Pravila saobraćaja: pitanja i odgovori, stranica 18 od 32

Strpljivo nastavljaš vožnju iza vozila auto-škole dok ne stigneš do mesta na kome možeš bezbedno da ga pretekneš.

Ispred tebe je vozilo za obuku, čiji vozač vozi sporije jer tek uči. Iz suprotnog smera nailaze vozila, pa preticanje sada nije bezbedno.

Zvučni i svetlosni znak upozorenja služe da se drugi upozori na opasnost, a ne da se požuri vozač koji vozi sporo. Takvo upozorenje bi samo uznemirilo kandidata i povećalo opasnost. Kada put ispred tebe i traka za suprotan smer budu slobodni na dovoljnoj dužini, preteći ćeš ga po pravilima preticanja.

Na putu van naselja, pre ulaska u nepreglednu i uzanu krivinu ili dolaska na prevoj gde je mimoilaženje otežano, dužan si da upotrebiš zvučni znak upozorenja.

Na takvom mestu ne vidiš vozilo koje dolazi iz suprotnog smera, a ni njegov vozač ne vidi tebe. Put je uzan, pa se dva vozila teško mimoilaze. Kratkim zvučnim znakom upozoravaš vozača koji nailazi da se približavaš, kako biste obojica usporili i držali se desne ivice. Zato ovde zvučni znak nije stvar izbora, već obaveza. Uz to vozi sporije i budi spreman da zaustaviš vozilo.

Na ulasku u ovu nepreglednu krivinu dužan si da upotrebiš zvučni znak upozorenja.

Na slici je uzan put van naselja: krivina iza stene se ne vidi, a kolovoz je toliko uzak da je mimoilaženje otežano. Vozač koji dolazi iz suprotnog smera ne može na vreme da te vidi. Kratkim zvučnim znakom ga upozoravaš da nailaziš, pa obojica možete da usporite i držite se desne ivice. Pored toga, u krivinu uđi sporo i budi spreman da zaustaviš vozilo.

Zvučni znak upozorenja daješ onoliko koliko je potrebno da drugi učesnici u saobraćaju budu upozoreni.

Propis ne određuje trajanje u sekundama. Zvučni znak ima jednu svrhu: da drugog učesnika upozori na tebe ili na opasnost. Obično je dovoljan kratak znak, a duži ili ponovljen samo kada je to zaista potrebno da bi te drugi čuo. Dugo i nepotrebno trubljenje ne upozorava bolje, nego ometa i uznemirava druge. Zato nije tačno ni da znak mora da traje najmanje 5 sekundi ni da ne sme da traje duže od 3 sekunde.

Strpljivo sačekaj da vozač vozila ispred tebe pokrene vozilo i nastavi kretanje.

Semafor pokazuje zeleno svetlo, a ispred tebe je vozilo auto-škole čiji kandidat tek uči da vozi, pa sporije pokreće vozilo. Zvučni i svetlosni znak upozorenja služe da se drugi upozori na opasnost, a ne da se požuri vozač koji kasni sa pokretanjem. Pritisak bi ga samo uznemirio, pa bi lakše pogrešio ili mu se ugasio motor. Drži bezbedno odstojanje i kreni kada on krene.

Ako se pored kolovoza nalazi dete koje ne obraća pažnju na kretanje vozila, dužan si da upotrebiš zvučni znak upozorenja.

Dete u igri lako zaboravi na saobraćaj i može iznenada da istrči na kolovoz, na primer za loptom. Kratkim zvučnim znakom mu skrećeš pažnju da vozilo nailazi. Uz zvučni znak smanji brzinu i budi spreman da odmah zaustaviš vozilo, jer dete ne mora da reaguje onako kako očekuješ.

Deca se igraju na kolovozu i pored njega i ne obraćaju pažnju na vozila, pa si dužan da upotrebiš zvučni znak upozorenja.

Na slici dečaci igraju fudbal na ulici, okrenuti lopti, a ne vozilima. Dete u igri može iznenada da potrči za loptom ispred tvog vozila. Kada se pored kolovoza nalazi dete koje ne prati saobraćaj, zvučnim znakom mu skrećeš pažnju da dolaziš. Pored toga, uspori i budi spreman da odmah zaustaviš vozilo, jer ne možeš da znaš kako će deca reagovati.

Noću umesto zvučnog znaka upozorenja možeš da upotrebiš svetlosni znak upozorenja.

Noću je svetlosni znak često uočljiviji od zvuka i manje uznemirava ljude koji spavaju. Daje se dugim svetlima, njihovim uzastopnim ili naizmeničnim paljenjem.

Sve pokazivače pravca uključuješ u drugim situacijama, na primer kada se zaustaviš na kolovozu ili se krećeš unazad, i oni nisu zamena za zvučni znak. Ni trepćuća svetla ne služe da se drugi učesnik upozori umesto zvučnim znakom.

Svetlosni znak upozorenja daje se uzastopnim ili naizmeničnim paljenjem dugih svetala.

