Vozači: pitanja i odgovori, stranica 8 od 8

Vozač vozila sa digitalnim tahografom mora da ima dovoljno traka za ispis, s obzirom na to koliko traje prevoz.

Digitalni tahograf štampa podatke na traku termalnog papira. Ispis je potreban pri kontroli na putu, kada je kartica vozača oštećena ili nestala i kada uređaj ne radi ispravno, a vozač tada na poleđini ispisa upisuje svoje podatke.

Jedna traka zato nije dovoljna, a vozač ne sme ni da ostane bez nje: količina papira mora da odgovara dužini prevoza, da ga ne bi nestalo baš kada je ispis potreban.

Kartica vozača sme da se koristi samo u periodu za koji je izdata.

Kartica vozača ima rok važenja koji je na njoj upisan. Kada taj rok istekne, kartica više nije važeća i ne smeš da je koristiš za upravljanje vozilom. Ne postoji ni dodatni rok od 30 dana posle isteka, a pogotovo ne važi bez ograničenja.

Zato zahtev za novu karticu podnesi na vreme, pre nego što stara istekne.

Vozač sme da ima samo jednu karticu vozača.

Kartica vozača je lična i vezana je za tebe, a ne za prevoznika ili vozilo. Na njoj se beleže sve tvoje aktivnosti, u kom god vozilu sa digitalnim tahografom da voziš.

Kada bi vozač imao više kartica, mogao bi da rasporedi vožnju na njih i sakrije prekoračenje vremena upravljanja. Zato ne sme da ima posebnu karticu za svakog prevoznika ili za svako vozilo.

Kartica vozača čuva podatke o tvojim aktivnostima najmanje za tekući dan i prethodnih 28 dana.

Toliko podataka je potrebno da bi se pri kontroli na putu proverilo da li si poštovao pravila o vremenu upravljanja, pauzama i odmorima u poslednje četiri nedelje.

Kada se memorija kartice napuni, najstariji podaci se zamenjuju novim, pa se podaci sa kartice redovno preuzimaju i čuvaju.

Digitalni tahograf može da sačuva podatke najmanje za 365 dana.

Memorija uređaja u vozilu beleži aktivnosti svih vozača koji su upravljali tim vozilom, kao i brzinu, pređeni put, događaje i greške.

Pošto tu memoriju koristi više vozača i ona služi i za kontrolu prevoznika, mora da obuhvati najmanje godinu dana. To je mnogo duže od kartice vozača, koja čuva tekući dan i prethodnih 28 dana.

Kada se u višečlanoj posadi menja vozač, vozači moraju da zamene pozicije svojih kartica u tahografu.

Digitalni tahograf ima dva otvora za kartice: u prvom je kartica vozača koji upravlja vozilom, a u drugom kartica drugog člana posade. Vreme upravljanja uređaj upisuje na karticu u prvom otvoru.

Ako kartice ostanu na starim mestima, vožnja novog vozača bi se zabeležila na karticu onog koji se odmara. Zato se kartice premeštaju pri svakoj promeni, bez obzira na to da li drugi vozač sedi ili leži na ležaju.

Ako se kartica vozača ošteti, vozač štampa dnevni ispis za vozilo i prilaže ga uz oštećenu karticu.

Oštećena kartica ne može pouzdano da se pročita, pa ni ispis sa kartice ne bi bio moguć ili tačan. Podaci o vožnji zato se uzimaju iz memorije digitalnog tahografa u vozilu, u obliku dnevnog ispisa za vozilo.

Ispis događaja i grešaka pokazuje samo nepravilnosti u radu uređaja, a ne tvoje aktivnosti, pa ne može da zameni dnevni ispis.

Po završetku vremena upravljanja, na dnevnom ispisu upisuješ ime i prezime, broj vozačke dozvole ili broj kartice vozača i svojeručni potpis.

Kada kartica ne radi ili je nema, tahograf ne zna ko je vozio. Zato se na ispisu sam identifikuješ:

• ime i prezime,
• broj vozačke dozvole ili kartice vozača, koji te jednoznačno određuje,
• svojeručni potpis, kojim potvrđuješ da se ispis odnosi na tebe.

Registarsku oznaku vozila, datum i mesto i stanje na odometru ne moraš da upisuješ: pravilo traži samo podatke kojima se ispis vezuje za tebe.

Karticu vozača smeš da izvadiš iz tahografa samo dok vozilo miruje i pošto su na nju sačuvani svi relevantni podaci.

Dok je kartica u tahografu, na nju se beleže tvoje aktivnosti. Kada bi je vadio tokom vožnje, deo vožnje ne bi bio zabeležen na tvoje ime, a podaci koji se upisuju pri vađenju mogli bi da se izgube.

Zato vađenje nije dozvoljeno bilo kada, a naročito ne tokom vožnje, već samo kada vozilo stoji i kada je upis na karticu završen.

Da, vozač koji je upravljao vozilom sa digitalnim tahografom sme posle toga da upravlja vozilom sa analognim tahografom, do isteka dnevnog vremena upravljanja.

