Pravila saobraćaja: pitanja i odgovori, stranica 12 od 32

Vozač koji pretiče mora da drži potreban razmak od vozila koje pretiče, tako da ne ometa i ne ugrožava ni to vozilo ni druge učesnike u saobraćaju.

Zakon ne propisuje tačnu meru tog razmaka. On zavisi od brzine, vrste vozila i uslova na putu: što je brzina veća, to razmak, i bočni i uzdužni, mora da bude veći, a biciklistu ili motociklistu pretičeš sa posebno velikim bočnim razmakom. Odstojanje jednako polovini zaustavnog puta i rastojanje od najmanje 1 m nisu pravila zakona. Važno je da preticanjem nikoga ne ometaš i ne dovodiš u opasnost.

Posle preticanja ili obilaženja moraš da se vratiš u svoju traku, tako da pri tom ne ometaš i ne ugrožavaš ostale učesnike u saobraćaju.

U svoju traku se vraćaš kada je preticano vozilo dovoljno daleko iza tebe, da ga ne preseceš i ne nateraš na kočenje. Zakon ne određuje to odstojanje kao polovinu zaustavnog puta. Nije tačno ni da se vraćaš tek kada uočiš vozilo iz suprotnog smera: u svoju traku se vraćaš čim to možeš bezbedno da učiniš, bez obzira na to da li neko dolazi iz suprotnog smera.

Vozač koji se ne kreće putem sa prvenstvom prolaza ne sme da pretiče neposredno ispred raskrsnice.

Neposredno ispred raskrsnice i na njoj preticanje je zabranjeno, osim na raskrsnici sa kružnim tokom saobraćaja. Izuzeci, na primer preticanje vozila koje skreće ulevo sa desne strane ili preticanje bicikla, mopeda i motocikla, važe samo za vozača koji se kreće putem sa prvenstvom prolaza. Vozač na putu bez prvenstva prolaza ne sme da pretekne nijedno vozilo, pa ni bicikl, moped ili motocikl.

Neposredno ispred raskrsnice sa kružnim tokom saobraćaja preticanje nije dozvoljeno.

Zakon zabranjuje preticanje neposredno ispred raskrsnice. Za raskrsnicu sa kružnim tokom saobraćaja postoji izuzetak, ali on važi samo za vožnju kroz sam kružni tok, a ne za prilaz njemu. Pred ulaskom u kružni tok vozila usporavaju, biraju traku i pripremaju se da propuste druga vozila, pa bi preticanje tu bilo opasno. Ne postoji ni izuzetak po kome bi pred kružnim tokom bilo dozvoljeno preticanje bicikla, mopeda ili motocikla.

Na raskrsnici sa kružnim tokom saobraćaja preticanje drugog vozila je dozvoljeno.

Zabrana preticanja na raskrsnici ne odnosi se na raskrsnicu sa kružnim tokom. U kružnom toku sva vozila se kreću u istom smeru oko središnjeg ostrva, često u više traka, pa preticanje ne zahteva prelazak u traku za suprotni smer. Dozvoljeno je preticanje svih vozila, ne samo bicikla, mopeda i motocikla. Ipak, pazi na vozila koja menjaju traku ili izlaze iz kružnog toka. Zabrana ostaje na delu puta neposredno ispred kružnog toka.

Vozač koji se kreće putem sa prvenstvom prolaza sme da pretiče i neposredno ispred raskrsnice i na raskrsnici.

Preticanje neposredno ispred raskrsnice i na njoj inače je zabranjeno, ali zakon pravi izuzetak za vozača na putu sa prvenstvom prolaza. On sme da pretekne vozilo koje se kreće tim putem, vozilo koje skreće ulevo (sa desne strane), vozilo koje skreće udesno (bez prelaska na deo kolovoza za suprotni smer), kao i bicikl, moped ili motocikl. Zato nije tačno da sme da pretiče samo bicikl, moped i motocikl. I tada mora da poštuje oznake na kolovozu i opšte uslove za preticanje.

Vozilo koje na raskrsnici skreće ulevo pretičeš sa desne strane.

Preticanje se po pravilu vrši sa leve strane, ali vozilo koje je zauzelo položaj za skretanje ulevo i čiji vozač daje znak za to pretiče se sa desne strane. Na putu sa prvenstvom prolaza to je dozvoljeno i na samoj raskrsnici. Sa leve strane ga ne smeš preticati, jer bi to vozilo skrenulo pravo ispred tebe. Pri prolasku sa desne strane pazi na pešake i bicikliste uz desnu ivicu kolovoza.

Vozač žutog vozila sme da pretekne crveno vozilo, i to sa desne strane.

Žuto i crveno vozilo kreću se putem sa prvenstvom prolaza, što pokazuju znakovi sa žutim kvadratom postavljenim na vrh; sporedni put ima znakove STOP. Na putu sa prvenstvom prolaza preticanje je dozvoljeno i na raskrsnici. Crveno vozilo uključenim levim pokazivačem pravca i položajem na kolovozu jasno pokazuje da skreće ulevo, a takvo vozilo se pretiče sa desne strane. Sa leve strane preticanje nije dozvoljeno, jer bi žuto vozilo ušlo u putanju vozila koje skreće.

