Pravila saobraćaja: pitanja i odgovori, stranica 3 od 32

Vozač i putnici moraju da koriste ugrađene sigurnosne pojaseve uvek kada je vozilo u saobraćaju na putu.

Obaveza ne zavisi od toga da li se voziš kroz naselje ili van njega, niti od brzine. Do teških povreda dolazi i pri sudarima malim brzinama u gradskoj vožnji: i ispod 50 km/h nevezano telo udara u upravljač, vetrobransko staklo ili sedište ispred velikom silom. Zato pojas vežeš pre polaska, i za najkraću vožnju.

Naslon za glavu je dobro podešen kada mu je gornja ivica po mogućnosti u visini temena glave, a ne niže od visine očiju, i kada je što bliže potiljku.

Naslon štiti vrat pri udaru otpozadi, kada se glava naglo zabacuje unazad. Ako je prenizak, na primer samo do visine potiljka, glava se preko njega prelama i vrat se teško povređuje. Ako je daleko od glave, glava dobija zalet pre nego što udari u naslon. Naslon ne treba da naleže na vrat: on mora da zadrži glavu.

Sigurnosni pojasevi sprečavaju da lice bude izbačeno iz vozila i da udari u unutrašnje delove vozila pri saobraćajnoj nezgodi.

Pri sudaru se vozilo naglo zaustavlja, a nevezano telo nastavlja kretanje i udara u upravljač, kontrolnu tablu, vetrobransko staklo ili sedišta, ili biva izbačeno iz vozila, što često ima smrtne posledice. Pojas zadržava telo u sedištu i prenosi silu na čvršće delove tela. Njegova svrha nije udobnija vožnja ni lakše upravljanje vozilom.

Na sedištu sa vazdušnim jastukom nekorišćenje sigurnosnog pojasa može da izazove povrede pri aktiviranju jastuka.

Vazdušni jastuk se naduvava za delić sekunde, velikom brzinom i silom. Napravljen je da radi zajedno sa pojasom, koji telo drži u sedištu. Nevezano telo se pri sudaru odmah pomera napred i udara u jastuk dok se on još naduvava, što može da izazove teške povrede glave, vrata i grudi. Zato jastuk ne zamenjuje pojas, nego ga dopunjuje.

Pojas je bezbedan kada naslon sedišta stoji uspravno, traka nije uvrnuta i ne naleže na čvrste predmete.

• Uspravan naslon omogućava da leđa celom površinom naležu na njega, pa pojas pravilno zadržava telo. Kod oborenog naslona telo pri sudaru može da isklizne ispod pojasa.
• Uvrnuta traka pritiska telo na manjoj površini i slabije ga zadržava.
• Telefon, ključevi ili olovka ispod pojasa pri udaru se utiskuju u telo i izazivaju povrede.

Položaj naslona zato ne biraš po osećaju udobnosti.

Svetloodbojni prsluk mora da se nalazi u putničkom i u teretnom vozilu.

Prsluk je deo obavezne opreme ovih vozila. Oblačiš ga kada zbog kvara ili nezgode izađeš iz vozila na kolovoz ili ivicu puta, da bi te drugi vozači uočili na vreme, naročito noću i pri smanjenoj vidljivosti. Za laki i teški četvorocikl prsluk nije propisan kao obavezna oprema vozila.

Svetloodbojni prsluk mora da se nalazi u putničkom vozilu, teretnom vozilu i autobusu.

Prsluk je deo obavezne opreme ovih vozila. Oblačiš ga kada zbog kvara ili nezgode izađeš iz vozila na kolovoz ili ivicu puta, da bi te drugi vozači uočili na vreme, naročito noću i pri smanjenoj vidljivosti. Za teški tricikl i za laki i teški četvorocikl prsluk nije propisan kao obavezna oprema vozila.

Na prednjem sedištu motornog vozila ne sme da se prevozi dete mlađe od 12 godina, niti lice pod uticajem alkohola.

