Vozači: pitanja i odgovori, stranica 6 od 8

Kada se u vožnji smenjuju najmanje dva vozača, svaki mora da iskoristi dnevni odmor najkasnije u roku od 30 sati od završetka prethodnog dnevnog ili nedeljnog odmora.

U višečlanoj posadi vozači se smenjuju za upravljačem, pa je rok za dnevni odmor duži nego za vozača koji vozi sam. U tom roku svaki vozač mora da iskoristi dnevni odmor od najmanje 9 sati.

Rok od 24 sata važi za vozača koji vozi sam, a rok od 48 sati nije propisan.

Kada se smenjuju najmanje dva vozača, svaki od njih u roku od 30 sati mora da iskoristi dnevni odmor od najmanje 9 sati.

Višečlana posada ima duži rok za odmor (30 sati umesto 24), ali svaki vozač i tada mora da dobije najmanje 9 sati neprekidnog odmora, koliko traje i skraćeni dnevni odmor vozača koji vozi sam.

Odmor od 7 ili 8 sati je prekratak: odmor kraći od 9 sati se ne smatra dnevnim odmorom.

Dnevni odmor svaki vozač višečlane posade koristi van vozila ili u vozilu dok se ono ne kreće.

Odmor u vozilu koje se kreće nije pravi odmor: truckanje, buka i kočenje ne dozvoljavaju vozaču da se zaista odmori. Zato se dnevni odmor koristi van vozila, a u vozilu samo dok ono stoji. Obaveza korišćenja van vozila i mogućnost korišćenja u vozilu koje se ne kreće zajedno čine jedno pravilo.

Odmor u vozilu koje se kreće nije dozvoljen ni kada vozilo ima ležaj, ni u nekom krugu oko baze vozila.

Napomena: danas se dnevni odmor u vozilu sme koristiti samo dok vozilo stoji i ako je opremljeno odgovarajućim ležajem.

Kada se smenjuju najmanje dva vozača, dnevni odmor se koristi van vozila ili u vozilu dok se ono ne kreće, ako u njemu postoji ležaj.

Za pravi odmor vozaču treba mirno mesto gde može da leži. Zato je odmor u vozilu dozvoljen samo kada vozilo stoji i ima ležaj, a inače se koristi van vozila.

Odmor u vozilu koje se kreće ne računa se kao dnevni odmor, čak ni kada postoji ležaj. Nije tačno ni da se odmor mora koristiti samo van vozila: vozilo koje stoji i ima ležaj je dozvoljeno mesto za odmor.

Nedeljni odmor moraš da započneš najkasnije posle šest perioda po 24 časa od završetka prethodnog nedeljnog odmora.

Između dva nedeljna odmora sme da prođe najviše 6 × 24 = 144 sata. Na primer, ako si nedeljni odmor završio u ponedeljak u 6 časova, sledeći moraš da počneš najkasnije u nedelju u 6 časova.

Sedam ili osam perioda po 24 časa bi značilo predug rad bez dužeg odmora.

Odmor kojim nadoknađuješ skraćeni nedeljni odmor moraš da nadovežeš na drugi odmor koji traje najmanje 9 sati.

Nadoknada se ne koristi kao posebno, kratko slobodno vreme, nego se dodaje uz neki drugi odmor, da bi zajedno dali duži neprekidni odmor. Taj drugi odmor mora da traje najmanje 9 sati, koliko traje i najkraći dnevni odmor, a može biti i duži, na primer nedeljni odmor.

Granice od 11 i 24 sata nisu uslov za nadovezivanje: nadoknada sme da se doda i na skraćeni dnevni odmor.

Međunarodni drumski prevoz je prevoz pri kome se prelazi najmanje jedna državna granica.

Dovoljno je da prevoz počne u jednoj, a završi se u drugoj državi, na primer od Beograda do Budimpešte. Za takav prevoz važe i pravila međunarodnih sporazuma o vremenu upravljanja, odmorima i tahografima.

Nije potrebno preći dve granice ni proći tranzitom kroz neku treću državu.

U međunarodnom prevozu nedeljno vreme upravljanja može biti najviše 56 sati.

To je zbir dnevnih vremena upravljanja u jednoj nedelji: na primer četiri dana po 9 sati i dva dana po 10 sati daju tačno 56 sati. Uz to važi i pravilo da u dve uzastopne nedelje ukupno ne smeš da voziš više od 90 sati.

Broj od 90 sati se odnosi na dve nedelje, a ne na jednu, a 48 sati nije granica nedeljnog vremena upravljanja.

U višečlanoj posadi prisustvo drugog vozača nije obavezno samo tokom prvog časa upravljanja vozilom.

Višečlana posada znači da su u vozilu najmanje dva vozača koji se smenjuju. Drugi vozač može da se priključi i kasnije, na primer da ga prvi pokupi usput, ali najkasnije posle prvog časa vožnje mora da bude u vozilu.