Promena vozila ne prekida tvoje dnevno vreme upravljanja: vožnja u oba vozila se sabira i zajedno ne sme da pređe dozvoljeno dnevno vreme.

Važno je samo da evidencija bude potpuna. Za deo dana u vozilu sa digitalnim tahografom odštampaš dnevni ispis sa kartice vozača i nosiš ga sa sobom, a u vozilu sa analognim tahografom koristiš tahografski listić.

Dok je digitalni tahograf neispravan, aktivnosti koje on ne beleži ili ne štampa ispravno upisuješ na poleđinu termalnog papira za ispis.

Kvar uređaja ne oslobađa vozača evidencije o vremenu upravljanja, ostalom radu, raspoloživosti i odmoru. Kod digitalnog tahografa nema listića, pa ručne beleške pišeš na traku za ispis.

Prednja strana trake je zapis koji štampa sam uređaj, pa beleške idu na poleđinu. Pravilo ne traži nikakav poseban obrazac.

Digitalni tahograf sme da se koristi samo ako je u radionici pregledan u roku od dve godine od poslednjeg pregleda.

Pregled u ovlašćenoj radionici za tahografe potvrđuje da uređaj ispravno beleži brzinu, pređeni put, vreme i aktivnosti vozača. Za digitalni tahograf taj pregled važi dve godine.

Rok od jedne godine važi za analogni tahograf, a ne za digitalni, a rok od tri godine nije propisan.

Ako je kartica vozača oštećena, neispravna ili nestala, pre početka vremena upravljanja moraš da odštampaš dnevni ispis sa digitalnog tahografa i na njegovoj poleđini upišeš lične podatke.

Bez kartice tahograf ne zna ko upravlja vozilom. Zato na poleđini ispisa upisuješ ime i prezime i broj vozačke dozvole ili kartice vozača i potpisuješ se, pa je ispis vezan za tebe.

Nije tačno da tada ne smeš da voziš: pravilo predviđa upravo ovaj način evidencije. Na poleđini termalnog papira aktivnosti beležiš kada je neispravan sam tahograf, a ne kartica.

Pre početka vremena upravljanja, na dnevnom ispisu upisuješ ime i prezime, broj vozačke dozvole ili broj kartice vozača i svojeručni potpis.

Kada kartice nema ili ne radi, tahograf ne zna ko vozi, pa se na ispisu sam identifikuješ:

• ime i prezime,
• broj vozačke dozvole ili kartice vozača,
• svojeručni potpis, kojim potvrđuješ da je ispis tvoj.

Datum i mesto početka vožnje, stanje na odometru i registarsku oznaku vozila ne moraš da upisuješ: pravilo traži samo podatke kojima se ispis vezuje za tebe. Iste podatke upisuješ i na ispis po završetku vremena upravljanja.

Vreme čekanja na graničnom prelazu ili zbog zabrane kretanja vozila evidentiraš kao vreme raspoloživosti.

Dok čekaš na granici ili čekaš da prestane zabrana kretanja, ne upravljaš vozilom i ne obavljaš drugi posao, ali nisi ni slobodan: moraš da budeš uz vozilo i spreman da nastaviš čim to bude moguće.

Zato to nije ostalo radno vreme, a nije ni pauza ili odmor, jer tokom pauze i odmora vozač slobodno raspolaže svojim vremenom. Preklopnik ili taster postavljaš na oznaku za vreme raspoloživosti.

Ako je kartica vozača oštećena, neispravna ili nestala, po završetku vremena upravljanja moraš da odštampaš dnevni ispis sa digitalnog tahografa i na njegovoj poleđini upišeš lične podatke.

Na kraju dana ispis pokazuje šta je tahograf zabeležio tokom tvoje vožnje. Na poleđini upisuješ ime i prezime i broj vozačke dozvole ili kartice vozača i potpisuješ se, da bi ispis bio vezan za tebe. Zajedno sa ispisom odštampanim pre početka vožnje, tako imaš evidenciju za ceo dan.

U vozilu sa digitalnim tahografom ne koristiš tahografski listić, a na poleđinu termalnog papira aktivnosti beležiš kada je neispravan sam tahograf, a ne kartica.

Nestanak kartice vozača, zbog gubitka ili krađe, moraš u najkraćem mogućem roku da prijaviš najbližoj policijskoj upravi.

Izgubljenu ili ukradenu karticu neko bi mogao da zloupotrebi, a prijava policiji potvrđuje da kartica više nije kod tebe. Dok nemaš karticu, svoje aktivnosti evidentiraš na dnevnim ispisima sa tahografa.

Nestanak se ne prijavljuje Agenciji za bezbednost saobraćaja ni ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja.

Napomena: prema važećem zakonu, nestanak kartice prijavljuje se nadležnim organima države u kojoj je kartica izgubljena ili ukradena.

Nestanak kartice vozača moraš da prijaviš najbližoj policijskoj upravi u najkraćem mogućem roku.

Izgubljena ili ukradena kartica može da se zloupotrebi, na primer da neko drugi vozi sa njom. Zato prijava ne čeka nikakav rok od 7 ili 15 dana: prijavljuješ nestanak čim primetiš da kartice nema.

