Pravila saobraćaja: pitanja i odgovori, stranica 31 od 32

Radna mašina koja izvodi radove na putu ili pored njega mora imati uključeno žuto rotaciono ili trepćuće svetlo.

Na slici radna mašina radi uz ivicu kolovoza, a pored nje su radnici. Svako vozilo koje se upotrebljava za radove na putu, na primer za gradnju ili održavanje puta i instalacija, mora imati uključeno žuto svetlo dok se radovi obavljaju na kolovozu ili u njegovoj blizini, i danju i noću. Svetlo upozorava ostale vozače na opasnost i na ljude koji rade. Kada se radna mašina samo kreće po putu, a ne izvodi radove, žuto svetlo mora imati noću i u uslovima smanjene vidljivosti.

Skup vozila koji prelazi propisane dimenzije mora imati uključeno žuto rotaciono ili trepćuće svetlo, i danju i noću.

Na slici je vanredni prevoz: teška vučna vozila i dugačko priključno vozilo sa velikim teretom, sa uključenim žutim svetlima na kabinama. Vozilo koje prelazi propisane dimenzije, ili kome teret prekoračuje dozvoljene dimenzije, mora imati to svetlo uključeno uvek dok učestvuje u saobraćaju na putu. Svetlo upozorava ostale vozače da je pred njima vozilo koje zauzima više mesta na putu. Pravilo nije ograničeno na noć i smanjenu vidljivost.

Vozilo koje prati vanredni prevoz mora imati uključeno žuto rotaciono ili trepćuće svetlo kada je to određeno u dozvoli za vanredni prevoz.

Za vozilo koje prelazi propisane dimenzije, ili kome teret prekoračuje dozvoljene dimenzije, izdaje se posebna dozvola u kojoj se određuju uslovi prevoza. Kada je u dozvoli tako navedeno, i vozilo koje prati taj prevoz ima uključeno žuto svetlo, da bi upozorilo ostale vozače da nailazi vanredni prevoz. Crveno trepćuće svetlo nije namenjeno ovim vozilima, a svi pokazivači pravca nisu propisani za pratnju vanrednog prevoza.

Traktor mora imati uključeno žuto rotaciono ili trepćuće svetlo noću i u uslovima smanjene vidljivosti.

Traktor je spor, a često i širok, pa ga drugi vozači po mraku, magli, kiši ili snegu teško na vreme primete i procene njegovu brzinu. Žuto svetlo ih upozorava da je pred njima sporo vozilo i da treba da uspore. Pravilo važi i u naselju i van naselja, pa nije tačno da je svetlo potrebno samo van naselja.

U uslovima smanjene vidljivosti traktor mora imati uključeno žuto rotaciono ili trepćuće svetlo.

Na slici je gusta magla. Traktor mora imati uključeno žuto svetlo noću i u uslovima smanjene vidljivosti, a magla je upravo takav uslov. Traktor je spor, pa vozači koji nailaze iza njega moraju na vreme da ga primete i uspore, a u magli bi ga bez žutog svetla lako primetili prekasno.

Traktor sa priključkom za izvođenje radova mora imati uključeno žuto rotaciono ili trepćuće svetlo.

Na slici traktor ima zadnji priključak za obradu zemlje, koji je širi od samog traktora. Traktor na koji su postavljeni priključci za izvođenje radova mora imati uključeno žuto svetlo uvek kada učestvuje u saobraćaju na putu, pa i danju, a ne samo noću i u uslovima smanjene vidljivosti. Svetlo upozorava druge vozače na priključak koji štrči sa strane.

Napomena: važeći zakon više nema posebno pravilo za traktor sa priključcima. Traktor mora imati uključeno žuto svetlo noću i u uslovima smanjene vidljivosti, pa danju, u običnoj vožnji kao na slici, to više nije obavezno.

Traktor sa priključcima za izvođenje radova mora imati uključeno žuto rotaciono ili trepćuće svetlo uvek kada učestvuje u saobraćaju na putu.

Priključci, kao što su kosačice, grablje ili mašine za obradu zemlje, često štrče izvan obrisa traktora, pa drugi vozači teško procene dokle vozilo seže. Zato se svetlo postavlja na najisturenijoj tački priključka i mora biti uključeno u svakoj vožnji po putu, i danju i noću, u naselju i van njega, a ne samo noću i u uslovima smanjene vidljivosti.

Napomena: važeći zakon više nema posebno pravilo za traktor sa priključcima. Traktor mora imati uključeno žuto svetlo noću i u uslovima smanjene vidljivosti.

Na traktoru sa priključcima za izvođenje radova žuto svetlo mora biti postavljeno na najisturenijoj tački priključka.

Svrha svetla je da drugi vozači vide dokle vozilo zaista seže. Priključak, na primer kosačica ili grablje, često štrči dalje od samog traktora, pa svetlo na najvišoj ili najisturenijoj tački traktora ne bi pokazalo gde je kraj priključka. Zato se svetlo postavlja na deo priključka koji najviše štrči.

