Pravila saobraćaja: pitanja i odgovori, stranica 24 od 32

Na vozilu koje se vuče mora biti postavljen sigurnosni trougao na zadnjoj strani, a moraju biti uključeni i svi pokazivači pravca, ako su ispravni.

Trougao na zadnjoj strani upozorava vozače koji nailaze otpozadi da ispred njih ide vozilo koje se vuče i kreće se sporo. Svi pokazivači pravca ga dodatno čine uočljivim. Pošto je vozilo u kvaru, pokazivači pravca možda ne rade, pa se uključuju ako su ispravni, a trougao je obavezan u svakom slučaju. Vučno vozilo, s druge strane, nosi trougao na prednjoj strani.

Vučeno vozilo ispunjava propisane uslove: na zadnjoj strani ima sigurnosni trougao i uključeni su mu svi pokazivači pravca.

Na vozilu koje se vuče mora biti postavljen sigurnosni trougao na zadnjoj strani i moraju biti uključeni svi pokazivači pravca, ako su ispravni. Na slici sivi automobil ima trougao na zadnjem staklu, a trepću mu svi pokazivači pravca, pa vozači koji nailaze otpozadi na vreme vide da je reč o vozilu koje se vuče.

Vučeno vozilo ne ispunjava propisane uslove, jer na zadnjoj strani nema sigurnosni trougao.

Na slici automobilu koji se vuče trepću svi pokazivači pravca, ali na zadnjoj strani nema trougla. Vozilo koje se vuče mora imati oba: sigurnosni trougao na zadnjoj strani i uključene sve pokazivače pravca, ako su ispravni. Trougao je obavezan i kada pokazivači pravca rade, jer tek oba zajedno jasno pokazuju da se vozilo vuče.

U vozilu koje se vuče ne sme da se prevozi niko osim vozača koji njime upravlja.

Vuča je opasnija od obične vožnje: veza može da pukne, a vučeno vozilo je u kvaru i teže se kontroliše. Zato je u njemu dozvoljen samo vozač, koji upravlja i koči. Ovo važi bez obzira na to da li se vuče užetom ili krutom vezom i koliko vozilo ima sedišta, pa nije dozvoljen ni prevoz tri lica.

Noću i danju kada je smanjena vidljivost, neispravno vozilo sme da se vuče ako na zadnjoj strani ima uključena zadnja poziciona svetla ili ako vučno vozilo ima uključeno žuto rotaciono svetlo.

Vozači koji nailaze otpozadi moraju na vreme da vide vučeno vozilo. To se postiže na jedan od ta dva načina. Katadiopteri sami ne svetle, nego samo odbijaju svetlost, pa nisu dovoljni. Plavo trepćuće ili rotaciono svetlo pripada vozilima sa pravom prvenstva prolaza, kao što su policija i hitna pomoć, a ne vozilu koje vuče. Ni zadnje svetlo za maglu nije propisani uslov za vuču.

Kada se vozilo vuče užetom, odstojanje između vučnog i vučenog vozila mora biti od 3 m do 5 m.

Ako je razmak manji od 3 m, vozač vučenog vozila nema dovoljno vremena da zakoči kada vučno vozilo uspori, pa lako dođe do naletanja. Ako je veći od 5 m, uže se lakše opusti i trza, a vozila se teže kontrolišu. Zato su propisane obe granice, pa nisu tačni ni raspon od 2 m do 4 m ni odstojanje veće od 5 m.

Kada se vozilo vuče krutom vezom, odstojanje između vozila može biti i manje od 3 m, ali ne sme biti veće od 5 m.

Kruta veza drži vozila na stalnom razmaku i sprečava da vučeno vozilo naleti na vučno, pa najmanje odstojanje od 3 m, koje važi za uže, ovde nije potrebno. Gornja granica od 5 m ostaje ista kao kod vuče užetom. Zato nije tačno da odstojanje mora biti od 3 m do 5 m, a nije tačno ni da mora biti manje od 3 m: može biti bilo koje, do 5 m.

Kod vuče krutom vezom odstojanje između vozila može biti i manje od 3 m, ali ne sme biti veće od 5 m.

Kruta veza drži vozila na stalnom razmaku i ne dozvoljava vučenom vozilu da naleti na vučno, pa ovde ne važi najmanje odstojanje od 3 m, propisano za vuču užetom. Najveće odstojanje i kod krute veze iznosi 5 m. Zato je pogrešno reći da razmak između vozila sa slike mora biti od 3 m do 5 m, kao i da mora biti manji od 3 m.

Kada se vozilo vuče užetom, odstojanje između vučnog i vučenog vozila mora biti od 3 m do 5 m.

