Pravila saobraćaja: pitanja i odgovori, stranica 5 od 32

Krećeš se nepropisno, jer prelaziš u traku uz levu ivicu puta, koja je namenjena vozilima iz suprotnog smera.

Na slici je put sa tri trake za dvosmerni saobraćaj. Žuta strelica pokazuje da sa uključenim levim pokazivačem prelaziš punu liniju i ulaziš u krajnju levu traku da bi pretekao crveno vozilo.

Na putu sa tri trake za dvosmerni saobraćaj ne smeš da voziš trakom uz levu ivicu puta u pravcu svog kretanja, pa ni kada pretičeš ili obilaziš. Pored toga, puna linija se ne sme prelaziti.

Na putu sa fizički odvojenim kolovoznim trakama nikada ne smeš da voziš kolovoznom trakom namenjenom vozilima iz suprotnog smera.

Kolovozne trake su na takvom putu odvojene razdelnim pojasom, zelenom površinom ili ogradom, a svaka je namenjena samo jednom smeru. Ko pređe na drugu kolovoznu traku, vozi u susret vozilima koja tuda dolaze velikom brzinom i ne očekuju vozilo iz suprotnog smera.

Izuzetka nema: ni zastoj, ni preticanje ili obilaženje ne daju pravo na takvu vožnju.

Krećeš se nepropisno, jer voziš kolovoznom trakom namenjenom vozilima iz suprotnog smera.

Put na slici ima fizički odvojene kolovozne trake, razdvojene zelenim pojasom. Vozila na desnoj kolovoznoj traci kreću se u tvom smeru, što znači da je leva kolovozna traka, kojom ti voziš, namenjena suprotnom smeru. Plavi znak na početku razdelnog pojasa nalaže obilaženje sa desne strane, a ti prolaziš levo od njega.

Na takvom putu nikada ne smeš na kolovoznu traku suprotnog smera, pa ni radi preticanja.

Na putu za saobraćaj u jednom smeru ne smeš da voziš u smeru suprotnom od dozvoljenog.

Jednosmerni put ceo je namenjen vozilima koja idu u istom smeru. Vozači i pešaci tamo ne očekuju vozilo iz suprotnog smera, pa bi vožnja u kontrasmeru mogla da dovede do čeonog sudara ili do naleta na pešaka koji gleda samo na jednu stranu.

Pravilo važi bez obzira na to da li u tom trenutku nailaze vozila i koliko traka put ima: ni prazna ulica ni više traka ne daju pravo da se vozi u suprotnom smeru.

Vozilo na slici se kreće nepropisno, jer ulazi u ulicu suprotno od dozvoljenog smera.

Sa obe strane ulaza postavljen je znak zabrane saobraćaja u jednom smeru: crveni krug sa belom vodoravnom crtom. On zabranjuje ulazak vozilima iz ovog smera, jer se ulicom sme voziti samo u suprotnom smeru.

Znak važi za sve vozače, pa i za one koji stanuju u toj ulici: ni oni ne smeju da uđu u nju suprotno od dozvoljenog smera, već do kuće moraju da stignu propisanim putem.

Kada se krećeš slobodnom trakom pored trake u kojoj je saobraćaj onemogućen, dužan si da omogućiš uključivanje jednog vozila u svoju traku.

Kada je jedna traka zatvorena, na primer zbog radova ili nezgode, vozila iz nje moraju da pređu u susednu traku. Da ne bi stajala unedogled, vozači iz slobodne trake ih propuštaju naizmenično: svaki ispred sebe pušta po jedno vozilo, po principu patent-zatvarača.

Nemaš prvenstvo u odnosu na sva vozila iz zatvorene trake, ali nisi dužan ni da propustiš sva: ti propuštaš jedno, a sledeće propušta vozač iza tebe.

Dužan si da omogućiš uključivanje jednog vozila u traku kojom se krećeš.

Žuti znak pokazuje da se leva traka završava i da njena vozila prelaze u desnu traku, kojom ti voziš, a strelica na kolovozu to potvrđuje. Zato crveno vozilo pored tebe i sivo vozilo ispred, oba u levoj traci, daju desni pokazivač pravca.

Kada je saobraćaj u jednoj traci onemogućen, vozač u slobodnoj traci propušta jedno vozilo, a sledeće propušta vozač iza njega. Nemaš prvenstvo u odnosu na sva vozila iz leve trake, ali nisi dužan ni da propustiš sva.