Ni pola časa ni dva časa nisu propisani rok.

U međunarodnom prevozu nedeljni odmor moraš da započneš najkasnije posle šest perioda po 24 časa od završetka prethodnog nedeljnog odmora.

Između dva nedeljna odmora sme da prođe najviše 6 × 24 = 144 sata, kao i u domaćem prevozu. Ako si nedeljni odmor završio u ponedeljak u 8 časova, sledeći moraš da počneš najkasnije u nedelju u 8 časova.

Rokovi od sedam ili osam perioda po 24 časa su predugi.

Puni dnevni odmor smeš da podeliš na dva dela: prvi od najmanje 3 sata neprekidno, a drugi od najmanje 9 sati neprekidno.

Tako podeljen odmor ukupno traje najmanje 12 sati, sat duže od neprekidnog punog dnevnog odmora od 11 sati. Taj dodatni sat je cena podele odmora. Redosled je važan: najpre deo od najmanje 3 sata, zatim deo od najmanje 9 sati.

Podele 3 + 11 i 4 + 8 sati nisu propisane: drugi deo ne mora da traje 11 sati, a deo od 8 sati je kraći od propisanih 9.

U bilo koje dve uzastopne nedelje moraš da iskoristiš najmanje dva nedeljna odmora, od kojih bar jedan mora da bude puni.

Puni nedeljni odmor traje najmanje 45 sati, a skraćeni najmanje 24 sata. Možeš, dakle, da kombinuješ jedan puni i jedan skraćeni odmor, ali dva skraćena nisu dovoljna. Razliku do punog odmora kod skraćenog moraš kasnije da nadoknadiš.

Nije propisano ni da oba odmora moraju biti puna: jedan sme da bude skraćen.

Razliku do punog nedeljnog odmora moraš da nadoknadiš najkasnije do kraja treće nedelje, računajući od nedelje u kojoj si koristio skraćeni nedeljni odmor.

Ako si, na primer, umesto 45 sati koristio odmor od 33 sata, duguješ 12 sati odmora. Njih moraš da iskoristiš odjednom, nadovezane na drugi odmor od najmanje 9 sati, i to u propisanom roku.

Rok do kraja druge nedelje je kraći, a do kraja četvrte nedelje duži od propisanog.

U vozilu koje stoji izvan baze i ima odgovarajući ležaj smeš da koristiš dnevni odmor i skraćeni nedeljni odmor.

Dnevni odmor, i puni i skraćeni, kao i skraćeni nedeljni odmor mogu da se provedu u kabini sa ležajem dok vozilo miruje. Puni nedeljni odmor, koji traje najmanje 45 sati, ne koristi se u vozilu.

Zato nije tačno da u vozilu smeš da koristiš i puni nedeljni odmor, a nije tačno ni da su dozvoljeni samo skraćeni odmori: i puni dnevni odmor sme da se koristi u vozilu.

Nedeljni odmor koji počne u jednoj nedelji, a nastavi se u sledećoj, možeš da računaš kao nedeljni odmor samo u jednoj od te dve nedelje.

Na primer, odmor od subote do ponedeljka pripada i jednoj i drugoj kalendarskoj nedelji, ali se ne može računati dva puta. Možeš da ga računaš u prvoj ili u drugoj nedelji, ali ne u obe.

Nije tačno da se računa kao dva odmora, a nije tačno ni da se uvek računa u nedelji u kojoj je počeo.

Posle pauza od 10 i 35 minuta moraš da napraviš još pauzu od najmanje 30 minuta.

Pauza od 45 minuta može da se podeli samo na dva dela: prvi od najmanje 15 minuta i drugi od najmanje 30 minuta. Pauza od 10 minuta je kraća od 15 minuta, pa se ne računa. Pauza od 35 minuta zato važi kao prvi deo, a drugi deo, od najmanje 30 minuta, tek treba da iskoristiš.

Iako 10 i 35 minuta ukupno daju 45, to nije dovoljno, a nije potrebna ni cela nova pauza od 45 minuta.

Pauza od 10 minuta se ne računa, pa posle 4 sata i 30 minuta vožnje moraš da napraviš celu pauzu od najmanje 45 minuta.

Pauza od 45 minuta sme da se podeli samo na dva dela: prvi od najmanje 15 minuta i drugi od najmanje 30 minuta. Prekid od 10 minuta je kraći od 15 minuta, pa ne može biti ni prvi deo podeljene pauze.

Zato ga ne možeš odbiti od 45 minuta i napraviti pauzu od samo 35 minuta, a vožnju ne smeš da nastaviš bez pauze.

Posle pauza od 20 i 25 minuta moraš da napraviš još pauzu od najmanje 30 minuta.

