Pravila saobraćaja: pitanja i odgovori, stranica 7 od 32

Prema tačnom odgovoru, kretanje unazad ovde nije dozvoljeno, jer bi se vozilo vraćalo preko pešačkog prelaza, gde je zaustavljanje zabranjeno.

Automobil je upravo prošao pešački prelaz i sada bi da se vrati unazad preko njega. Na pešačkom prelazu i u njegovoj neposrednoj blizini zaustavljanje je zabranjeno, a po pravilu na kome se zasniva tačan odgovor, na takvom delu puta nije dozvoljeno ni kretanje unazad. Uz to, sa leve strane pešak prilazi prelazu, a vozač koji se kreće unazad teško bi ga video.

Napomena: Zakon koji danas važi više ne zabranjuje kretanje unazad zbog zabrane zaustavljanja. Danas ono nije dozvoljeno na nepreglednom delu puta, pri smanjenoj vidljivosti, u tunelima i na prelazima preko železničke pruge, a inače je dozvoljeno samo na kratkom delu puta, onom stranom kolovoza kojom se vozilo kretalo unapred, bez ugrožavanja i ometanja drugih, pa ni pešaka.

Prema tačnom odgovoru, kretanje unazad ovde nije dozvoljeno, jer bi se vozilo kretalo unazad kroz raskrsnicu, gde je zaustavljanje zabranjeno.

Automobil je na izlazu iz raskrsnice i hteo bi da se unazad vrati u nju, pa da skrene u poprečnu ulicu. Na raskrsnici i u njenoj neposrednoj blizini zaustavljanje je zabranjeno, a po pravilu na kome se zasniva tačan odgovor, tu nije dozvoljeno ni kretanje unazad. Na raskrsnici se ukrštaju vozila i pešaci iz više pravaca, a vozač koji se kreće unazad ne može dobro da ih prati.

Napomena: Zakon koji danas važi više ne zabranjuje kretanje unazad zbog zabrane zaustavljanja. Danas ono nije dozvoljeno na nepreglednom delu puta, pri smanjenoj vidljivosti, u tunelima i na prelazima preko železničke pruge, a inače je dozvoljeno samo na kratkom delu puta, onom stranom kolovoza kojom se vozilo kretalo unapred, ako se time ne ugrožavaju niti ometaju drugi.

Kretanje vozila unazad na prelazu puta preko železničke pruge nije dozvoljeno.

Na prelazu preko pruge vozilo ne sme da se zadržava, jer voz ne može da skrene, a za zaustavljanje mu je potreban veoma dug put. Vozilo koje se kreće unazad je sporo, a vozač slabije vidi oko sebe, pa bi vozilo duže ostajalo na prelazu i moglo bi da se zaglavi na šinama ili između branika. Zato je kretanje unazad na prelazu preko pruge zabranjeno bez izuzetka, bez obzira na stranu kolovoza.

Vozilo je na prelazu preko železničke pruge, a tu kretanje unazad nije dozvoljeno.

Automobil je upravo prešao prugu i sada bi da se vrati unazad preko šina. Na prelazu preko pruge kretanje unazad je zabranjeno bez izuzetka, pa nije dozvoljena ni putanja 1, iako vodi istom stranom kolovoza, a putanja 2 bi uz to vodila na suprotnu stranu kolovoza. Vozilo koje se unazad sporo kreće preko šina duže ostaje na prelazu, a voz ne može da se zaustavi na kratkom rastojanju.

Polukružno okretanje nije dozvoljeno na mostu i vijaduktu, kao ni u tunelu.

Na mostu, vijaduktu i u tunelu kolovoz je ograničene širine, bez prostora za sklanjanje, a vozilo koje se okreće na trenutak zatvara obe trake. Ako dođe do sudara, nema kuda da se izbegne. Ista zabrana važi i u podvožnjaku i na nadvožnjaku. Raskrsnica i put van naselja nisu mesta na kojima je polukružno okretanje samo po sebi zabranjeno: tu smeš da se okreneš ako to signalizacija ne zabranjuje i ako okretanje možeš bezbedno da izvedeš.

Polukružno okretanje nije dozvoljeno na delu puta koji nema dovoljnu širinu za okretanje tog vozila, u podvožnjaku i na nadvožnjaku, kao i pri smanjenoj vidljivosti i na mestu gde je preglednost nedovoljna.