Nisi dužan da omogućiš uključivanje vozila u svoju traku, ali ćeš to učiniti, jer si njihovu nameru primetio na vreme i tako izbegavaš opasnu situaciju.

Crvena vozila u traci levo od tebe daju desni pokazivač pravca, jer žele da pređu u tvoju traku. Njihova traka nije zatvorena, pa je reč o običnom prestrojavanju: vozač koji menja traku mora da propusti vozila u traci u koju prelazi. Obaveza da propustiš jedno vozilo postoji samo kada je saobraćaj u susednoj traci onemogućen.

Ipak, ako bi neko od njih nastavio radnju, a ti ne bi usporio, došlo bi do sudara. Zato uspori i pusti ih da se prestroje.

Kada je saobraćaj u krajnjoj desnoj traci onemogućen, dužan si da omogućiš uključivanje jednog vozila u traku kojom se krećeš.

Desnu traku zatvara radna mašina, pa belo i crveno vozilo daju levi pokazivač pravca i moraju da pređu u tvoju traku. U takvoj situaciji vozači iz slobodne trake propuštaju naizmenično, po jedno vozilo, po principu patent-zatvarača.

Ti propuštaš jedno od njih, a drugo propušta vozač koji ide iza tebe. Nije tačno da nisi dužan da ih propustiš, jer im je traka zatvorena, a nije tačno ni da moraš da propustiš oba.

Vozač sme naglo da uspori vozilo samo kada izbegava neposrednu opasnost.

Naglo kočenje iznenađuje vozače iza tebe i može da izazove nalet otpozadi. Zato ga koristiš samo kada je opasnost tu i drugačije je ne možeš izbeći, na primer kada ti pešak ili dete istrči ispred vozila.

Kada vidiš znak ograničenja brzine, usporavaš postepeno i na vreme, jer znak vidiš unapred. Ako nisi na vreme zauzeo položaj za neku radnju, na primer za skretanje, ne smeš to da nadoknadiš naglim kočenjem: nastavi dalje i radnju izvedi na sledećem pogodnom mestu.

Smeš naglo da usporiš vozilo, jer time izbegavaš neposrednu opasnost.

Dete na biciklu izlazi na kolovoz između parkiranih vozila, ispred tebe. To je neposredna opasnost, a izbegavanje neposredne opasnosti je upravo slučaj u kome je naglo menjanje načina vožnje dozvoljeno.

Izbegavanje skretanjem nije bolje rešenje: dete može da promeni pravac, a naglim skretanjem možeš da izgubiš kontrolu nad vozilom ili da udariš u parkirana vozila ili u vozilo iz suprotnog smera. Kočenjem smanjuješ brzinu, a time i posledice ako do udara ipak dođe.

Pri približavanju raskrsnici usporavaš tako da ne ugroziš i ne ometaš vozača autobusa koji se kreće iza tebe.

U ogledalima se vidi autobus koji vozi blizu iza tebe. Pre raskrsnice brzinu moraš da prilagodiš, ali to radiš na vreme i postepeno, da bi vozač iza tebe mogao bezbedno da uspori.

Naglo usporavanje dozvoljeno je samo radi izbegavanja neposredne opasnosti, a ovde je nema; naglo kočenje moglo bi da izazove nalet autobusa na tvoje vozilo. Nije tačno ni da brzinu ne moraš da menjaš: raskrsnici prilaziš brzinom kojom možeš da zaustaviš vozilo i propustiš vozila koja imaju prvenstvo.

Tramvajskom bašticom propisno se kreće samo vozilo 1, vozilo hitne pomoći sa uključenim plavim svetlima.

Tramvajska baštica je deo puta izdvojen za kretanje tramvaja, i ostala vozila njom ne smeju da se kreću. Izuzetak su vozila sa pravom prvenstva prolaza, kada daju posebne svetlosne i zvučne znake, jer moraju što brže da stignu do mesta intervencije.

Vozila 2 i 3 su obična vozila bez prava prvenstva, pa voze nepropisno. Nije važno to što je baštica u tom trenutku slobodna ili što se tramvaj ne vidi.

Vozač koji ti dolazi u susret tvojom trakom postupa nepropisno i u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja: to je nasilnička vožnja.

Iz suprotnog smera dolazi kolona vozila, a belo vozilo pri njenom kraju, sa uključenim levim pokazivačem, izlazi u tvoju traku. Žuta strelica pokazuje da namerava da pretekne celu kolonu, i to u krivini, iako ti nailaziš direktno prema njemu.