Za dete je prednje sedište opasnije od zadnjeg, a vazdušni jastuk, napravljen za odraslu osobu, može teško da ga povredi. Izuzetak je dete do 3 godine u sedištu – korpi okrenutoj suprotno smeru kretanja, kada vozilo nema ili je isključen vazdušni jastuk. Lice pod uticajem alkohola pored vozača može da ga ometa ili da se meša u upravljanje. Granica je 12, a ne 14 godina, a za lica starija od 70 godina ovakva zabrana ne postoji.

Na prednjem sedištu smeš da prevoziš dete starije od 12 godina, a dete do 3 godine samo u korpi okrenutoj suprotno smeru kretanja, kada vozilo nema ili je isključen vazdušni jastuk.

Deca mlađa od 12 godina se, po pravilu, prevoze na zadnjem sedištu. Izuzetak je samo malo dete u korpi okrenutoj unazad, a jastuk tada mora biti isključen, jer bi pri aktiviranju udario u korpu i teško povredio dete. Dete od 8 ili 10 godina ne sme na prednje sedište ni u sedištu okrenutom u smeru kretanja, ni kada je jastuk isključen.

Dete do tri godine sme da se prevozi na prednjem sedištu samo u korpi okrenutoj suprotno smeru kretanja, kada vozilo nema ili je isključen vazdušni jastuk.

Korpa okrenuta unazad najbolje štiti glavu i vrat malog deteta, jer se pri sudaru sila raspoređuje na celu površinu leđa. Ako bi se ispred takve korpe aktivirao vazdušni jastuk, udario bi je velikom silom i mogao teško da povredi dete, pa je isključen jastuk uslov. Korpa okrenuta u smeru kretanja na prednjem sedištu nije dozvoljena ni kada je jastuk isključen.

Kada dete starije od tri godine prevoziš u vozilu bez sedišta za decu, moraš da obezbediš da ono koristi sigurnosni pojas na bezbedan način.

Sigurnosni pojas mora da koristi svako ko sedi na sedištu na kome je pojas ugrađen, pa i dete. Pojas treba da prelazi preko ramena i karlice, a ne preko vrata ili stomaka, i ne sme biti uvrnut. Mesto na sredini zadnjeg sedišta ne oslobađa od pojasa, a dete u krilu odraslog je posebno ugroženo: pri sudaru ga odrasli ne može zadržati.

Napomena: danas su pravila stroža: dete niže od 135 cm mora da se prevozi u sedištu za decu koje odgovara njegovom uzrastu i visini (za veću decu to može biti podmetač uz sigurnosni pojas), pa sam pojas najčešće nije dovoljan.

Naglo menjanje načina vožnje dozvoljeno je samo kada izbegavaš neposrednu opasnost.

Naglo kočenje, naglo skretanje ili nagla promena trake iznenađuju vozače iza i pored tebe i lako dovode do naleta otpozadi ili bočnog sudara. Zato se vozi predvidljivo, a od toga se odstupa samo kada je opasnost tu i drugačije je ne možeš izbeći, na primer kada dete istrči na kolovoz.

Uključen pokazivač pravca ne daje pravo na naglu radnju; on samo najavljuje nameru. A ako nisi na vreme zauzeo položaj za skretanje, ne smeš to da nadoknadiš naglim manevrom: nastavi dalje i skreni na sledećem pogodnom mestu.

Vozač vozila 1 ne sme da skrene udesno, jer za to nije na vreme zauzeo položaj na kolovozu.

Vozilo 1 je u levoj traci, a uključilo je desni pokazivač pravca. Da bi skrenulo udesno, moralo bi naglo da preseče desnu traku, kojom se kreće vozilo 2, koje i samo skreće udesno. Naglo menjanje načina vožnje dozvoljeno je samo radi izbegavanja neposredne opasnosti, a ne da bi se ispravio propušten položaj.

Ne pomaže ni naglo usporavanje da bi propustio vozilo 2, jer bi time ugrozio vozilo 3, koje ide iza njega, a ni uključen pokazivač pravca, koji ne daje pravo na naglu radnju. Vozač vozila 1 treba da nastavi pravo i skrene na nekom sledećem mestu.