Pauza od 45 minuta sme da se podeli samo na prvi deo od najmanje 15 minuta i drugi od najmanje 30 minuta. Pauza od 20 minuta ispunjava uslov za prvi deo, ali pauza od 25 minuta je kraća od 30 minuta, pa ne može biti drugi deo.

Iako pauze ukupno traju 45 minuta, nisu podeljene na propisan način. Zato ti nedostaje drugi deo od najmanje 30 minuta, a ne cela pauza od 45 minuta.

Posle pauza od 10 i 35 minuta, nakon 4 sata i 30 minuta vožnje moraš da napraviš pauzu od najmanje 30 minuta.

Podeljena pauza se sastoji od prvog dela od najmanje 15 minuta i drugog od najmanje 30 minuta. Prekid od 10 minuta je prekratak i ne računa se. Pauza od 35 minuta traje duže od 15 minuta, pa se računa kao prvi deo.

Zbir od 45 minuta ovde ne pomaže, jer se pauza od 10 minuta ne računa. Pošto je prvi deo već iskorišćen, ne treba ti cela pauza od 45 minuta, nego samo drugi deo od najmanje 30 minuta.

Posle dve pauze od po 20 minuta, nakon 4 sata i 30 minuta vožnje moraš da napraviš pauzu od najmanje 30 minuta.

Pauza sme da se podeli na prvi deo od najmanje 15 minuta i drugi od najmanje 30 minuta. Prva pauza od 20 minuta važi kao prvi deo, ali druga pauza od 20 minuta ne traje 30 minuta, pa ne može biti drugi deo.

Ukupno 40 minuta pauze ne znači da ti nedostaje još samo 5 minuta: drugi deo mora neprekidno da traje najmanje 30 minuta, pa ni pauza od 15 minuta nije dovoljna.

U međunarodnom prevozu, posle pauza od 20 i 25 minuta, moraš da napraviš još pauzu od najmanje 30 minuta.

Pauza od 45 minuta može da se zameni samo sa dve pauze: prvom od najmanje 15 i drugom od najmanje 30 minuta. Pauza od 20 minuta je ispravan prvi deo, ali pauza od 25 minuta je prekratka za drugi deo.

Zato se ne računa da si iskoristio celu pauzu, iako 20 i 25 minuta ukupno daju 45. Pauza od 5 minuta ne bi bila dovoljna: drugi deo mora neprekidno da traje najmanje 30 minuta.

Pauza od 10 minuta se ne računa, pa posle 4 sata i 30 minuta vožnje moraš da napraviš pauzu od najmanje 45 minuta.

I u međunarodnom prevozu pauza sme da se podeli samo na prvi deo od najmanje 15 minuta i drugi od najmanje 30 minuta. Prekid od 10 minuta je kraći od 15 minuta, pa ne ispunjava uslov ni za prvi deo.

Zato ga ne možeš odbiti od propisanih 45 minuta: pauza od 35 ili 30 minuta ne bi bila dovoljna.

Posle pauze od 20 minuta, nakon 4 sata i 30 minuta vožnje moraš da napraviš pauzu od najmanje 30 minuta.

Pauza od 45 minuta sme da se podeli na prvi deo od najmanje 15 minuta i drugi od najmanje 30 minuta. Pauza od 20 minuta važi kao prvi deo, pa ti ostaje drugi deo od najmanje 30 minuta.

Nije dovoljno da pauzu dopuniš do 45 minuta pauzom od 25 minuta, jer drugi deo mora da traje najmanje 30 minuta. Pauza od 35 minuta bi takođe bila dovoljna, ali propisani minimum je 30 minuta.

Posle dve pauze od po 20 minuta, nakon 4 sata i 30 minuta vožnje moraš da napraviš pauzu od najmanje 30 minuta.

U međunarodnom prevozu pauza od 45 minuta može da se zameni sa dve pauze: prvom od najmanje 15 i drugom od najmanje 30 minuta. Prva pauza od 20 minuta je ispravan prvi deo, ali druga od 20 minuta je prekratka da bi bila drugi deo.

Nije dovoljno dopuniti 40 minuta do 45 pauzom od 5 minuta, a nije potrebna ni cela nova pauza od 45 minuta: nedostaje samo drugi deo od najmanje 30 minuta.

Ako si dnevni odmor završio u 08:00, sledeći dnevni odmor moraš da završiš najkasnije u 08:00 narednog dana.

Novi dnevni odmor moraš da iskoristiš u roku od 24 sata od završetka prethodnog. U tih 24 sata, od 08:00 do 08:00 narednog dana, moraju da stanu i vožnja, i rad, i ceo novi odmor. Zato puni odmor od 11 sati moraš da počneš najkasnije u 21:00, a skraćeni od 9 sati najkasnije u 23:00.

Rok se ne računa po kalendarskom danu, pa odmor ne mora da se završi do ponoći ni do 04:00: imaš punih 24 sata.