Napomena: važeći zakon više ne sadrži pravilo o postavljanju svetla na priključak. Traktor mora imati uključeno žuto rotaciono ili trepćuće svetlo noću i u uslovima smanjene vidljivosti.

Žuto svetlo nije postavljeno propisno, jer nije na najisturenijoj tački priključka za izvođenje radova.

Na slici je svetlo na krovu traktora, a priključak, grablje sa velikim točkovima, štrči daleko u stranu, desno od traktora. Na traktoru sa priključcima za radove žuto svetlo se postavlja na najisturenijoj tački priključka, da bi drugi vozači videli dokle vozilo zaista seže. Najviša tačka traktora za to nije propisano mesto, jer ne pokazuje širinu priključka.

Napomena: važeći zakon više ne sadrži pravilo o postavljanju svetla na priključak. Traktor mora imati uključeno žuto rotaciono ili trepćuće svetlo noću i u uslovima smanjene vidljivosti.

Radna mašina mora imati uključeno žuto rotaciono ili trepćuće svetlo noću i u uslovima smanjene vidljivosti.

Radne mašine, kao što su bageri, utovarivači ili valjci, spore su i često šire od običnih vozila. Po mraku, magli ili jakoj kiši drugi vozači bi ih teško primetili na vreme, pa žuto svetlo upozorava da je na putu sporo i veliko vozilo. Pravilo važi i u naselju i van naselja. Kada radna mašina izvodi radove na putu ili pored njega, žuto svetlo mora imati i danju, dok radovi traju.

Na prinudno zaustavljenom vozilu žuto trepćuće ili rotaciono svetlo može da se postavi kao upozorenje, ali nije obavezno.

Zakon dozvoljava upotrebu žutog svetla kao upozorenja za prinudno zaustavljeno vozilo, saobraćajnu nezgodu, priredbu ili drugu prepreku na putu. Žuto svetlo inače sme da se koristi samo u slučajevima koje zakon predviđa, a ovo je jedan od njih, pa nije tačno da je zabranjeno. Obavezno je da zaustavljeno vozilo obeležiš na propisan način, sigurnosnim trouglom i uključenim svim pokazivačima pravca, a žuto svetlo je dodatno upozorenje.

Kada naiđeš na vozilo sa uključenim žutim rotacionim ili trepćućim svetlom, moraš da povećaš opreznost i da prilagodiš brzinu i način vožnje.

Žuto svetlo upozorava na opasnost: vozilo koje radi na putu, sporo vozilo, vanredni prevoz ili prepreku. Ne znači da moraš da staneš ili da se skloniš sa kolovoza, kao kada naiđe vozilo sa prvenstvom prolaza. Treba da usporiš, pažljivo proceniš situaciju i, ako je potrebno, bezbedno obiđeš ili mimoiđeš to vozilo.

Žuto rotaciono ili trepćuće svetlo sme da se koristi samo u slučajevima koje predviđa zakon.

To su, na primer, vozila koja izvode radove na putu, vanredni prevoz i vozila koja ga prate kada je to određeno dozvolom, traktori i radne mašine u propisanim uslovima, kao i upozorenje za prinudno zaustavljeno vozilo ili prepreku na putu. Ako vozilo ima ugrađen taj uređaj, to ne znači da sme stalno da ga koristi u vožnji. Upotreba nije vezana ni samo za noć i smanjenu vidljivost, jer neka vozila moraju da imaju žuto svetlo uključeno i danju.

Vozač mopeda ili motocikla ne sme da se pridržava za drugo vozilo i ne sme da vuče drugi moped ili motocikl.

Pridržavanje za drugo vozilo i vuča drugog vozila remete ravnotežu vozila na dva točka, pa lako dolazi do pada. Zato vozač mopeda ili motocikla ne sme da vodi, vuče ili potiskuje druga vozila, pa ni bicikl. Predmete sme da prevozi, ali ne one koji ga mogu ometati pri upravljanju vozilom.

Žuto svetlo je postavljeno propisno, jer je na najisturenijoj tački priključka za izvođenje radova.

Na slici traktor ima zadnji priključak za obradu zemlje, koji je širi od traktora, a žuto svetlo je na levom kraju priključka. Na traktoru sa priključcima za radove svetlo se postavlja na deo priključka koji najviše štrči, da bi vozači koji nailaze, posebno oni koji ga pretiču sa leve strane, videli dokle vozilo zaista seže. Najviša tačka traktora nije propisano mesto, jer ne pokazuje širinu priključka.

Napomena: važeći zakon više ne sadrži pravilo o postavljanju svetla na priključak. Traktor mora imati uključeno žuto rotaciono ili trepćuće svetlo noću i u uslovima smanjene vidljivosti.

Kolona zaustavljenih vozila označena je propisno: iza nje su na kolovozu dva sigurnosna trougla, jedan pored drugog.

Iza jednog zaustavljenog vozila postavlja se jedan trougao, a kada je na putu zaustavljena kolona motornih vozila, postavljaju se dva, jedan pored drugog. U naselju trouglovi moraju biti udaljeni najmanje 10 metara, a ovde su na 20 metara, što je dovoljno. Poslednje vozilo u koloni ima uključene sve pokazivače pravca. Van naselja razdaljina bi morala biti najmanje 50 metara.

