Pravila saobraćaja: pitanja i odgovori, stranica 28 od 32

Teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg smeju na autoputu sa dve trake za jedan smer da koriste samo krajnju desnu traku, osim prilikom preticanja.

Leva traka je na takvom autoputu namenjena preticanju i bržim vozilima. Teško teretno vozilo sme da pređe u nju samo da bi preteklo drugo vozilo, a posle toga se vraća u desnu traku. Zato nije tačno da sme da koristi obe trake bez ograničenja, ali ni da mu je leva traka potpuno zabranjena, jer pravilo izričito dozvoljava preticanje.

Skupovi vozila duži od sedam metara smeju na autoputu sa dve trake za jedan smer da koriste samo krajnju desnu traku, osim prilikom preticanja.

Leva traka je na takvom autoputu namenjena preticanju i bržim vozilima. Dugačak skup vozila sme da pređe u nju samo da bi pretekao drugo vozilo, a posle toga se vraća u desnu traku. Zato nije tačno da sme da koristi obe trake bez ograničenja, ali ni da mu je leva traka potpuno zabranjena, jer pravilo izričito dozvoljava preticanje.

Krajnjom desnom trakom, osim prilikom preticanja, moraju da se kreću vozači teretnih vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg.

Pravilo važi samo za teška teretna vozila, a ne za sva: lako teretno vozilo, do 3.500 kg, nije obuhvaćeno njime. Zglobni autobusi se u ovom pravilu ne pominju. Isto ograničenje važi i za skupove vozila duže od sedam metara. Leva traka tako ostaje slobodna za preticanje i za brža vozila.

Krajnjom desnom trakom, osim prilikom preticanja, moraju da se kreću vozači skupova vozila čija je dužina veća od sedam metara.

Pravilo ne važi za sve skupove vozila, već samo za one duže od sedam metara: kraći skup, kao putnički automobil sa malom prikolicom, nije obuhvaćen njime. Zglobni autobusi se u ovom pravilu ne pominju. Isto ograničenje važi i za teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg.

Na autoputu smeš da se zaustaviš i parkiraš samo na mestima koja su za to posebno uređena i obeležena.

To su, na primer, odmorišta i parkirališta uz autoput. Zaustavna traka nije mesto za zaustavljanje i parkiranje po želji: u njoj smeš da staneš samo kada si na to prinuđen, zbog kvara ili iz drugog razloga, i tada vozilo moraš što pre da ukloniš. Nije tačno ni da je zaustavljanje slobodno, a samo parkiranje zabranjeno: i jedno i drugo dozvoljeno je samo na uređenim i obeleženim mestima.

Na motoputu smeš da se zaustaviš i parkiraš samo na mestima koja su za to posebno uređena i obeležena.

Za motoput važi isto pravilo kao za autoput, jer se i na njemu vozi velikim brzinama. Zaustavna traka nije mesto za zaustavljanje i parkiranje po želji: u njoj smeš da staneš samo kada si na to prinuđen, zbog kvara ili iz drugog razloga, i tada vozilo moraš što pre da ukloniš. Nije tačno ni da je zaustavljanje slobodno, a samo parkiranje zabranjeno: i jedno i drugo dozvoljeno je samo na uređenim i obeleženim mestima.

Na autoputu je polukružno okretanje vozilom zabranjeno.

Na autoputu se vozi velikim brzinama, a kolovozne trake za suprotne smerove su fizički razdvojene. Okretanje bi značilo naglo usporavanje i presecanje putanje vozila koja nailaze, što vodi u teške nezgode. Zabrana je bezuslovna: ne menja je ni prolaz u kolovoznu traku za suprotni smer, ni to što bi se okretanje moglo izvesti bez manevrisanja. Ako promašiš izlaz, voziš do sledećeg isključenja.

Na motoputu je polukružno okretanje vozilom zabranjeno.

Motoput je, kao i autoput, put namenjen samo motornim vozilima, na kome se vozi velikim brzinama. Okretanje bi značilo naglo usporavanje i presecanje putanje vozila iz oba smera, što vodi u teške nezgode. Zabrana važi uvek, pa ni okretanje koje se može izvesti bez manevrisanja nije dozvoljeno. Ako promašiš izlaz, voziš do sledećeg isključenja.

Na autoputu nije dozvoljeno polukružno okretanje, pa ni kroz otvor u razdelnom pojasu kao na slici.

