Pravila saobraćaja: pitanja i odgovori, stranica 4 od 32

I vozač mopeda ili motocikla koji iz garaže izlazi na nepreglednom mestu mora da se uključi uz pomoć lica koje stoji na pogodnom mestu van vozila i daje mu znake.

Za dvotočkaše ne postoji izuzetak od ovog pravila. Na slici parkirana vozila zaklanjaju pogled na ulicu, pa vozač ne vidi vozila koja nailaze, a ni oni ne vide njega.

Postepeno izvlačenje i pomeranje tela na sedištu nije propisan način: prednji točak bi izašao na kolovoz pre nego što vozač vidi da je put slobodan. Pravilo ne traži ni da potražiš drugo mesto za uključivanje, već da se uključiš uz pomoć lica van vozila.

Iz dvorišta možeš da se uključiš u saobraćaj uz pomoć saobraćajnog ogledala, jer ti ono daje potrebnu preglednost.

Preko puta izlaza postavljeno je saobraćajno ogledalo, u kome vidiš deo puta koji ti je inače zaklonjen. Pomoć lica van vozila potrebna je kada nemaš dovoljnu preglednost; ovde ti nju obezbeđuje ogledalo. Saputnik u vozilu ionako nije propisan način, jer ne vidi više od tebe.

Znak STOP i dalje važi: zaustavi se, pogledaj u ogledalo i oko sebe, propusti sva vozila na putu, pa se tek onda uključi.

Kao kandidat za vozača voziš nepropisno, jer se krećeš saobraćajnom površinom koja nije namenjena vozilu kojim upravljaš.

Traka u kojoj se nalaziš odvojena je žutom linijom, a na kolovozu su ispisane reči BUS i TAXI. To je traka rezervisana za autobuse i taksi vozila, i druga vozila njom ne smeju da se kreću.

Vozilo za obuku kandidata nema nikakvo posebno pravo u saobraćaju, pa ni pravo da koristi ovu traku. Ni pravilo da se vozi desnom stranom kolovoza ne opravdava vožnju rezervisanom trakom: tada voziš prvom sledećom trakom levo od nje.

U saobraćaju na putu vozilo se kreće desnom stranom kolovoza u smeru kretanja.

U Srbiji važi desnostrani saobraćaj: svako vozilo koristi desnu stranu kolovoza, odnosno trake namenjene njegovom smeru, a levom stranom nailaze vozila iz suprotnog smera. Vožnja levom stranom vodi pravo u čeoni sudar.

Ni vožnja sredinom kolovoza nije dozvoljena: tako ometaš vozila iz oba smera, a pešake i bicikliste time ne štitiš, jer i njih treba bezbedno obići, uz dovoljan bočni razmak.

Pravilno se kreće vozilo 1, jer vozi što bliže desnoj ivici kolovoza, uz ivičnu liniju.

Vozač je dužan da se kreće desnom stranom kolovoza, što bliže njegovoj desnoj ivici, koliko to bezbednost dozvoljava. Vozilo 1 to čini.

Vozilo 2 dolazi iz suprotnog smera i drži se uz razdelnu liniju, na sredini puta. Tako smanjuje razmak prema vozilima koja mu dolaze u susret i lako može da pređe na njihovu stranu, naročito u krivini ili pri mimoilaženju. Zato vozilo 2 ne vozi pravilno, pa nije tačno ni da se oba vozila kreću ispravno.

Pravilno se kreće samo vozilo 1, koje vozi uz desnu ivicu kolovoza.

Na putu sa po jednom trakom za svaki smer vozač mora da se drži desne strane, što bliže desnoj ivici kolovoza. Crveno vozilo 1 to čini.

Vozilo 2 dolazi iz suprotnog smera, ali se drži sredine puta, uz samu razdelnu liniju, umesto desne ivice svoje strane. Na uskom putu kao što je ovaj to je posebno opasno, jer vozila koja se mimoilaze lako mogu da se zakače ili sudare. Zato nije tačno ni da se oba vozila kreću pravilno.

Na putu van naselja pravilno se kreće vozilo 1, koje vozi trakom uz desnu ivicu kolovoza.

Van naselja, na putu sa dve ili više traka za isti smer, moraš da voziš desnom trakom. Levu traku koristiš samo kada pretičeš ili obilaziš, odnosno pre mesta na kome skrećeš ulevo, a posle toga se vraćaš udesno.