Vozač belog vozila sme da pretekne plavo vozilo koje skreće udesno.

Oba vozila se kreću putem sa prvenstvom prolaza, što pokazuju znakovi sa žutim kvadratom postavljenim na vrh. Vozač na putu sa prvenstvom prolaza sme da pretiče i neposredno ispred raskrsnice i na njoj, pa i vozilo koje skreće udesno, ali tako da pri tom ne prelazi na deo kolovoza namenjen za saobraćaj iz suprotnog smera. Plavo vozilo desnim pokazivačem pravca najavljuje skretanje udesno i napušta put, a vozač belog vozila nastavlja pravo.

Vozač crvenog vozila sme da pretekne zeleno vozilo, i to sa leve strane.

Oba vozila se kreću putem sa prvenstvom prolaza (znakovi sa žutim kvadratom postavljenim na vrh) i nastavljaju pravo. Vozač na putu sa prvenstvom prolaza sme da pretekne vozilo koje se kreće tim putem, i neposredno ispred raskrsnice i na raskrsnici. Pošto zeleno vozilo ne skreće ulevo, pretiče se po opštem pravilu, sa leve strane. Sa desne strane pretiče se samo vozilo koje skreće ulevo.

Vozač žutog vozila sme da pretekne crveno vozilo, i to sa leve strane.

Saobraćaj na raskrsnici regulisan je semaforima, koji pokazuju zeleno svetlo. Vozilo koje se kreće kroz raskrsnicu na kojoj saobraćaj regulišu svetlosni saobraćajni znakovi sme da se pretekne i neposredno ispred raskrsnice i na njoj. Crveno vozilo nastavlja pravo, pa se pretiče po opštem pravilu, sa leve strane. Sa desne strane pretiče se samo vozilo koje skreće ulevo.

Preticanje ti nije dozvoljeno: u tunelu sa po jednom trakom za svaki smer preticanje je zabranjeno, a na kolovozu je udvojena neisprekidana linija.

U tunelu se sme preticati samo ako tunel ima najmanje dve saobraćajne trake za isti smer. Ovde svaki smer ima jednu traku, a sredinom kolovoza je udvojena neisprekidana linija, koju ne smeš preći niti voziti po njoj. Putanja koju pokazuje strelica vodi između vozila i preko te linije, pa bi bila opasna i za tebe i za vozila iz suprotnog smera. Pravila o preticanju važe za motocikl i moped isto kao i za automobil.

Vozač motocikla pretiče na nepropisan način.

Motocikl se provlači između dva reda vozila i vozi po neisprekidanoj žutoj liniji koja odvaja traku za vozila javnog prevoza putnika. Po neisprekidanoj liniji se ne sme voziti, a preticanje se vrši sa leve strane vozila, uz potreban bočni razmak, a ne provlačenjem između vozila u dve trake. Vozila ispred se kreću jedno iza drugog, u koloni, a preticanje kolone vozila nije dozvoljeno. Takvo provlačenje iznenađuje vozače koji motociklistu ne očekuju.

Vozač motocikla pretiče putničko vozilo na propisan način, jer pri tom ne ulazi u traku za suprotni smer.

Motocikl pretiče belo putničko vozilo sa njegove leve strane, u okviru svoje trake, i ne prelazi neisprekidanu liniju. Zabranjeno je preticanje pri kome se prelazi neisprekidana linija i koristi traka za suprotni smer, a to se ovde ne dešava. Na slici nema znaka koji zabranjuje preticanje, pa je presudno to što motocikl ostaje u svojoj traci. Motociklista ipak mora da drži dovoljan razmak i od vozila koje pretiče i od vozila iz suprotnog smera.

Obilaženje kolone vozila nije dozvoljeno.

Vozila u obe trake stoje jedno iza drugog i čine kolone. Vozač motocikla se provlači između njih, kroz uzan prostor između dve trake, a zakon zabranjuje preticanje i obilaženje kolone vozila. Takvo provlačenje je opasno: neko iz kolone može iznenada da otvori vrata ili da promeni traku, a uzan prostor ne ostavlja dovoljan bočni razmak. Motociklista treba da ostane u svojoj traci, iza vozila ispred sebe, i da sačeka da se kolona pokrene.

Vozač koga drugo vozilo pretiče ne sme da povećava brzinu svog vozila.

Na slici putničko vozilo pretiče motocikl. Da bi preticanje bilo bezbedno i što kraće, vozač motocikla ne sme da ubrzava dok traje preticanje, jer bi time produžio vreme koje vozilo koje ga pretiče provodi pored njega i u drugoj traci. Nije dužan da uspori, a nije tačno ni da sme da ubrza do najveće dozvoljene brzine. Ako mu je dat znak za preticanje, dužan je da se pomeri ka desnoj ivici kolovoza.

Ako se na sredini kolovoza sa dvosmernim saobraćajem nalazi površina koja nije namenjena za saobraćaj vozila, objekat ili uređaj, moraš da ih obiđeš sa desne strane.