Kratko paljenje dugih svetala vozač ispred tebe ili iz suprotnog smera lako primećuje, pa ono služi kao upozorenje umesto zvučnog znaka. Poziciona svetla su preslaba da bi nekoga upozorila. Stop svetla se pale pri kočenju i govore drugima da usporavaš, pa ne mogu da služe kao znak upozorenja. Duga svetla pali samo kratko, da ne zaslepiš vozača kome daješ znak.

Svetlosni znak upozorenja možeš da upotrebiš noću, a i danju ako takav način upozorenja više odgovara uslovima na putu.

Noću je svetlosni znak uobičajena zamena za zvučni. Danju je ponekad bolji od zvučnog znaka, na primer pri velikoj buci ili kada je vozač kog upozoravaš daleko, pa zvučni znak ne bi čuo. Zato nije tačno ni da se svetlosni znak koristi samo noću ni da se koristi samo danju.

Sve pokazivače pravca moraš da uključiš za vreme ulaska ili izlaska putnika i kada upozoravaš druge učesnike na opasnost u saobraćaju.

• Dok putnici ulaze ili izlaze, vozilo stoji, a ljudi se kreću oko njega. Uključeni svi pokazivači upozoravaju vozače koji nailaze da budu oprezni.
• Kada na putu nastane opasnost, na primer naglo zaustavljanje saobraćaja ili prepreka, svim pokazivačima upozoravaš vozače iza sebe.

Vozač koji se kreće kao poslednji u koloni van naselja nema tu obavezu; ona postoji tek kada se kolona zaustavi. Ni zaustavljanje ispred prelaza preko železničke pruge ne traži sve pokazivače, jer se tu zaustavljaš postupajući po pravilu ili znaku.

Dok putnici izlaze iz vozila, vozač je dužan da uključi sve pokazivače pravca.

Vozilo na slici stoji uz ivicu kolovoza, a odrasla osoba i dete izlaze iz njega i kreću se pored vozila, blizu saobraćaja. Svi uključeni pokazivači pravca upozoravaju vozače koji nailaze da vozilo stoji i da oko njega ima ljudi, pa će usporiti i obići ga sa više opreza. Desni pokazivač pravca nije dovoljan: on znači da vozač namerava da se pomeri ili skrene udesno, a ne da stoji zbog putnika.

Sve pokazivače pravca moraš da uključiš u uslovima izrazito smanjene vidljivosti i kada si poslednji u koloni koja se zaustavila na putu van naselja, osim ako je kolona stala zbog znaka ili pravila saobraćaja.

• U gustoj magli ili dimu svi pokazivači pravca pomažu vozačima iza tebe da te na vreme primete.
• Van naselja vozila idu brzo, pa vozač koji naiđe na zaustavljenu kolonu mora na vreme da vidi da ona stoji. Kada kolona čeka na semaforu ili kod znaka, vozači to očekuju, pa ta obaveza ne postoji.

Kretanje na kraju kolone koja vozi ne traži sve pokazivače. Ni zaustavljanje iza vozila za prevoz dece ne traži ih od tebe; sve pokazivače uključuje vozilo u koje deca ulaze ili iz njega izlaze.

Kao poslednji u koloni koja se zaustavila na putu van naselja, vozač je dužan da uključi sve pokazivače pravca.

Na slici je put van naselja na kome su vozila stala u koloni, a ne stoje zbog semafora ili znaka. Vozači koji nailaze većom brzinom možda neće na vreme primetiti da kolona stoji. Svi pokazivači pravca na poslednjem vozilu upozoravaju ih da uspore, pa se smanjuje opasnost od naletanja na zaustavljena vozila. Levi pokazivač bi pogrešno značio da vozač namerava da skrene ili izađe ulevo.

Sve pokazivače pravca moraš da uključiš kada se krećeš unazad i kada se zaustaviš na kolovozu, osim pri parkiranju na obeleženom parkingu i kada staješ zbog znaka ili pravila saobraćaja.

• Pri kretanju unazad slabije vidiš šta je iza vozila, a svi pokazivači upozoravaju druge da se vozilo kreće neuobičajeno.
• Vozilo zaustavljeno na kolovozu je prepreka koju drugi moraju na vreme da uoče.

Kada staneš na crvenom svetlu, kod znaka STOP ili da propustiš pešaka, to nije potrebno. Pri polukružnom okretanju uključuješ samo pokazivač pravca za smer u kome se okrećeš.

Vozač vozila koje se kreće unazad dužan je da uključi sve pokazivače pravca.

Strelica na slici pokazuje da se belo vozilo kreće unazad, prema tebi. Pri kretanju unazad vozač slabije vidi šta je iza vozila, a drugi učesnici ne očekuju da im se vozilo približava zadnjim delom. Svi uključeni pokazivači pravca ih upozoravaju na to. Zvučni znak upozorenja nije propisan za kretanje unazad; upotrebljava se kada je potrebno da se otkloni opasnost.

Na mestu na kome bi vozilo ugrožavalo bezbednost drugih ili ometalo saobraćaj i kretanje pešaka ne smeš ni da zaustaviš ni da parkiraš vozilo.

