Pravila saobraćaja: pitanja i odgovori, stranica 19 od 32

Parkiranje na polju za usmeravanje saobraćaja nije dozvoljeno.

Belim kosim linijama na kolovozu obeleženo je polje za usmeravanje saobraćaja. Ono služi da razdvoji i usmeri saobraćajne tokove, a ne za zaustavljanje i parkiranje vozila. Dva vozila na slici koja stoje na tom polju zato su nepropisno parkirana, bez obzira na to što na njemu ima prostora i što izgleda da nikome ne smetaju.

Pri parkiranju moraš da postaviš vozilo na jedno parking mesto koje je predviđeno za tu vrstu vozila.

Parking mesta su obeležena tako da svako vozilo zauzme tačno jedno. Ako delom pređeš na susedno mesto, makar i malo, drugi vozač ne može da ga iskoristi ili ne može bezbedno da otvori vrata. Ako je tvoje vozilo preveliko za obično mesto, ne zauzimaš više mesta, nego tražiš mesto obeleženo za tu vrstu vozila, na primer za teretna vozila ili autobuse. Dozvoljeni prelazak od 50 cm na susedno mesto ne postoji.

Nepropisno su parkirana vozila 4 i 5, jer svako od njih stoji preko linije i zauzima dva parking mesta.

Vozilo mora da bude parkirano na jednom obeleženom parking mestu. Vozila 4 i 5 su postavljena preko linija koje razdvajaju mesta, pa svako delom zauzima i susedno mesto. Ostala vozila su u granicama svojih mesta: vozila 2 i 6 stoje malo ukoso, a vozilo 3 je malo i ne popunjava celo mesto, ali nijedno od njih ne prelazi liniju. Vozila 7 i 8 stoje blizu jedno drugom, ali svako na svom mestu.

Vrata zaustavljenog vozila smeš da otvoriš samo ako time ne ometaš druge učesnike u saobraćaju i ne ugrožavaš bezbednost saobraćaja.

Pre otvaranja vrata pogledaj u retrovizor i preko ramena da li nailazi vozilo, biciklista ili motociklista. Otvorena vrata mogu da udare nekoga ko prolazi pored vozila. Pravilo važi za obe strane: i vrata prema ivici kolovoza mogu da ugroze, na primer, pešaka ili biciklistu, a vrata prema kolovozu smeš da otvoriš kada je to bezbedno. Aktivirana parkirna kočnica ne odlučuje o tome da li smeš da otvoriš vrata.

Ne smeš da zaustaviš ili parkiraš vozilo na pešačkom prelazu, kao ni na udaljenosti manjoj od 5 m od prelaza.

Vozilo koje stoji na prelazu zatvara put pešacima i tera ih da ga obilaze po kolovozu. Vozilo koje stoji tik ispred ili iza prelaza zaklanja pešake, naročito decu, pa ih vozači koji nailaze ne vide na vreme, a ni pešaci ne vide vozila. Zato zabrana ne obuhvata samo sam prelaz, već i 5 m sa obe njegove strane. Udaljenost od 10 m nije propisana za pešački prelaz.

Ne smeš da zaustaviš ili parkiraš vozilo na prelazu biciklističke staze preko kolovoza, kao ni na udaljenosti manjoj od 5 m od prelaza.

Vozilo na prelazu zatvara put biciklistima, a vozilo neposredno pored prelaza zaklanja pogled: vozači ne vide bicikliste koji nailaze na prelaz, a biciklisti ne vide vozila. Zato zabrana ne važi samo za sam prelaz, nego i za 5 m od njega. Pravilo je isto kao kod pešačkog prelaza, a udaljenost od 10 m za ovaj prelaz nije propisana.

Propisno je parkirano samo vozilo broj 1, jer je od pešačkog prelaza udaljeno 6 m.

Vozilo ne sme da stoji na pešačkom prelazu ni na udaljenosti manjoj od 5 m od njega. Vozilo broj 1 stoji 6 m od prelaza, dakle dalje od 5 m. Vozilo broj 2, sa druge strane prelaza, stoji samo 4 m od njega i zaklanja pešake na prelazu, pa je parkirano nepropisno. Zabrana važi sa obe strane prelaza.

Ne smeš da zaustaviš ili parkiraš vozilo na prelazu puta preko železničke pruge, kao ni na udaljenosti manjoj od 5 m od prelaza.

Vozilo na pruzi može da udari voz, koji ne može da skrene ni da se brzo zaustavi. Vozilo neposredno uz prelaz zaklanja pogled na prugu i na signalizaciju prelaza i otežava drugima da bezbedno pređu preko pruge. Zato se zabrana ne odnosi samo na sam prelaz, nego i na prostor do 5 m od njega. Udaljenost od 10 m nije propisana.