Vozilo 2 se kreće levom trakom, a ne pretiče nikoga: vozilo 1 je daleko ispred, a desna traka pored vozila 2 je slobodna. Zato vozilo 2 ne vozi pravilno, pa nije tačno ni da se oba vozila kreću ispravno.

Na putu u naselju sa najmanje dve trake za isti smer smeš da voziš i trakom koja nije uz desnu ivicu kolovoza, ako time ne ometaš vozila iza sebe.

U naselju se vozi sporije, ima mnogo raskrsnica i skretanja, pa je dozvoljeno da izabereš traku i da ostaneš u njoj, a ne samo dok pretičeš. Uslov je da ne zadržavaš vozila koja dolaze iza tebe; ako ih ometaš, moraš da se prestrojiš udesno i propustiš ih.

Pravilo da se levom trakom vozi samo radi preticanja važi van naselja, a ne u naselju.

Na putu u naselju pravilno se kreću oba vozila, i 1 i 2.

U naselju, na putu sa najmanje dve trake za isti smer, smeš da voziš i trakom koja nije uz desnu ivicu kolovoza, ako time ne ometaš vozila iza sebe. Vozilo 1 je u desnoj, a vozilo 2 u levoj traci svog smera, i nijedno ne zadržava vozila iza sebe.

Pravilo da se levom trakom vozi samo radi preticanja, obilaženja ili skretanja ulevo važi van naselja. Zato nije tačno da pravilno vozi samo jedno od njih.

Vozač vozila ispred tebe dužan je da te propusti tako što će preći u drugu traku.

U naselju, na putu sa najmanje dve trake za isti smer, vozač sme da vozi levom trakom samo ako time ne ometa vozila iza sebe. Žuto vozilo vozi levom trakom i sprečava tvoje brže kretanje, pa mora da se prestroji udesno i propusti te.

Ta obaveza ne zavisi od toga kojom brzinom on vozi, pa ni od toga da li se kreće najvećom dozvoljenom brzinom. Ne menja je ni to što bi ga možda mogao da zaobiđeš desnom trakom.

Vozač teretnog vozila najveće dozvoljene mase 2.500 kg sme u naselju da vozi i trakom koja nije uz desnu ivicu kolovoza, ako time ne ometa vozila iza sebe.

Za njega važi isto pravilo kao za putničko vozilo: u naselju, na putu sa najmanje dve trake za isti smer, može da bira traku, pod uslovom da ne zadržava vozila koja se kreću iza njega.

Strože pravilo važi tek za teretna vozila čija najveća dozvoljena masa prelazi 3.500 kg: ona smeju u traku koja nije uz desnu ivicu samo ispred mesta na kome skreću ulevo ili kada pretiču, odnosno obilaze. Vozilo od 2.500 kg nije među njima.

Pravilno se kreće traktor čija je najveća konstruktivna brzina 45 km/h.

U naselju, na putu sa najmanje dve trake za isti smer, smeš da voziš levom trakom ako ne ometaš vozila iza sebe. Izuzetak su teretna vozila čija najveća dozvoljena masa prelazi 3.500 kg i vozila koja ne mogu da razviju brzinu veću od 40 km/h: ona levom trakom smeju samo ispred mesta na kome skreću ulevo ili kada pretiču, odnosno obilaze.

Traktor koji može da razvije 45 km/h nije obuhvaćen tim izuzetkom, pa sme da bude u levoj traci. Motokultivator je sporo vozilo koje ne može da razvije brzinu veću od 40 km/h, a ništa ne pokazuje da pretiče ili skreće ulevo, pa mora da vozi desnom trakom. Zato nije tačno da se oba vozila kreću pravilno.

Vozač je dužan da se po putu kreće što bliže desnoj ivici kolovoza.

Držanje uz desnu ivicu ostavlja najviše prostora između tebe i vozila iz suprotnog smera i omogućava drugima da te bezbedno pretiču. Pri tome zadržavaš onoliki razmak od ivice koliki je potreban s obzirom na brzinu, stanje kolovoza i pešake ili bicikliste pored puta.

Vožnja uz razdelnu liniju približava te vozilima koja ti dolaze u susret, a ni sredina trake nije ono što pravilo traži: ono traži da budeš što bliže desnoj ivici kolovoza.