Vozač crvenog vozila ne sme da skrene udesno, jer je u levoj traci i nije na vreme zauzeo položaj za skretanje.

Za skretanje udesno vozilo mora na vreme da se prestroji u traku uz desnu ivicu kolovoza. Crveno vozilo je ostalo u levoj traci i tek sada daje desni pokazivač pravca, a desnom trakom se kreće sivo vozilo. Skretanje bi značilo naglo presecanje njegove putanje.

Pokazivač pravca samo najavljuje nameru i ne daje pravo na naglu radnju. Naglo usporavanje da bi propustio sivo vozilo takođe nije dozvoljeno, jer bi ugrozio vozila iza sebe; naglo se sme usporiti samo radi izbegavanja neposredne opasnosti. Crveno vozilo treba da nastavi pravo i skrene kasnije.

Vozaču crnog vozila nije dozvoljeno da naglo menja način vožnje: ne sme naglo da zakoči ni naglo da skrene udesno.

Crno vozilo je u traci za vožnju pravo, a žuta strelica pokazuje da namerava da skrene udesno preko desne trake, kojom se kreće belo vozilo sa uključenim desnim pokazivačem. Crveni znaci na njegovim stop svetlima pokazuju naglo kočenje, kojim ugrožava vozila iza sebe.

Naglo se sme usporiti ili skrenuti samo radi izbegavanja neposredne opasnosti. To što pored ima prostora, ili što će se pre skretanja uveriti da je bezbedno, ne menja ništa: položaj za skretanje morao je da zauzme na vreme. Sada treba da nastavi pravo.

Radnju vozilom smeš da otpočneš tek kada se uveriš da je možeš izvesti bezbedno i kada daš propisan znak pokazivačem pravca.

Oba uslova moraju biti ispunjena zajedno. Uključen pokazivač pravca samo obaveštava druge o tvojoj nameri; ne daje ti pravo da kreneš i ne obavezuje druge da te propuste.

Ni to što je radnja u skladu sa saobraćajnom signalizacijom nije dovoljno: znak može da dozvoljava skretanje, ali ti i dalje moraš da proveriš ogledala, mrtvi ugao i vozila i pešake oko sebe.

Vozač žutog taksija se uključuje u saobraćaj nepropisno, jer se pre uključivanja desnog pokazivača pravca nije uverio da to može bezbedno da izvede.

Taksi je parkiran uz levu ivicu ulice i već izlazi na kolovoz tačno ispred tebe. Vozač koji se uključuje u saobraćaj mora najpre da proveri da li nailaze vozila i da sačeka da put bude slobodan, pa tek onda da uključi pokazivač i krene.

Uključen pokazivač pravca ne daje mu prednost. Ni ti nisi dužan da propustiš vozilo koje izlazi sa parking mesta: ono mora da propusti vozila koja se već kreću putem. Ipak, kada vidiš da je krenulo, uspori i budi spreman da izbegneš opasnost.

Kada se uveriš da radnju možeš bezbedno da izvedeš, moraš o njoj jasno i blagovremeno da obavestiš druge učesnike u saobraćaju, dajući znak pokazivačem pravca.

Znak se daje pre nego što započneš radnju, da bi drugi imali vremena da shvate tvoju nameru i prilagode vožnju. Ako ga uključiš tek u trenutku kada kreneš, on više nikoga ne upozorava na vreme.

Ni to što si se uverio da je put slobodan ne oslobađa te znaka: mogao si da previdiš nekoga, na primer motociklistu u mrtvom uglu ili pešaka, a znak im daje priliku da reaguju.

Znak pokazivačem pravca daješ za sve vreme izvođenja radnje, a čim je završiš, moraš da ga isključiš.

Pokazivač mora da radi od trenutka kada najaviš radnju pa do kraja skretanja, prestrojavanja ili uključivanja, jer drugi tokom cele radnje treba da znaju šta radiš. Ne isključuješ ga čim proceniš da su te drugi razumeli, niti ga daješ samo na početku.

Kada je radnja izvršena, pokazivač se isključuje. Ako ostane uključen, drugi vozači misle da nameravaš ponovo da skreneš ili se prestrojiš, što može da ih navede na pogrešnu odluku.