Ne smeš da zaustaviš ili parkiraš vozilo na prelazu puta preko tramvajskih šina, kao ni na udaljenosti manjoj od 5 m od prelaza.

Tramvaj ne može da obiđe vozilo koje stoji na šinama, a zaustavni put mu je dug. Vozilo parkirano odmah pored prelaza zaklanja pogled vozačima koji prelaze preko šina i vozaču tramvaja. Zato zabrana ne važi samo za sam prelaz, nego i za 5 m od njega. Udaljenost od 10 m nije propisana.

Propisno je parkirano samo plavo vozilo, jer je od tramvajskih šina udaljeno 6 m.

Vozilo ne sme da stoji na prelazu puta preko tramvajskih šina ni na udaljenosti manjoj od 5 m od prelaza. Plavo vozilo stoji 6 m od šina, dakle dalje od 5 m. Crveno vozilo stoji samo 4 m od šina, unutar zabranjenog prostora, pa je parkirano nepropisno: zaklanja pogled na šine vozačima koji prelaze preko njih i vozaču tramvaja. Trouglasti znakovi pored puta upozoravaju da se nailazi na tramvajske šine.

Ne smeš da zaustaviš ili parkiraš vozilo na raskrsnici, kao ni na udaljenosti manjoj od 5 m od najbliže ivice poprečnog kolovoza.

Vozilo koje stoji u raskrsnici ometa vozila koja skreću i prolaze. Vozilo parkirano tik pred raskrsnicom zaklanja pogled: vozači koji izlaze sa poprečnog puta ne vide vozila koja nailaze, a ona ne vide njih. Uz to otežava skretanje, naročito dužim vozilima. Rastojanje od 5 m meri se od najbliže ivice poprečnog kolovoza, a udaljenost od 10 m nije propisana.

Propisno je parkirano samo vozilo broj 1, jer je od najbliže ivice poprečnog kolovoza udaljeno 6 m.

Vozilo ne sme da stoji na raskrsnici ni na udaljenosti manjoj od 5 m od najbliže ivice poprečnog kolovoza. Žute isprekidane linije na slici pokazuju ivicu poprečnog kolovoza od koje se meri rastojanje. Vozilo broj 1 je 6 m od nje, dakle dalje od 5 m. Vozilo broj 2 je samo 4 m od nje, pa zaklanja pogled vozačima koji izlaze sa poprečnog puta i otežava im skretanje; zato je parkirano nepropisno.

Ne smeš da zaustaviš ili parkiraš vozilo u podvožnjaku i u tunelu.

U tunelu i podvožnjaku prostor je skučen i često slabije osvetljen, a vozilo koje stoji nema gde da se skloni sa kolovoza. Vozači koji nailaze teško ga uočavaju i nemaju prostora da ga bezbedno obiđu. Uspon i put van naselja sami po sebi nisu mesta na kojima je zaustavljanje zabranjeno: tamo smeš da staneš ako ne postoji neka druga zabrana i ako ne ugrožavaš saobraćaj.

U tunelu nije dozvoljeno ni zaustavljanje ni parkiranje.

Slika prikazuje vozilo u tunelu: prostor je zatvoren, osvetljenje veštačko, a pored kolovoza nema mesta na koje bi se vozilo sklonilo. Vozilo koje stoji postaje prepreka koju vozači koji nailaze kasno uočavaju i teško obilaze. Zato zabrana obuhvata i kratko zaustavljanje, a ne samo parkiranje. Ista zabrana važi u podvožnjaku, na mostu i na nadvožnjaku.

U podvožnjaku nije dozvoljeno ni zaustavljanje ni parkiranje.

Na slici je podvožnjak: put prolazi ispod drugog puta ili pruge. Prostor je uzan i slabije osvetljen, a pored kolovoza nema mesta za sklanjanje vozila. Vozilo koje bi tu stalo zatvorilo bi deo kolovoza i zaklonilo pogled, a vozači koji iz svetla ulaze u senku kasno bi ga uočili. Zato zabrana važi i za kratko zaustavljanje, a ne samo za parkiranje.

Vozilo nije propisno parkirano, jer u podvožnjaku nije dozvoljeno ni zaustavljanje ni parkiranje.

Na slici je podvožnjak. Uzan prostor i slabije osvetljenje otežavaju vozačima da na vreme uoče vozilo koje stoji i da ga bezbedno obiđu, a pored kolovoza nema mesta na koje bi se vozilo sklonilo. Zabrana važi bez obzira na to koliko je vozilo blizu ivice kolovoza i koliko dugo stoji.

Ne smeš da zaustaviš ili parkiraš vozilo na mostu i na nadvožnjaku.