Vozač teretnog vozila najveće dozvoljene mase 5.500 kg sme u naselju da vozi trakom koja nije uz desnu ivicu kolovoza samo ispred raskrsnice ili drugog mesta na kome skreće ulevo, odnosno kada pretiče ili obilazi.

Na putu u naselju sa najmanje dve trake za isti smer vozači uglavnom mogu da biraju traku, ako ne ometaju vozila iza sebe. To ne važi za teretna vozila čija najveća dozvoljena masa prelazi 3.500 kg: ona su velika i sporija, pa moraju da se drže desne trake, a u levu prelaze samo radi skretanja ulevo, preticanja ili obilaženja.

Za njih nije dovoljno ni to što ne ometaju vozila iza sebe, ni to što mogu da razviju brzinu veću od 40 km/h: ograničenje zavisi od mase vozila.

Vozač vozila čija je najveća konstruktivna brzina 45 km/h sme u naselju da vozi i trakom koja nije uz desnu ivicu kolovoza, ako time ne ometa vozila iza sebe.

Na putu u naselju sa najmanje dve trake za isti smer to je opšte pravilo. Strože pravilo, po kome se leva traka koristi samo ispred mesta skretanja ulevo ili pri preticanju i obilaženju, važi za teretna vozila čija najveća dozvoljena masa prelazi 3.500 kg i za vozila koja ne mogu da razviju brzinu veću od 40 km/h.

Vozilo koje može da razvije 45 km/h ne spada među ta spora vozila, pa za njega važi opšte pravilo. Uslov ostaje isti: ako zadržava vozila iza sebe, mora da pređe udesno i propusti ih.

Vozač vozila čija je najveća konstruktivna brzina 25 km/h sme u naselju da vozi trakom koja nije uz desnu ivicu kolovoza samo ispred raskrsnice ili drugog mesta na kome skreće ulevo, odnosno kada pretiče ili obilazi.

Vozila koja ne mogu da razviju brzinu veću od 40 km/h mnogo su sporija od ostalog saobraćaja. Kada bi vozila levom trakom, zadržavala bi sve iza sebe. Zato moraju da se drže desne trake.

Za takvo vozilo nije dovoljno da ne ometa vozila iza sebe, a ne pomaže ni mala masa: ograničenje zavisi od brzine koju vozilo može da razvije, a ne od toga da li je lakše od 3.500 kg.

Vozač autobusa najveće dozvoljene mase 4.000 kg sme u naselju da vozi i trakom koja nije uz desnu ivicu kolovoza, ako time ne ometa vozila iza sebe.

Na putu u naselju sa najmanje dve trake za isti smer to je opšte pravilo. Strože pravilo, po kome se leva traka koristi samo ispred mesta skretanja ulevo ili pri preticanju i obilaženju, važi za teretna vozila čija najveća dozvoljena masa prelazi 3.500 kg i za vozila koja ne mogu da razviju brzinu veću od 40 km/h.

Autobus nije teretno vozilo, pa ga to ograničenje ne obuhvata, iako je teži od 3.500 kg. Ipak, i on mora da pređe udesno ako zadržava vozila iza sebe.

Pravilno se kreće putničko vozilo, dok teretno vozilo ne sme da vozi levom trakom.

U naselju, na putu sa najmanje dve trake za isti smer, putničko vozilo sme da vozi levom trakom ako ne ometa vozila iza sebe, pa crveno vozilo vozi pravilno.

Kamion kiper na slici je teško teretno vozilo, čija najveća dozvoljena masa prelazi 3.500 kg. Takvo vozilo sme u traku koja nije uz desnu ivicu kolovoza samo ispred mesta na kome skreće ulevo ili kada pretiče, odnosno obilazi. Kamion ne pretiče nikoga, a desna traka pored njega je slobodna, pa mora da vozi njom. Zato nije tačno da se oba vozila kreću pravilno.

U zastoju na putu sa fizički odvojenim kolovoznim trakama vozači koji nisu u krajnjoj levoj traci moraju da zauzmu položaj uz desnu ivicu svoje trake.

Vozila u krajnjoj levoj traci pri tome se pomeraju uz njenu levu ivicu. Tako se između krajnje leve trake i ostalih traka otvara slobodan prolaz, kojim po potrebi mogu da prođu vozila pod pratnjom i vozila sa pravom prvenstva prolaza, kao što su hitna pomoć, vatrogasci i policija.