Pre svake radnje vozilom prvo se uveriš da je možeš bezbedno da započneš, a tek zatim daješ znak pokazivačem pravca.

Redosled je važan. Ako najpre uključiš pokazivač, pa tek onda pogledaš oko sebe, drugi mogu da zaključe da već krećeš, iako se možda pokaže da radnja nije moguća, na primer zato što te neko upravo pretiče. Isto važi kada znak daješ dok se još uveravaš.

Zato najpre proveri ogledala, mrtvi ugao i saobraćaj ispred i iza sebe. Kada utvrdiš da je bezbedno, daj znak pokazivačem pravca, pa izvedi radnju.

Vozač crvenog vozila mora prvo da se uveri da može bezbedno da se uključi u saobraćaj, a zatim da uključi levi pokazivač pravca.

Crveno vozilo je zaustavljeno pored desne ivice kolovoza, pa da bi se uključilo u saobraćaj, mora da se pomeri ulevo, na kolovoz. Zato daje levi, a ne desni pokazivač pravca.

Redosled je uvek isti: najpre provera saobraćaja, a tek onda znak. Kada bi uključio pokazivač pre provere ili dok se još uverava, vozači koji nailaze mogli bi da pomisle da već kreće, iako mu put možda nije slobodan.

Kada nemaš dovoljnu preglednost, u saobraćaj se uključuješ uz pomoć lica koje stoji na pogodnom mestu van vozila i daje ti odgovarajuće znake.

Lice napolju vidi deo puta koji ti iz vozila ne vidiš, pa može na vreme da ti pokaže kada je slobodno i da upozori vozače koji nailaze. Saputnik u vozilu ima gotovo isti pogled kao ti, pa ti ne može pouzdano pomoći.

Postepeno izvlačenje vozila uz pomeranje tela na sedištu nije propisan način: dok ne vidiš put, prednji deo vozila je već na kolovozu i može da bude udaren.

Nisi dužan da omogućiš uključivanje taksija sa parking mesta, ali ćeš ga propustiti, jer si njegovu nameru primetio na vreme i tako izbegavaš opasnu situaciju.

Vozač koji se uključuje u saobraćaj sa parking mesta mora da propusti vozila koja se kreću putem. Tu obavezu ima i taksi: to što prevozi putnike ne daje mu prednost pri uključivanju, a ne daje mu je ni to što je radnju već započeo.

Ipak, taksi je već izašao na kolovoz ispred tebe. Ako bi vozač nastavio, a ti ne bi usporio, došlo bi do sudara. Zato uspori i omogući mu uključivanje: bezbedna vožnja znači i da tuđu grešku predvidiš na vreme.

Moraš da sačekaš da te vozilo koje dolazi otpozadi obiđe, pa tek onda da uključiš levi pokazivač pravca i uključiš se u saobraćaj.

U oba ogledala vidi se vozilo koje ti prilazi sa uključenim levim pokazivačem, jer namerava da obiđe tvoje zaustavljeno vozilo. Dok ono prolazi, uključivanje nije bezbedno, a pre znaka pokazivačem moraš da se uveriš da je radnja bezbedna.

Ako bi levi pokazivač uključio odmah, vozač iza tebe mogao bi da pomisli da krećeš ispred njega, pa da naglo zakoči ili skrene. Kada te vozilo obiđe, ponovo proveri ogledala, daj znak i uključi se.

Kada iz garaže izlaziš na nepreglednom mestu, u saobraćaj se uključuješ uz pomoć lica koje stoji na pogodnom mestu van vozila i daje ti znake.

Na slici parkirano plavo vozilo zaklanja pogled, pa vozač ne vidi vozila koja nailaze kolovozom. Lice napolju vidi put, može da mu pokaže kada je slobodno i da upozori druge vozače.

Saputnik u vozilu ne vidi bitno više od vozača. Postepeno izvlačenje vozila uz pomeranje tela na sedištu nije propisan način, jer vozilo izlazi na kolovoz pre nego što vozač vidi da li je put slobodan.