebna obaveštenja o putu kojim se krećeš i druga korisna obaveštenja pružaju znakovi obaveštenja.

Oni ti govore, na primer, gde je pešački prelaz, gde počinje naselje ili autoput, kojim putem se stiže do nekog mesta i gde su parkiralište, benzinska stanica ili bolnica. Znakovi izričitih naredbi izriču zabrane, ograničenja i obaveze, a znakovi opasnosti upozoravaju na opasno mesto na putu.

Znakovi opasnosti se, po pravilu, postavljaju na udaljenosti od 150 m do 250 m ispred opasnog mesta na putu.

Ta udaljenost ti daje dovoljno vremena da uočiš znak, smanjiš brzinu i pripremiš se za opasnost pre nego što do nje stigneš. Znak postavljen neposredno ispred opasnog mesta upozorio bi te prekasno, posebno pri većoj brzini, a 100 m nije pravilo. Kada znak van naselja mora da stoji bliže ili dalje od te udaljenosti, uz njega se postavlja dopunska tabla koja pokazuje stvarnu udaljenost do opasnog mesta.

Van naselja, znak opasnosti postavljen bliže od 150 m ili dalje od 250 m od opasnog mesta mora imati dopunsku tablu sa udaljenošću do tog mesta.

Vozač očekuje da opasno mesto dolazi 150 m do 250 m posle znaka, jer se znakovi opasnosti po pravilu tako postavljaju. Ako je stvarna udaljenost drugačija, dopunska tabla mu govori koliko je opasno mesto zaista daleko, da ne bi usporio prerano ili prekasno. Vrstu opasnosti pokazuje simbol na samom znaku, pa za nju dopunska tabla nije potrebna.

U naselju, znak opasnosti postavljen bliže od 150 m ispred opasnog mesta ne mora imati dopunsku tablu.

U naselju su brzine manje, a raskrsnice i druga mesta na putu međusobno su bliža, pa se znakovi opasnosti često ni ne mogu postaviti na 150 m do 250 m. Vozač u naselju zato mora da računa na to da opasno mesto može biti i sasvim blizu znaka. Obaveza dopunske table sa udaljenošću važi za znakove van naselja, a vrstu opasnosti ionako pokazuje simbol na samom znaku.

Znak upozorava da se približavaš krivini na levo, koja je opasna zbog svojih fizičkih karakteristika ili nedovoljne preglednosti.

Trougao sa crvenim okvirom je znak opasnosti, a crna linija na njemu pokazuje kako se put savija: ovde ulevo. Pre krivine smanji brzinu toliko da je možeš proći bezbedno u svojoj traci, bez prelaska na suprotnu stranu kolovoza. Smer kojim se vozila moraju kretati određuje okrugli plavi znak izričite naredbe, a put sa jednosmernim saobraćajem označava plavi znak obaveštenja; nijedan od njih nije trougao.

Znak upozorava da se približavaš krivini na desno, koja je opasna zbog svojih fizičkih karakteristika ili nedovoljne preglednosti.

Trougao sa crvenim okvirom je znak opasnosti, a crna linija na njemu pokazuje kako se put savija: ovde udesno. Pre krivine smanji brzinu toliko da je možeš proći bezbedno, držeći se svoje trake i bez naglog kočenja u samoj krivini. Smer kojim se vozila moraju kretati određuje okrugli plavi znak izričite naredbe, a put sa jednosmernim saobraćajem označava plavi znak obaveštenja; nijedan od njih nije trougao.

Znak upozorava da se približavaš suženju kolovoza, koje može da predstavlja opasnost.

Dve linije na znaku pokazuju ivice kolovoza koje se sa obe strane skupljaju ka sredini. Smanji brzinu, drži se desne strane i računaj na to da će biti manje prostora za mimoilaženje sa vozilima iz suprotnog smera. Mesto na kome se izvode radovi označava znak sa radnikom koji kopa, a za naizmenično uključivanje vozila u jednu traku, kada se traka završava, postoji poseban znak.

Znak upozorava da se približavaš suženju kolovoza s leve strane, koje može da predstavlja opasnost.

Desna linija na znaku je prava, a leva se savija ka sredini: kolovoz se sužava samo sa leve strane. Smanji brzinu i računaj na to da će biti manje prostora, posebno za mimoilaženje sa vozilima iz suprotnog smera. Radovi na putu imaju svoj znak, sa radnikom koji kopa, a elementi za usporavanje saobraćaja na kolovozu označavaju se drugim znakom.

Znak upozorava da se približavaš suženju kolovoza s desne strane, koje može da predstavlja opasnost.

Leva linija na znaku je prava, a desna se savija ka sredini: kolovoz se sužava sa desne strane, na tvojoj strani puta. Smanji brzinu, na vreme se pripremi da se pomeriš i pazi na vozila iz suprotnog smera, jer će prostora za mimoilaženje biti manje. Radovi na putu imaju svoj znak, sa radnikom koji kopa, a za naizmenično uključivanje vozila u jednu traku, kada se traka završava, postoji poseban znak.

Znak upozorava na blizinu pokretnog mosta.

Na znaku je most iznad vode čiji je jedan deo podignut. Pokretni most se podiže ili okreće da bi propustio brodove, pa je saobraćaj preko njega povremeno prekinut. Smanji brzinu, pazi na signalizaciju ispred mosta i zaustavi se ako je most podignut ili se podiže. Klizav kolovoz označava znak sa vozilom koje proklizava, a mesto na kome put nailazi na obalu znak sa vozilom koje pada u vodu.

Znak upozorava na blizinu mesta na kome put nailazi na obalu, na primer reke, jezera ili pristaništa.

Na znaku je vozilo koje sa ivice obale pada u vodu. Takvo mesto je opasno jer se put može završiti direktno na vodi, a pri slaboj vidljivosti ili na klizavom kolovozu lako je zakočiti prekasno. Smanji brzinu i budi spreman da se zaustaviš. Pokretni most označava znak sa podignutim delom mosta iznad vode, a klizav kolovoz znak sa vozilom koje proklizava.

Znak upozorava na deo puta na kome je kolovoz neravan zbog opasnih izbočina i ulegnuća.

Na znaku je linija kolovoza sa više izbočina, između kojih su ulegnuća: put se naizmenično diže i spušta. Smanji brzinu, jer na takvom kolovozu vozilo poskakuje, točkovi gube dobar kontakt sa podlogom, pa se teže upravlja i koči. Znak sa samo jednim udubljenjem označava ulegnuće, a znak sa samo jednim ispupčenjem opasan prevoj ili veću izbočinu.

Znak upozorava na deo puta na kome je kolovoz neravan zbog ulegnuća.

Na znaku je linija kolovoza sa jednim udubljenjem na sredini. Ulegnuće je deo kolovoza koji je niži od okoline: ako u njega uđeš prebrzo, vozilo se naglo spusti pa podigne, a točkovi mogu na trenutak da izgube kontakt sa podlogom. Smanji brzinu. Znak sa jednim ispupčenjem označava opasan prevoj ili veću izbočinu, a znak sa više izbočina i udubljenja kolovoz neravan zbog izbočina i ulegnuća.