Teretno vozilo čija je najveća dozvoljena masa 15.000 kg sme na motoputu da vozi najviše 70 km/h.

Opšte ograničenje na motoputu je 100 km/h, ali za pojedine vrste vozila važe niža ograničenja. Teretna vozila čija najveća dozvoljena masa prelazi 7.500 kg smeju da voze najviše 70 km/h, a samo na autoputu najviše 90 km/h. Motoput nije autoput, pa za ovo vozilo važi 70 km/h. Ograničenje od 80 km/h važi za teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg, a nije veća od 7.500 kg.

Posle ovih znakova vozač sme da vozi najviše 40 km/h.

Postavljena su dva znaka: znak ograničenja brzine na 40 km/h i znak koji označava početak naselja. U naselju je opšte ograničenje 50 km/h, ali kada je znakom propisana niža brzina, važi ograničenje sa znaka. Znak ograničenja brzine važi za sva vozila, pa i za ovo teretno vozilo, tako da ono ne sme da vozi ni 50 ni 60 km/h, nego najviše 40 km/h.

Teretno vozilo čija je najveća dozvoljena masa 5.000 kg sme na motoputu da vozi najviše 80 km/h.

Plavi znak sa likom automobila označava motoput, na kome je opšte ograničenje 100 km/h. Za teretna vozila čija najveća dozvoljena masa prelazi 3.500 kg, a nije veća od 7.500 kg, važi niže ograničenje od 80 km/h; samo na autoputu smeju da voze 100 km/h. Vozilo od 5.000 kg spada u tu grupu. Ograničenje od 70 km/h važi za teretna vozila teža od 7.500 kg.

Posle znaka za naselje teretno vozilo sme da vozi najviše 50 km/h.

Beli znak sa obrisom zgrada označava početak naselja. Na putu u naselju vozač ne sme da vozi brže od 50 km/h, osim ako je znakom određena drugačija brzina. Teretno vozilo od 10.000 kg van naselja ima svoje ograničenje od 70 km/h, ali u naselju važi opšte ograničenje od 50 km/h. Zato ni 60 ni 80 km/h nisu tačni.

Deo puta, ulice ili naselja namenjen samo saobraćaju pešaka je pešačka zona.

Pešačka zona mora biti obeležena propisanom saobraćajnom signalizacijom. Vozila u nju u načelu ne ulaze, a nadležni organ grada ili opštine može samo određenim vozilima, u određenom periodu, da dozvoli kretanje brzinom kretanja pešaka. Zona usporenog saobraćaja je deo puta u kome kolovoz zajedno koriste pešaci i vozila, a zona 30 je deo puta ili naselja u kome je brzina ograničena do 30 km/h.

Napomena: važeći zakon pešačku zonu opisuje kao deo puta, ulice ili naselja koji je prvenstveno namenjen saobraćaju pešaka.

Kada je u pešačkoj zoni dozvoljeno kretanje određenih vozila, ona se moraju kretati brzinom kretanja pešaka.

Pešačka zona je namenjena pešacima, a nadležni organ grada ili opštine može u određenom periodu dozvoliti kretanje pojedinih vozila, na primer radi dostave. Ta vozila moraju da idu brzinom hoda pešaka i tako da ih ne ugrožavaju. Ograničenje od 30 ili 20 km/h bilo bi za pešačku zonu prebrzo, jer se pešaci u njoj slobodno kreću celom površinom.

Deo puta, ulice ili naselja u kome kolovoz zajedno koriste pešaci i vozila je zona usporenog saobraćaja.

Zona usporenog saobraćaja mora biti obeležena propisanom saobraćajnom signalizacijom. U njoj pešaci smeju da koriste ceo kolovoz, pa vozač mora da vozi brzinom kretanja pešaka, a najviše 10 km/h, i da ne ometa pešake i bicikliste. Pešačka zona je namenjena pešacima, a vozila se u njoj kreću samo izuzetno. Zona 30 je deo puta ili naselja u kome je brzina ograničena do 30 km/h.

U zoni usporenog saobraćaja voziš brzinom kretanja pešaka, a najviše 10 km/h, tako da ne ometaš pešake i bicikliste.

U ovoj zoni pešaci i vozila zajedno koriste kolovoz, a pešaci mogu da se nađu bilo gde na njemu. Zato je brzina ograničena na brzinu hoda pešaka, a gornja granica je 10 km/h. Brzine od 20 ili 30 km/h su prevelike za takav prostor; ograničenje od 30 km/h važi u zoni 30.

Zona 30 je deo puta, ulice ili naselja u kome je brzina kretanja vozila ograničena do 30 km/h.

Zona 30 mora biti obeležena propisanom saobraćajnom signalizacijom, a u njoj ne smeš da voziš brže od 30 km/h. Deo puta u kome kolovoz zajedno koriste pešaci i vozila je zona usporenog saobraćaja, a ne zona 30. Deo puta ili ulice u neposrednoj blizini škole je zona škole, koja ima svoja pravila o brzini i o vremenu kada ograničenje važi.