Ovo je opšte pravilo koje važi i tamo gde nema znaka zabrane. Zaustavljeno vozilo je prepreka isto kao parkirano: drugi moraju da ga obilaze, ono zaklanja pogled ili zatvara put pešacima. Zato ni kratko zaustavljanje na takvom mestu nije dozvoljeno, bez obzira na to koliko traje. Ne postoji pravilo koje na opasnom mestu dozvoljava zaustavljanje do 3 minuta.

Ako ti se vozilo zbog kvara zaustavi na šinama, moraš odmah da ga ukloniš sa šina, a ako to nije moguće, odmah preduzmi mere da vozač šinskog vozila na vreme bude upozoren na opasnost.

Voz ili tramvaj ne mogu da skrenu, a zaustavni put im je veoma dug, pa je vozilo na šinama velika opasnost. Prvo pokušaj da ga skloniš, na primer guranjem. Ako ne uspeš, izvedi putnike i uradi sve što možeš da vozač šinskog vozila na vreme sazna za prepreku.

Sigurnosni trougao i svi pokazivači pravca nisu dovoljni, a popravka dolazi tek kada vozilo više nije na šinama.

Na putu van naselja vozilo zaustavljaš ili parkiraš van kolovoza uvek kada za to postoji mogućnost.

Van naselja vozila se kreću većim brzinama, pa je vozilo koje stoji na kolovozu velika opasnost: vozači ga kasno primete i moraju da ga obilaze. Zato vozilo skloni na bankinu, proširenje ili parkiralište pored puta. Na kolovozu smeš da staneš samo kada van njega nema mesta, i tada vozilo postavi što bliže desnoj ivici.

Na putu na kome se saobraćaj odvija u oba smera vozilo zaustavljaš ili parkiraš neposredno uz desnu ivicu kolovoza.

Uz desnu ivicu staješ u smeru u kome se krećeš, pa ne moraš da prelaziš u traku za suprotan smer niti da staneš okrenut suprotno od smera kretanja. Vozači iz suprotnog smera ne nailaze na vozilo u svojoj traci, a pri polasku se lakše i bezbednije uključuješ u saobraćaj. Uz levu ivicu smeš da staneš tek na putu na kome se saobraćaj odvija samo u jednom smeru.

Na putu sa dvosmernim saobraćajem crveno vozilo sme da se parkira samo neposredno uz desnu ivicu kolovoza.

Crveno vozilo se kreće svojom saobraćajnom trakom, a parking mesta sa njegove desne strane nalaze se uz desnu ivicu kolovoza. Tamo sme da se parkira, na slobodno mesto u tom redu. Parking mesta uz suprotnu ivicu su za vozila iz suprotnog smera: da bi stiglo do njih, crveno vozilo bi moralo da pređe preko trake za suprotan smer i stalo bi okrenuto suprotno od smera kretanja.

Na putu na kome se saobraćaj odvija samo u jednom smeru vozilo smeš da zaustaviš ili parkiraš uz desnu ili uz levu ivicu kolovoza.

Kada se sva vozila kreću u istom smeru, uz levu ivicu ne staješ okrenut suprotno od smera kretanja i ne zatvaraš put vozilima iz suprotnog smera, jer njih nema. Zato su obe strane ravnopravne, ako na tom mestu zaustavljanje i parkiranje nisu zabranjeni na neki drugi način, na primer znakom ili oznakom na kolovozu. Odgovori koji dozvoljavaju samo jednu stranu su zato pogrešni.

Ako se uz desnu ivicu kolovoza nalaze tramvajske ili druge šine, ne smeš da zaustaviš ni da parkiraš vozilo.

Vozilo koje bi stalo uz desnu ivicu stajalo bi na šinama ili tako blizu njih da bi zatvorilo put tramvaju ili drugom šinskom vozilu. Šinsko vozilo ne može da obiđe prepreku, pa bi saobraćaj stao ili bi došlo do sudara. Zato tu nije dozvoljeno ni kratko zaustavljanje, a ne samo parkiranje.

Parkiranje ovde nije dozvoljeno, jer se uz desnu ivicu kolovoza nalaze tramvajske šine.

Na slici tramvaj stoji na šinama koje idu tik uz desnu ivicu kolovoza. Vozilo parkirano uz tu ivicu stajalo bi na šinama i zatvorilo put tramvaju, koji ne može da ga obiđe. Kada se uz desnu ivicu kolovoza nalaze tramvajske ili druge šine, nije dozvoljeno ni zaustavljanje ni parkiranje.

Na sredini kolovoza smeš da zaustaviš ili parkiraš vozilo samo ako je to mesto saobraćajnom signalizacijom obeleženo kao mesto za parkiranje.

Vozila se po pravilu zaustavljaju i parkiraju uz ivicu kolovoza. Vozilo na sredini kolovoza stoji između saobraćajnih traka, pa ga vozači ne očekuju i moraju da ga obilaze. Zato nije dovoljno da ima prostora ili da ti se čini da nikoga ne ometaš: sredina kolovoza dolazi u obzir samo kada je za parkiranje uređena i obeležena znakovima ili oznakama na kolovozu.