Kraće uže ne ostavlja vozaču vučenog vozila dovoljno prostora da zakoči kada vučno vozilo uspori, pa raste opasnost od naletanja. Duže od 5 m nije dozvoljeno, jer se uže lakše opusti i trza, a vozila se teže kontrolišu. Zato ne važi ni raspon od 2 m do 4 m ni odstojanje veće od 5 m. Kod krute veze je drugačije: razmak može biti i manji od 3 m.

Motorno vozilo koje vuče neispravno vozilo ne sme da ide brže od 40 km/h.

Pri vuči je kočenje teže, veza može da pukne, a vozač vučenog vozila ima malo vremena da reaguje. Zato je brzina ograničena na 40 km/h na svakom putu, bez obzira na to koliko je ograničenje brzine za ostala vozila. Brzine od 50 km/h ili 60 km/h su previsoke za bezbednu vuču.

Vozilo koje vuče neispravno motorno vozilo ne sme da ide brže od 40 km/h.

Na slici se vuča odvija u naselju, gde je opšte ograničenje 50 km/h, ali za vuču važi strože ograničenje: najviše 40 km/h, na svakom putu. Vučeno vozilo je pravilno označeno trouglom i uključenim pokazivačima pravca, ali ni to ne dozvoljava veću brzinu. Pri vuči je kočenje teže i vozač vučenog vozila ima manje vremena da reaguje, pa 50 km/h ili 60 km/h nisu dozvoljeni.

Natovareno teretno vozilo sme da se vuče samo do prvog mesta pogodnog za pretovar tereta, a izuzetno do prvog mesta gde se kvar može otkloniti.

Natovareno vozilo je teško i njegova vuča je opasnija. Zato propis ne zabranjuje vuču, ali je ograničava: teret treba što pre pretovariti, a samo izuzetno vozilo se sme odvući do najbližeg mesta gde se kvar može otkloniti. Ne postoji pravilo da je vuča dozvoljena samo kada je vučeno vozilo za 50 % lakše od vučnog.

Natovareno teretno vozilo sa priključnim vozilom sme da se vuče samo do prvog mesta pogodnog za pretovar tereta, a izuzetno do prvog mesta gde se kvar može otkloniti.

Važi isto pravilo kao za natovareno teretno vozilo bez prikolice: vuča nije zabranjena, ali je ograničena na najkraći potreban put. Nije propisano ni da se sme vući samo teretno ili samo priključno vozilo: ceo skup se sme vući, ali samo do mesta gde se teret može pretovariti ili, izuzetno, do mesta gde se kvar može otkloniti.

Traktor sa natovarenim priključnim vozilom sme da se vuče samo do prvog mesta pogodnog za pretovar tereta, a izuzetno do prvog mesta gde se kvar može otkloniti.

Za traktor sa natovarenom prikolicom važi isto pravilo kao za natovareno teretno vozilo. Vuča nije zabranjena, a nije propisano ni da se sme vući samo traktor ili samo prikolica: skup se sme vući, ali samo do najbližeg mesta gde se teret može pretovariti. Do mesta gde se kvar otklanja sme se ići samo izuzetno.

Danju na motornom vozilu moraju biti uključena kratka, odnosno dnevna svetla.

Svetla danju ne služe tome da ti vidiš put, nego da tebe drugi učesnici ranije uoče. Zato su obavezna u svakoj vožnji, i kada je vedro. Duga svetla danju nisu potrebna i zaslepljuju druge, svetla za maglu služe za maglu i sličnu smanjenu vidljivost, a svetla za osvetljavanje mesta radova služe za osvetljavanje mesta gde se izvode radovi, a ne za vožnju.

Noću na motornom vozilu moraju biti uključena duga svetla, osim kada propis traži da ih zameniš kratkim.

Duga svetla osvetljavaju put najdalje, pa noću na vreme vidiš prepreke, pešake i krivine. Kratka svetla koristiš umesto njih u propisanim slučajevima, na primer pri mimoilaženju, kada bi zaslepio vozača ispred sebe, na putu osvetljenom uličnom rasvetom, u tunelu, u magli ili kada je vozilo zaustavljeno. Dnevna svetla nisu namenjena noćnoj vožnji, a svetla za maglu služe za maglu i sličnu smanjenu vidljivost.

Duga svetla menjaš kratkim kada pri mimoilaženju oceniš da zaslepljuješ vozača iz suprotnog smera, a uvek na odstojanju manjem od 200 m, kao i kada ometaš vozača ispred sebe.

Duga svetla zaslepljuju druge vozače: onog koji ti dolazi u susret direktno, a onog ispred tebe preko retrovizora. Granica je 200 m, a ne 250 m: kada je vozilo iz suprotnog smera bliže od 200 m, kratka svetla uključuješ obavezno, a i ranije ako vidiš da drugog vozača zaslepljuješ. Naselje samo po sebi nije razlog za kratka svetla; razlog je ulična rasveta, ako je put njome osvetljen.