Dok ne dobiješ novu karticu, svoje aktivnosti evidentiraš na dnevnim ispisima sa digitalnog tahografa.

Napomena: prema važećem zakonu, nestanak kartice prijavljuje se nadležnim organima države u kojoj je kartica izgubljena ili ukradena.

Vreme u kojem pratiš vozilo koje se prevozi trajektom ili vozom evidentiraš kao vreme raspoloživosti.

Dok je vozilo na trajektu ili vozu, ne upravljaš njime i ne obavljaš drugi posao, ali nisi ni potpuno slobodan: putuješ uz vozilo i moraš da budeš spreman da ga preuzmeš na kraju prevoza.

Zato to nije ostalo radno vreme, a ne beleži se ni kao pauza ili odmor, jer tokom pauze i odmora slobodno raspolažeš svojim vremenom. Preklopnik ili taster postavljaš na oznaku za vreme raspoloživosti.

Vreme u kojem otklanjaš neispravnost uređaja ili delova vozila evidentiraš kao ostalo radno vreme.

Popravka vozila je posao: aktivno radiš, iako ne upravljaš vozilom. U ostalo radno vreme spadaju i utovar i istovar, čišćenje i održavanje vozila i slični poslovi.

To nije pauza ili odmor, kada slobodno raspolažeš svojim vremenom, a ni vreme raspoloživosti, kada samo čekaš i spreman si da nastaviš. Preklopnik ili taster postavljaš na oznaku za ostalo radno vreme.

Ako dan počneš u vozilu sa analognim, a nastaviš u vozilu sa digitalnim tahografom, moraš da zaključiš ručni unos na tahografskom listiću i da listić imaš kod sebe.

Pri izlasku iz prvog vozila završavaš listić: upisuješ stanje na odometru, pređeni put i datum i mesto završetka korišćenja. Kartica u digitalnom tahografu beleži nastavak dana, a prvi deo dana pri kontroli se vidi samo sa listića, pa ga nosiš sa sobom.

Upisivanje ukupnog vremena na ispis sa kartice ne zamenjuje listić. Bez dokaza o prvom delu dana ne bi moglo da se utvrdi koliko si ukupno vozio, jer se vreme upravljanja u oba vozila sabira.

Graničnik brzine se proverava posle zamene pneumatika pneumaticima drugih dimenzija, kojom se menja njihov obim, i posle opravki na sistemu za dovod goriva.

Proverava se da li je graničnik i dalje podešen na brzinu upisanu na informativnoj nalepnici:

• pneumatik drugog obima menja odnos između okretaja točka i stvarne brzine, pa bi vozilo moglo da ide brže od podešene brzine;
• graničnik ograničava brzinu tako što smanjuje dovod goriva motoru, pa opravka tog sistema može da poremeti njegov rad.

Kontrola nije vezana za tehnički pregled vozila, a ni za bilo koju popravku.

Napomena: važeći zakon kao razlog za tu kontrolu više ne navodi zamenu pneumatika, ali pneumatici drugog obima traže novo podešavanje tahografa, pri kojem se proverava i graničnik.

Ako dan počneš u vozilu sa digitalnim, a nastaviš u vozilu sa analognim tahografom, moraš da odštampaš dnevni ispis sa kartice vozača i da ga nosiš sa sobom do završetka dnevnog vremena upravljanja.

Analogni tahograf ne čita karticu, pa se na listiću u drugom vozilu vidi samo nastavak dana. Prvi deo dana, zabeležen na kartici, pri kontroli dokazuješ odštampanim dnevnim ispisom sa kartice. Pošto se vreme upravljanja u oba vozila sabira, moraju se videti oba zapisa.

Nije tačno da ti dokaz ne treba zato što su podaci u digitalnom tahografu: taj uređaj je ostao u prvom vozilu. Pravilo traži upravo odštampan ispis, a ne karticu umesto njega.

Periodična kontrola ispravnosti graničnika brzine obavlja se istovremeno sa periodičnom kontrolom tahografa.

Graničnik brzine i tahograf proverava ista ovlašćena radionica za tahografe, pa se periodični pregledi obavljaju zajedno. Zato graničnik nema poseban rok od 6 meseci, a periodična kontrola graničnika nije ni deo tehničkog pregleda vozila.

Pored periodične kontrole, graničnik se proverava i posle radova koji mogu da utiču na njegov rad.

Ne sme da ima alkohola u organizmu vozač motocikla i mopeda, kao ni kandidat za vozača tokom praktične obuke.

Vozači motocikla i mopeda su posebno ranjivi: vozilo moraju stalno da drže u ravnoteži, a i mala količina alkohola usporava reakcije i remeti procenu. Kandidat za vozača tek uči da upravlja vozilom, pa za njega ne sme biti nikakvog alkohola.

Vozač koji vrši probnu vožnju vozila i vozač motokultivatora nisu među vozačima za koje važi potpuna zabrana; za njih važi opšta zakonska granica. Ne mešaj probnu vožnju vozila sa probnom vozačkom dozvolom: vozač sa probnom dozvolom ne sme da ima alkohola u organizmu.