Ako bi vozila ostala tamo gde su se zatekla, stala po sredini trake ili se pomerila ulevo, prolaz bi ostao zatvoren, a pomoć bi kasnila.

U zastoju na putu sa fizički odvojenim kolovoznim trakama vozači u krajnjoj levoj traci moraju da zauzmu položaj uz levu ivicu svoje trake.

Vozila u svim ostalim trakama pomeraju se uz desnu ivicu svoje trake. Tako se između krajnje leve trake i trake do nje stvara slobodan prolaz za vozila pod pratnjom i vozila sa pravom prvenstva prolaza, kao što su hitna pomoć, vatrogasci i policija.

Ako bi vozila iz leve trake ostala tamo gde su se zatekla, stala po sredini trake ili se pomerila udesno, zatvorila bi taj prolaz. Zato se prolaz ostavlja čim saobraćaj stane, a ne tek kada se začuje sirena.

Slobodan prostor koji vozači u zastoju ostavljaju pomeranjem uz desnu, odnosno levu ivicu trake namenjen je vozilima pod pratnjom i vozilima sa pravom prvenstva prolaza.

To su vozila hitne pomoći, vatrogasna i policijska vozila koja daju posebne svetlosne i zvučne znake, kao i vozila koja se kreću pod pratnjom policije. Njima je put potreban hitno, da bi stigla do nezgode ili do ljudi kojima je potrebna pomoć.

Taj prolaz nije namenjen autobusima javnog prevoza, a ni bilo kom vozilu koje kroz njega može da prođe: ko se ubaci u prolaz da bi brže prošao zastoj, zatvara ga upravo za hitne službe.

Na putu za dvosmerni saobraćaj sa najmanje četiri trake ne smeš da se krećeš ni da prelaziš na kolovoznu traku namenjenu vozilima iz suprotnog smera.

Na takvom putu svaki smer ima najmanje dve svoje trake, pa preticanje i obilaženje izvodiš u trakama svog smera. Prelazak na stranu suprotnog smera značio bi vožnju u susret vozilima koja tuda nailaze velikom brzinom.

Ni zastoj, ni preticanje ili obilaženje ne daju izuzetak: kada je tvoja strana zakrčena, čekaš u svojoj traci.

Propisan položaj za prolaz vozila pod pratnjom i vozila sa pravom prvenstva prolaza zauzela su vozila 2 i 5.

U zastoju se vozila u krajnjoj levoj traci pomeraju uz levu ivicu svoje trake, a vozila u ostalim trakama uz desnu ivicu. Vozilo 2 je u levoj traci, pomereno ulevo, a vozilo 5 je u desnoj traci, uz njenu desnu ivicu. Između njih tako ostaje slobodan prolaz.

Vozila 1 i 3 su u levoj traci, ali se drže njene desne strane, a vozilo 4 je u desnoj traci, ali nije uz njenu desnu ivicu. Ona sužavaju prolaz, pa hitna vozila ne bi mogla da prođu.

Krećeš se nepropisno, jer na putu sa četiri trake za dvosmerni saobraćaj prelaziš na traku namenjenu vozilima iz suprotnog smera.

Na slici je put sa po dve trake za svaki smer, a smerove razdvaja dvostruka puna linija. Žuta strelica pokazuje da sa uključenim levim pokazivačem prelaziš preko te linije, na stranu suprotnog smera, da bi pretekao crveno vozilo.

Na takvom putu ne smeš da pređeš na kolovoznu traku suprotnog smera, ni radi preticanja ni u zastoju. Pored toga, dvostruka puna linija se ne sme prelaziti.

Na putu za dvosmerni saobraćaj sa tri trake ne smeš da voziš trakom koja se nalazi uz levu ivicu puta u pravcu tvog kretanja.

Na takvom putu traka uz levu ivicu puta, gledano u tvom smeru, namenjena je vozilima iz suprotnog smera. Vožnja njom značila bi vožnju direktno u susret vozilima koja tuda nailaze.

Zato to nije dozvoljeno ni u zastoju, ni radi preticanja ili obilaženja. Kada je tvoja traka zakrčena, čekaš u njoj, a pretičeš samo kada to možeš bez ulaska u traku uz levu ivicu puta.