To može biti pešačko ostrvo, ostrvo za usmeravanje saobraćaja, stub ili drugi objekat. Prostor levo od takvog objekta pripada vozilima iz suprotnog smera, pa bi se pri obilaženju sa leve strane tvoje vozilo našlo licem u lice sa vozilima koja dolaze. Zato obilaženje sa leve strane, kao ni sa obe strane, nije dozvoljeno. Ovakva mesta se obično označavaju i znakom obaveznog obilaženja sa desne strane.

Na putu sa jednosmernim saobraćajem površine, objekte ili uređaje na sredini puta smeš da obiđeš sa obe strane, ako saobraćajnim znakom nije drugačije određeno.

Kada se saobraćaj odvija samo u jednom smeru, sa obe strane objekta kreću se vozila u istom smeru, pa obilaženje ni sa jedne strane ne vodi u susret drugim vozilima. Zato nema razloga da se obilaženje ograniči samo na desnu ili samo na levu stranu. Ako je ipak postavljen znak obaveznog obilaženja sa jedne strane, postupaš po znaku.

Na putu sa dvosmernim saobraćajem površinu koja nije namenjena za saobraćaj vozila obilaziš sa desne strane.

Na sredini kolovoza je ostrvo sa žuto-crnim stubićima, a ispred njega bela oznaka na kolovozu. Ono razdvaja dva smera saobraćaja: levo od njega kreću se vozila iz suprotnog smera. Zato je obilaženje sa leve strane zabranjeno, kao i obilaženje sa obe strane. Vozilo na slici pravilno prolazi desno od ostrva.

Ne smeš da obiđeš vozilo koje se zaustavilo da propusti pešaka na pešačkom prelazu.

Znak i oznake na kolovozu pokazuju pešački prelaz, a sivo vozilo je stalo ispred njega jer pešak kreće preko kolovoza. To vozilo ti zaklanja pogled na pešaka, pa pešak koji izađe ispred njega može da se nađe pravo ispred tvog vozila. Zabrana obilaženja takvog vozila važi uvek, i u naselju i van njega. Pored toga, razdelna linija pred prelazom je neisprekidana. Zaustavi se iza vozila i sačekaj da pešak pređe.

Ostrvo ispred tebe smeš da obiđeš samo sa desne strane.

Na ostrvu je postavljen plavi okrugli znak sa strelicom usmerenom nadole udesno, koji znači obavezno obilaženje sa desne strane. Put je dvosmeran, a levo od ostrva se kreću vozila iz suprotnog smera, pa i opšte pravilo traži da površinu na sredini kolovoza obiđeš sa desne strane. Obilaženje sa leve strane ili sa obe strane odvelo bi te u deo kolovoza namenjen suprotnom smeru.

Obilaženje smeš da vršiš samo kada na putu ima dovoljno prostora za bezbedno obilaženje, kada ne ometaš vozila iz suprotnog smera i kada time ne ugrožavaš druge učesnike u saobraćaju.

Obilaženje je prolazak pored vozila koje se ne kreće, objekta ili prepreke na kolovozu. Pri tome često prelaziš u traku za suprotni smer, pa moraš da budeš siguran da imaš dovoljno prostora i da vozila koja dolaze ne moraju zbog tebe da koče ili skreću. Zakon ne propisuje najmanji razmak od 0,5 m, a obilaženje nije zabranjeno ni na poledici ili snegu; tada samo moraš da budeš još oprezniji i da prilagodiš brzinu.

Površinu na kojoj se izvode radovi smeš da obiđeš i sa leve i sa desne strane.

Na ogradi oko radova postavljena su dva plava okrugla znaka obaveznog obilaženja: jedan sa strelicom usmerenom ulevo, drugi sa strelicom usmerenom udesno. Zajedno pokazuju da se prepreka sme obići sa obe strane. Kada je smer obilaženja određen znakom, postupaš po znaku. Pri obilaženju smanji brzinu i pazi na radnike koji se kreću oko mesta radova.

Brzinu kretanja moraš da prilagodiš osobinama i stanju puta, stanju vozila i tereta, kao i vidljivosti i preglednosti.

Zakon traži da brzinu prilagodiš osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima. Cilj je da vozilo uvek možeš blagovremeno da zaustaviš pred svakom preprekom koju vidiš ili možeš da predvidiš. Brzina drugih vozila, žurba ili vreme koje ti je ostalo do odredišta nisu razlog za bržu vožnju: oni ne skraćuju tvoj zaustavni put.

Brzinu kretanja moraš da prilagodiš atmosferskim prilikama, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima.

Na kiši, snegu, u magli ili po jakom vetru zaustavni put je duži, a vidljivost slabija, pa moraš da voziš sporije. Isto važi kada je saobraćaj gust: vozila su bliže jedno drugom i ima manje prostora za reakciju. Zakon traži da brzinu prilagodiš uslovima tako da vozilo možeš blagovremeno da zaustaviš pred svakom preprekom koju vidiš ili možeš da predvidiš. Udobnost vožnje i vreme koje ti je ostalo do odredišta nisu merila za izbor brzine.