Duga svetla menjaš kratkim u tunelu i na putu osvetljenom uličnom rasvetom.

U tunelu i na putu sa uličnom rasvetom put je već osvetljen, pa duga svetla nisu potrebna, a zaslepljivala bi druge učesnike. Naselje samo po sebi nije razlog: ako put u naselju nije osvetljen, duga svetla smeš da koristiš, uz poštovanje ostalih pravila. Kod mimoilaženja, kratka svetla su obavezna kada je vozilo iz suprotnog smera bliže od 200 m, a ne 250 m.

Duga svetla menjaš kratkim za vreme magle i kada bi zaslepio upravljača šinskog vozila ili plovila.

U magli se svetlost dugih svetala odbija od kapljica vode i stvara svetlu zavesu ispred vozila, pa vidiš lošije nego sa kratkim svetlima. Kada put ide pored pruge ili reke, tvoja duga svetla mogu da zaslepe upravljača voza, tramvaja ili plovila, pa ih i tada menjaš kratkim. Naselje samo po sebi nije razlog, a za mimoilaženje sa vozilom iz suprotnog smera granica je 200 m, ne 250 m.

Duga svetla menjaš kratkim kada je vozilo zaustavljeno i na putu osvetljenom uličnom rasvetom.

Kada vozilo stoji, duga svetla ne služe vožnji, a zaslepljuju vozače i pešake koji ti dolaze u susret. Na putu sa uličnom rasvetom put je već osvetljen, pa ni tu duga svetla nisu potrebna. Naselje samo po sebi nije razlog: važno je da li je put osvetljen. Za mimoilaženje važi odstojanje manje od 200 m, a ne 250 m.

U magli moraju biti uključena kratka svetla ili svetla za maglu, ili obe vrste svetala zajedno.

Duga svetla se u magli odbijaju od kapljica vode i stvaraju svetlu zavesu ispred vozila, pa zaslepljuju tebe i smanjuju vidljivost. Dnevna svetla služe tome da te drugi vide danju i nisu dovoljna u magli. Kratka svetla i svetla za maglu osvetljavaju put nisko ispred vozila i manje se odbijaju od magle, pa koristiš jedna ili druga, ili obe vrste zajedno.

Vozilo zaustavljeno ili parkirano na kolovozu noću i kada je smanjena vidljivost mora imati uključena poziciona, odnosno parkirna svetla.

Ta svetla pokazuju vozačima koji nailaze gde se vozilo nalazi, pa ga ne mogu prevideti u mraku. Bez ikakvih svetala vozilo na kolovozu noću je opasna prepreka. Kratka svetla nisu potrebna, jer vozilo ne vozi, a mogla bi da zaslepe vozače iz suprotnog smera. Izuzetak postoji samo na posebno obeleženom mestu gde ulična rasveta vozilo čini dovoljno vidljivim.

Na posebno obeleženom mestu, gde ulična rasveta čini vozilo dovoljno vidljivim, poziciona, odnosno parkirna svetla ne moraju biti uključena.

Poziciona, odnosno parkirna svetla služe tome da vozilo zaustavljeno ili parkirano na kolovozu bude vidljivo noću i kada je smanjena vidljivost. Kada je vozilo na mestu posebno obeleženom za to, a ulična rasveta ga dovoljno osvetljava, ta svrha je već ispunjena. Zato ovde svetla ne moraju biti uključena, a kratka svetla ni inače nisu potrebna parkiranom vozilu.

Svetla su propisno uključena: svetli parkirno svetlo na strani vozila okrenutoj prema saobraćaju.

Vozilo parkirano na kolovozu noću mora imati uključena poziciona, odnosno parkirna svetla. Parkirno svetlo je ono koje se uključuje samo na jednoj strani vozila, onoj okrenutoj prema saobraćaju, tako da ga vide vozači koji prolaze pored. Na slici put nije osvetljen, a na automobilu svetli zadnje svetlo na levoj strani, prema sredini puta, pa je vozilo propisno označeno.

Svetla nisu propisno uključena, jer svetli svetlo na strani vozila okrenutoj prema ivici puta, a ne prema saobraćaju.

Vozilo parkirano na kolovozu noću mora imati uključena poziciona svetla ili parkirno svetlo. Parkirno svetlo uključuje se na strani okrenutoj prema saobraćaju, da bi ga videli vozači koji prolaze pored vozila. Na slici svetli samo zadnje desno svetlo, okrenuto prema ivici puta, dok je strana prema sredini puta mračna, pa vozači koji nailaze teško procenjuju gde se vozilo nalazi.