Na mostu i nadvožnjaku pored kolovoza obično nema bankine ni mesta za sklanjanje, pa vozilo koje stoji zatvara deo kolovoza i ometa saobraćaj. Vozači koji nailaze teško mogu da ga obiđu. Uspon i nizbrdica sami po sebi nisu mesta na kojima je zaustavljanje zabranjeno: tamo smeš da staneš ako ne postoji neka druga zabrana i ako ne ugrožavaš saobraćaj.

Na mostu nije dozvoljeno ni zaustavljanje ni parkiranje.

Slika prikazuje vozilo na mostu. Pored kolovoza nema bankine ni mesta na koje bi se vozilo sklonilo, pa bi vozilo koje stoji zatvorilo deo kolovoza i teralo druge da ga obilaze. Zato zabrana obuhvata i kratko zaustavljanje, a ne samo parkiranje. Ista zabrana važi na nadvožnjaku, u tunelu i u podvožnjaku.

Ne smeš da zaustaviš ili parkiraš vozilo u nepreglednoj krivini i u blizini vrha prevoja.

Na oba mesta vozači koji nailaze ne vide vozilo koje stoji dok ne priđu sasvim blizu, pa nemaju vremena da uspore ili da ga bezbedno obiđu. Da bi ga obišli, morali bi da pređu u traku za suprotan smer, a ne vide da li odande nailazi vozilo. Put van naselja i nizbrdica sami po sebi nisu mesta na kojima je zaustavljanje zabranjeno, ako ne postoji neka druga zabrana i ako ne ugrožavaš saobraćaj.

U blizini vrha prevoja nije dozvoljeno ni parkiranje ni zaustavljanje vozila.

Vozilo na slici stoji uz desnu ivicu, blizu vrha uspona preko koga put prelazi. Vozači koji dolaze za njim ne vide ga na vreme, a da bi ga obišli, morali bi da pređu u traku za suprotan smer ne videći šta dolazi preko vrha. Zato zabrana važi i za kratko zaustavljanje, a ne samo za parkiranje.

Parkiranje ovde nije dozvoljeno, jer vozilo stoji u nepreglednoj krivini.

Trouglasti znak pored puta upozorava na krivine, a put se savija oko stene tako da se ne vidi šta je iza krivine. Vozač koji naiđe ugledaće parkirano vozilo tek kada mu priđe blizu, pa bi morao naglo da koči ili da ga obilazi preko trake za suprotan smer, ne videći da li odande dolazi vozilo. Zato u nepreglednoj krivini nije dozvoljeno ni parkiranje ni zaustavljanje.

Ne smeš da zaustaviš ili parkiraš vozilo tamo gde bi slobodan prolaz od tvog vozila do neisprekidane razdelne linije bio uži od tri metra.

Neisprekidanu razdelnu liniju vozači ne smeju da pređu. Ako je prolaz između zaustavljenog vozila i te linije uži od tri metra, drugo vozilo ne može da prođe pored tvog, a da ne pređe liniju, pa bi saobraćaj stao. Sama razdelna linija, neisprekidana ili udvojena, ne zabranjuje zaustavljanje: odlučuje širina prolaza koja ostaje.

Ne smeš da zaustaviš ili parkiraš vozilo tamo gde bi slobodan prolaz od tvog vozila do suprotne ivice kolovoza bio uži od tri metra.

Ako je prolaz uži od tri metra, druga vozila ne mogu bezbedno da prođu pored tvog, pa bi tvoje vozilo zatvorilo put. Isprekidana razdelna linija nije granica tog prolaza, jer vozači smeju da je pređu, pa se širina meri do suprotne ivice kolovoza. Ni neisprekidana ivična linija nije ono što određuje ovu zabranu: odlučuje širina prolaza koja ostaje.

Ne smeš da zaustaviš ni da parkiraš vozilo na mestu na kome bi zaklanjalo saobraćajni znak.

Znak deluje samo ako ga vozači vide na vreme. Vozilo koje ga zakloni, makar i nakratko, može da dovede do toga da vozač ne primeti zabranu, opasnost ili obavezu i napravi grešku koja vodi u nezgodu. Zato zabrana obuhvata i zaustavljanje, a ne samo parkiranje.

Parkiranje ovde nije dozvoljeno, jer parkirano vozilo zaklanja saobraćajni znak.

Žuto dostavno vozilo stoji neposredno ispred trouglastog znaka opasnosti, pa ga vozači koji dolaze iza ne mogu da vide. Tako ne bi na vreme saznali za opasnost na koju znak upozorava. Na mestu na kome bi vozilo zaklanjalo saobraćajni znak nije dozvoljeno ni zaustavljanje ni parkiranje.