Vozilo na slici skreće ulevo kroz prolaz u razdelnom pojasu, da bi prešlo u kolovoznu traku za suprotni smer. Takav prolaz nije namenjen redovnom saobraćaju. Zabrana okretanja na autoputu je bezuslovna: ne zavisi od toga da li se okretanje može izvesti bez manevrisanja, niti od toga da li bi neko bio ugrožen. Ako promašiš izlaz, nastavljaš do sledećeg isključenja.

Na motoputu nije dozvoljeno polukružno okretanje vozilom.

Vozilo na slici uključuje levi pokazivač pravca i okreće se preko kolovoza motoputa. Iako na putu nema razdelnog pojasa i okretanje izgleda moguće, ono je na motoputu zabranjeno u svakom slučaju. Ne menja ništa ni to što bi se okretanje moglo izvesti bez manevrisanja i bez ugrožavanja drugih: na putu na kome se vozi velikim brzinama vozilo koje se okreće preseca put vozilima iz oba smera.

Na autoputu nije dozvoljeno kretanje vozilom unazad.

Vozilo koje se na autoputu kreće unazad čini suprotno od onoga što očekuju ostali vozači, koji nailaze velikom brzinom i ne mogu na vreme da reaguju. Zato zabrana važi bez izuzetka: ni na kratkoj deonici, ni zaustavnom trakom. Ako promašiš izlaz, nastavljaš do sledećeg isključenja.

Na autoputu nije dozvoljeno kretanje unazad, ni zaustavnom trakom ni na kratkoj deonici.

Vozač crvenog vozila na slici promašio je izlaz i vraća se unazad prema njemu, sa uključenim svim pokazivačima pravca. I pored toga, kretanje unazad na autoputu je zabranjeno, jer vozači koji nailaze velikom brzinom ne očekuju vozilo koje im se približava unazad. Ako promašiš izlaz, voziš do sledećeg isključenja.

Na motoputu nije dozvoljeno kretanje vozilom unazad.

Zabrana važi bez izuzetka, kao i na autoputu: ni na kratkoj deonici, ni kada vozač misli da time ne ugrožava druge. Na motoputu se vozi velikim brzinama, pa vozači koji nailaze ne očekuju vozilo koje se kreće unazad i ne mogu na vreme da reaguju. Ako promašiš izlaz, voziš do sledećeg isključenja.

Na motoputu nije dozvoljeno kretanje unazad, pa ni na kratkoj deonici do propuštenog izlaza.

Vozač crvenog vozila na slici promašio je izlaz i vraća se unazad prema njemu. To je na motoputu zabranjeno bez izuzetka, bez obzira na to koliko je deonica kratka i da li vozač misli da nikoga ne ugrožava. Vozači koji nailaze ne očekuju vozilo koje se kreće unazad. Ako promašiš izlaz, voziš do sledećeg isključenja.

Ako si prinuđen da staneš na autoputu, moraš da zaustaviš vozilo na zaustavnoj traci i da preduzmeš potrebne mere da ga što pre ukloniš.

Zaustavna traka služi upravo za takva prinudna zaustavljanja, ali nije mesto na kome vozilo može da ostane: zaustavljeno vozilo je opasnost za saobraćaj koji nailazi velikom brzinom. Vozilo moraš i da obeležiš sigurnosnim trouglom i da uključiš sve pokazivače pravca, ali samo obeležavanje nije dovoljno, vozilo moraš i da ukloniš. U saobraćajnoj traci ne smeš da staneš ni kada vozilo obeležiš.

Vozilo policije na slici nije ni vozilo pod pratnjom ni vozilo sa pravom prvenstva prolaza, već obično vozilo u saobraćaju.

Vozilo policije ima prvenstvo prolaza tek kada daje posebne znake: najmanje jedno plavo trepćuće ili rotaciono svetlo i zvučni znak promenljive frekvencije. Pratnju prepoznaješ po crvenom i plavom svetlu koja se naizmenično pale. Na slici svetla na krovu nisu uključena, pa se to vozilo kreće kao i ostala, a ti prema njemu postupaš kao prema svakom drugom vozilu.

Vozila koja vrše pratnju moraju da daju posebne zvučne i svetlosne znake.

Pratnja obezbeđuje nesmetan i bezbedan prolaz vozilu ili koloni vozila, a to je moguće samo ako je ostali učesnici na vreme primete. Zato vozila koja vrše pratnju daju crveno i plavo trepćuće svetlo koja se naizmenično pale i zvučni znak promenljive frekvencije. Uzastopno ili naizmenično uključivanje dugih svetala je običan svetlosni znak upozorenja i ne može da zameni posebne znake.

Posebni znaci vozila pod pratnjom su crveno i plavo trepćuće svetlo koja se naizmenično pale i zvučni znak promenljive frekvencije.