Pri okretanju vozilo poprečno preseca kolovoz i na trenutak zatvara obe trake. Ako put nije dovoljno širok, vozilo bi moralo da manevriše napred-nazad i dugo bi blokiralo saobraćaj. Pri smanjenoj vidljivosti i na nepreglednom mestu vozači koji nailaze ne bi na vreme videli vozilo koje se okreće. Zabrana važi i na mostu, vijaduktu i u tunelu. Raskrsnica sa semaforom, raskrsnica puta sa prvenstvom prolaza sa sporednim putem i put u naselju nisu mesta na kojima je okretanje samo po sebi zabranjeno.

Polukružno okretanje ti nije dozvoljeno, jer saobraćajni znak i strelica u tvojoj traci ne dozvoljavaju skretanje ulevo.

Znak obaveznog smera iznad semafora dozvoljava samo vožnju pravo ili udesno, a strelica na kolovozu u tvojoj traci pokazuje samo pravo. Polukružno okretanje nije ni vožnja pravo ni skretanje udesno, pa ga ova signalizacija ne dozvoljava. Zato ne pomaže ni propuštanje vozila iz suprotnog smera. Uz to, semafor trenutno pokazuje crveno svetlo.

Polukružno okretanje ti je dozvoljeno, jer i strelica u tvojoj traci i saobraćajni znaci dozvoljavaju skretanje ulevo.

Strelica na kolovozu u tvojoj traci pokazuje pravo i levo, a znaci obaveznog smera kod semafora takođe dozvoljavaju vožnju pravo i ulevo. Semafor pokazuje zeleno svetlo. Gde je skretanje ulevo dozvoljeno, a polukružno okretanje nije zabranjeno posebnim znakom, iz krajnje leve trake smeš i da se okreneš, ako to izvedeš bezbedno i propustiš vozila iz suprotnog smera i pešake. Zato nije tačno da okretanje zabranjuje oznaka na kolovozu ili postavljeni znak.

Polukružno okretanje ti nije dozvoljeno, jer saobraćajni znaci i strelica u tvojoj traci dozvoljavaju samo vožnju pravo.

Znaci obaveznog smera kod semafora pokazuju strelicu pravo, a i strelica na kolovozu u tvojoj traci pokazuje samo pravo. Polukružno okretanje nije vožnja pravo, pa ga ova signalizacija ne dozvoljava, iako semafor pokazuje zeleno svetlo. Ako želiš da promeniš smer, moraš da nastaviš pravo i okreneš se na mestu gde je to dozvoljeno.

U tunelu polukružno okretanje nije dozvoljeno.

Automobil je u tunelu i levim pokazivačem pravca najavljuje okretanje. U tunelu je kolovoz uzan, preglednost slabija, a vozilo koje se okreće zatvorilo bi obe trake vozilima koja nailaze iz oba smera. Zato je okretanje u tunelu zabranjeno bez izuzetka, čak i ako bi moglo da se izvede bez manevrisanja ili posle propuštanja vozila iz suprotnog smera. Uz to, smerove ovde razdvaja dvostruka neprekidna linija, preko koje se ne sme preći.

Na mostu polukružno okretanje nije dozvoljeno.

Automobil levim pokazivačem pravca najavljuje okretanje na mostu. Na mostu je kolovoz ograničene širine, bez prostora za sklanjanje, a vozilo koje se okreće na trenutak zatvara obe trake. Zato je okretanje na mostu zabranjeno bez izuzetka, pa nije dozvoljeno ni kada bi moglo da se izvede bez manevrisanja, ni posle propuštanja vozila iz suprotnog smera.

U gustoj magli polukružno okretanje nije dozvoljeno.

Vozač levim pokazivačem pravca najavljuje okretanje, a na putu je gusta magla. Pri smanjenoj vidljivosti vozači koji nailaze iz oba smera ne bi na vreme uočili vozilo koje se okreće i poprečno zatvara kolovoz, pa je okretanje zabranjeno bez izuzetka. Ne pomaže ni to što bi propustio vozila koja vidiš, jer ona koja tek nailaze iz magle ne vidiš ti, a ni oni tebe. Nije presudno ni to da li bi okretanje moglo da se izvede bez manevrisanja.

Ovde polukružno okretanje nije dozvoljeno, jer je ovo mesto na kome je preglednost nedovoljna.

Put se ispred vozila penje ka prevoju, iza koga se ne vide ni nastavak puta ni vozila koja nailaze. Vozač koji bi se tu okretao zatvorio bi kolovoz vozilima koja iznenada izlaze preko prevoja, a ni on njih ne bi na vreme video. Smerove razdvaja i neprekidna linija, preko koje se ne sme preći. Zato okretanje nije dozvoljeno ni bez manevrisanja, ni posle propuštanja vozila iz suprotnog smera.

Polukružno okretanje je ovde dozvoljeno.

Put je ravan i pregledan, vidljivost je dobra, a kolovoz je dovoljno širok. Smerove razdvaja isprekidana linija, preko koje sme da se pređe. Ovo nije tunel, most, vijadukt, podvožnjak ni nadvožnjak, a nije ni autoput ili motoput, na kojima je okretanje zabranjeno. Pravilo ne traži da se okretanje izvede bez manevrisanja, već da put bude dovoljno širok za okretanje tog vozila. Pre okretanja uključi levi pokazivač pravca i propusti vozila iz oba smera.

U podvožnjaku polukružno okretanje nije dozvoljeno.

Automobil je ispod nadvožnjaka i levim pokazivačem pravca najavljuje okretanje. U podvožnjaku je prostor ograničen, osvetljenje i preglednost slabiji, a vozilo koje se okreće na trenutak zatvara obe trake. Zato je okretanje u podvožnjaku, kao i na nadvožnjaku, mostu, vijaduktu i u tunelu, zabranjeno bez izuzetka, čak i ako bi moglo da se izvede bez manevrisanja ili posle propuštanja vozila iz suprotnog smera.

Pri mimoilaženju moraš da sa leve strane ostaviš dovoljno rastojanje između svog vozila i vozila sa kojim se mimoilaziš, a po potrebi i da vozilo pomeriš ka desnoj ivici kolovoza.

Pravilo ne propisuje tačnu meru rastojanja, već traži da ono bude dovoljno s obzirom na brzinu, širinu puta i veličinu vozila. Zato odgovori sa određenim brojem metara nisu tačni: 1 m do vozila iz suprotnog smera nije propisana mera, a rastojanje do razdelne linije nije ono o čemu pravilo govori. Ako je put uzan, pomeri vozilo udesno da bi napravio mesta vozilu koje ti dolazi u susret.

Pri mimoilaženju sa pešakom moraš da držiš bezbedno rastojanje između vozila i pešaka.

Pravilo ne propisuje tačnu meru, pa odgovor sa najmanje 1 m nije tačan: bezbedno rastojanje zavisi od brzine, širine puta i ponašanja pešaka, a pri većoj brzini mora biti veće. Pešak može da se okrene, posrne ili napravi korak u stranu. Zvučni znak služi za upozorenje na opasnost, a ne da bi se pešak sklonio, i može da ga uplaši. Brigu o bezbednom rastojanju vodiš ti, prilagođavajući brzinu i položaj vozila.

Ako zbog prepreke u svojoj traci ne možeš da ostaviš dovoljno rastojanje do vozila iz suprotnog smera, moraš da usporiš i, po potrebi, zaustaviš vozilo da bi propustio vozila iz suprotnog smera.

Prepreka je u tvojoj traci, pa obilaziš preko trake kojom se vozila iz suprotnog smera propisno kreću. Zato nemaš prednost u odnosu na njih. Nije dovoljno da propustiš samo prvo vozilo: čekaš dok ne prođu sva koja nailaze, odnosno dok ne bude dovoljno prostora da bezbedno obiđeš prepreku.

Moraš da usporiš i, po potrebi, zaustaviš vozilo da bi propustio vozila iz suprotnog smera, jer su radovi na putu u tvojoj traci.

Ispred tebe su radovi na putu, a znak obaveznog obilaženja pokazuje da prepreku obilaziš sa leve strane, preko trake za suprotni smer. Pošto je prepreka u tvojoj traci, ne možeš da ostaviš dovoljno rastojanje do vozila iz suprotnog smera, pa ih propuštaš. Belo vozilo već nailazi, a prepreku obilaziš tek kada prođu sva vozila koja dolaze, ne samo prvo. Nemaš prednost u odnosu na njih.