Po crvenom i plavom svetlu koja se smenjuju prepoznaješ pratnju i razlikuješ je od vozila sa prvenstvom prolaza, kao što su vozila policije, hitne pomoći i vatrogasna vozila. Ona imaju najmanje jedno plavo trepćuće ili rotaciono svetlo i zvučni znak promenljive frekvencije. Žuta rotaciona ili trepćuća svetla ne daju prvenstvo, već upozoravaju na posebna vozila, na primer vozila za održavanje puta.

Vozilo pod pratnjom sme da daje samo posebne svetlosne znake, bez zvučnih, ako je obezbeđena dovoljna vidljivost tog vozila i bezbednost učesnika u saobraćaju, a ne kreće se brže od dozvoljenog.

Kada pratnja vozi brže nego što je na tom delu puta dozvoljeno, ostali vozači moraju da je i čuju, pa se tada uključuje i zvučni znak. Zato nije tačno da vozilo pod pratnjom uvek mora da daje i svetlosne i zvučne znake. Ne može ni da daje samo zvučne znake: svetlosni znaci se daju uvek, a zvučni se mogu izostaviti samo pod navedenim uslovima.

Vozilo pod pratnjom sme da daje posebne svetlosne znake bez sirene kada se kreće brzinom dozvoljenom na tom delu puta i kada je obezbeđena dovoljna vidljivost tog vozila i bezbednost učesnika u saobraćaju.

Oba uslova moraju da budu ispunjena istovremeno. Kada pratnja vozi brže od dozvoljenog, ili kada svetla nisu dovoljna da je drugi na vreme primete, mora da se uključi i sirena. Da li se vozilo kreće u naselju ili van njega nije uslov: odlučuju brzina, vidljivost i bezbednost.

Uređaji za posebne zvučne i svetlosne znake vozila pod pratnjom smeju se ugraditi i postaviti samo na vozila nadležnih državnih organa.

Crveno i plavo svetlo koja se naizmenično pale, uz zvučni znak promenljive frekvencije, govore ostalim vozačima da moraju da propuste pratnju. Da se ti znaci ne bi zloupotrebljavali, ne može ih imati niko drugi: ni uz dozvolu nadležnog organa, ni ako bi uređaj posle ugradnje ispitala ovlašćena organizacija.

Uređaji za posebne zvučne i svetlosne znake vozila pod pratnjom smeju se upotrebljavati samo kada se vrši pratnja.

Ti znaci imaju posebno značenje: ostali vozači moraju da propuste pratnju, a po potrebi i da pomere ili zaustave vozilo. Kada bi se uključivali i bez pratnje, izgubili bi to značenje i zbunjivali vozače. Zato se ne koriste samo zato što vozilo odstupa od pravila saobraćaja, niti kao dodatno osvetljenje noću i u uslovima smanjene vidljivosti.

Vozila pod pratnjom imaju prvenstvo prolaza na raskrsnicama na kojima je saobraćaj regulisan saobraćajnim znakovima, odnosno oznakama na kolovozu, i pravilima saobraćaja.

Na takvoj raskrsnici pratnja prolazi pre svih ostalih vozila, bez obzira na znak STOP, trougao ili pravilo desne strane. Kada saobraćaj na raskrsnici reguliše semafor ili policijski službenik, pratnja nema prvenstvo ako joj je tim znacima prolaz zabranjen: tada i ona čeka, kao i ostala vozila.

Na ovoj raskrsnici prvenstvo prolaza reguliše semafor.

Vozilo policije sa crvenim i plavim svetlom koja se naizmenično pale je vozilo pod pratnjom. Pratnja ima prvenstvo na raskrsnicama koje regulišu saobraćajni znakovi, oznake na kolovozu i pravila saobraćaja, ali ne i kada joj semafor zabranjuje prolaz. Na slici pratnja ima crveno svetlo, a crveno vozilo zeleno, pa crveno vozilo prolazi, a pratnja čeka svoje zeleno svetlo.

Na ovoj raskrsnici prvenstvo prolaza reguliše policijski službenik svojim znacima.

Iza policijskog službenika je vozilo policije sa crvenim i plavim svetlom, znakom pratnje. Pratnja ima prvenstvo na raskrsnicama koje regulišu saobraćajni znakovi, oznake na kolovozu i pravila saobraćaja, ali ne i kada joj znaci policijskog službenika zabranjuju prolaz. Znaci policijskog službenika imaju prednost nad svim ostalim znacima i pravilima, pa po njima postupaju i ostali vozači i pratnja.