Vozač vozila koje ti dolazi u susret dužan je da vozilo pomeri ka desnoj ivici kolovoza i sa svoje leve strane ostavi dovoljno rastojanje između svog i tvog vozila.

Pri mimoilaženju svaki vozač ostavlja dovoljno prostora sa svoje leve strane, a po potrebi pomera vozilo udesno. Uz desnu ivicu kolovoza vozača iz suprotnog smera parkirana su vozila, pa on vozilo pomera udesno koliko mu to parkirana vozila dozvoljavaju. Pravilo ne propisuje rastojanje u metrima, pa odgovori sa najmanje 1 m do tvog vozila ili 0,5 m do parkiranih vozila nisu tačni: rastojanje mora biti dovoljno za bezbedno mimoilaženje.

Usporićeš i sa svoje leve strane ostaviti dovoljno rastojanje do vozila sa kojim se mimoilaziš, a po potrebi i zaustaviti vozilo da propustiš vozilo koje ti dolazi u susret.

Kolovoz je sužen parkiranim vozilima, pa za mimoilaženje ima malo prostora. Pri mimoilaženju ostavljaš dovoljno rastojanje sa svoje leve strane, a ako to nije moguće, usporavaš i po potrebi se zaustavljaš. Ne smeš da se delimično krećeš po trotoaru, jer je on namenjen pešacima. Pravilo ne propisuje ni rastojanje od 0,5 m do desne ivice kolovoza: bitno je da ostaviš dovoljno prostora za bezbedno mimoilaženje.

Bezbedno je da usporiš i, po potrebi, zaustaviš vozilo i propustiš vozilo koje ti dolazi u susret.

Ulica je sa obe strane sužena parkiranim vozilima, pa dva vozila teško mogu da se mimoiđu. Ako bi nastavio vožnju uz uverenje da imaš prednost, lako bi došlo do zastoja ili sudara. Kada mimoilaženje nije moguće, pravilo ne kaže da drugi mora da se vraća unazad, već da se prvi zaustavi i po potrebi pomeri vozač kome je to lakše. Vožnja po trotoaru radi mimoilaženja nije dozvoljena, jer je on namenjen pešacima.

Imaš prednost u odnosu na vozilo koje ti dolazi u susret, jer su parkirana vozila prepreka u njegovoj traci, a ne u tvojoj.

Uz levu stranu ulice, na delu kolovoza kojim se kreće crveno vozilo iz suprotnog smera, parkirana su vozila, a tvoja strana kolovoza je slobodna. Vozač kome prepreka na putu ne dozvoljava da pri mimoilaženju ostavi dovoljno rastojanje mora da uspori i po potrebi se zaustavi da bi propustio vozilo iz suprotnog smera. Ovde je to vozač crvenog vozila. I pored toga vozi oprezno i budi spreman da staneš ako on ipak ne postupi propisno.

Kada je mimoilaženje zbog nedovoljne širine puta onemogućeno, prvi se zaustavlja vozač kome je to lakše, i po potrebi, kretanjem unazad ili na drugi način, pomera vozilo tako da mimoilaženje bude moguće.

Pravilo ne određuje unapred ko mora da stane, već to zavisi od karakteristika i stanja puta i saobraćajne situacije: na primer, staje vozač koji je bliže proširenju puta ili kome je iza vozila slobodno da se vrati. Nije presudno ni to ko sa desne strane nema bankinu ili trotoar. Rešenje nije ni da vozila nastave preko bankine ili trotoara, jer je trotoar namenjen pešacima, a pravilo jasno kaže ko pravi mesta.

Kada vozila iz suprotnih smerova na raskrsnici skreću ulevo, vozilo iz suprotnog smera propuštaš sa svoje desne strane.

Oba vozila skreću ulevo ispred drugog vozila, bez obilaženja oko sredine raskrsnice, pa se mimoilaze desnim stranama i putanje im se ne seku. Tako skretanje traje kraće i vozila manje zadržavaju saobraćaj u raskrsnici. Strana mimoilaženja propisana je pravilom saobraćaja, pa nije tačno da zavisi od procene saobraćajne situacije u raskrsnici.