Takvo preticanje već ugrožava tebe: da bi izbegao čeoni sudar, morao bi naglo da kočiš ili da se skloniš. Zato nije tačno da preticanje može da izvede bez ugrožavanja drugih. Preticanje kolone u krivini, u susret vozilu koje nailazi, ne smatra se običnim prekršajem, već nasilničkom vožnjom.

Tvoje postupanje je nepropisno i u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja: to je nasilnička vožnja.

Put ima fizički odvojene kolovozne trake. Vozila na desnoj kolovoznoj traci idu u tvom smeru, a ti si, suprotno plavom znaku koji nalaže obilaženje sa desne strane, ušao na levu kolovoznu traku, namenjenu suprotnom smeru. Vozilo koje ti dolazi u susret pokazuje koliko je to opasno.

Vožnja suprotnim smerom na takvom putu nije sitan prekršaj: vozači koji ti dolaze u susret ne očekuju vozilo ispred sebe, voze velikom brzinom, i čeoni sudar je vrlo verovatan. Zato se takvo postupanje smatra nasilničkom vožnjom.

Na raskrsnici ili u susretu sa drugim vozilom moraš da propustiš vozilo koje ti dolazi sa desne strane.

To je opšte pravilo desne strane. Ono važi kada prvenstvo nije drugačije uređeno znakovima, semaforom ili oznakama na kolovozu, i kada nijedno vozilo nema posebno pravo prvenstva, kao vozila hitnih službi sa uključenim posebnim znacima.

Vozilo sa leve strane propušta tebe, a ne ti njega. Ne postoji ni pravilo po kome moraš da propustiš sva vozila javnog prevoza, bez obzira na to sa koje strane dolaze: autobus koji ti dolazi sleva propušta tebe.

Prednost ima vozač vozila 2, jer kada dva vozila istovremeno prelaze u istu traku, prednost ima ono koje dolazi sa desne strane.

Na slici se vozila kreću zdesna nalevo, pa je gornja traka ona uz desnu ivicu kolovoza. Crveno vozilo 2 je u toj traci i sa levim pokazivačem prelazi u srednju traku. Belo vozilo 1 je u levoj traci i sa desnim pokazivačem prelazi u tu istu srednju traku. Za vozača vozila 1, vozilo 2 dolazi sa desne strane, pa vozač vozila 1 mora da ga propusti.

Brzina kojom se kreće kolona u kojoj je vozilo ne utiče na prvenstvo.

Vozač putničkog vozila mora da propusti vozilo koje se kreće sa njegove desne strane, u traci uz desnu ivicu kolovoza.

Traka uz desnu ivicu odvojena je žutom isprekidanom linijom: to je traka rezervisana za vozila javnog prevoza, i njom se kreće belo vozilo. Putničko vozilo sa desnim pokazivačem skreće udesno u sporednu ulicu i pri tome mora da preseče tu traku.

Pošto mu belo vozilo dolazi sa desne strane, putničko vozilo mora da ga propusti; ono nema prvenstvo. Ne treba ni da pre skretanja prelazi u rezervisanu traku, jer njom ne sme da se kreće, već je prelazi tek pri samom skretanju.

Prednost ima vozač vozila 2, jer dolazi sa desne strane vozila 1, a oba prelaze u istu, srednju traku.

Belo vozilo 1 je u levoj traci i sa desnim pokazivačem prelazi u srednju traku. Crveno vozilo 2 je u desnoj traci i sa levim pokazivačem prelazi u tu istu traku. Kada dva vozila istovremeno prelaze na isto mesto, primenjuje se pravilo desne strane: vozač vozila 1 mora da propusti vozilo 2, koje mu dolazi zdesna.

Brzina kojom se kreće kolona u kojoj je vozilo ne utiče na prvenstvo, a ni to koje je vozilo prvo uključilo pokazivač.

Kada na raskrsnici svako vozilo ima prvenstvo u odnosu na vozilo sleva, zastoj rešavaš dogovorom: pogledom i znakom rukom propuštaš crveno vozilo, a propuštaš i traktor.

Sva četiri vozila idu pravo, i svako ima vozilo sa svoje desne strane: ti traktor, traktor belo vozilo, belo vozilo crveno vozilo, a crveno vozilo tebe. Po pravilu desne strane niko ne bi smeo da krene.

Ti imaš prvenstvo samo u odnosu na crveno vozilo, pa jedino tog prvenstva možeš da se odrekneš. Kada mu pokažeš da prođe, za njim redom mogu da prođu belo vozilo i traktor, a na kraju ti. Od traktora ne smeš da tražiš da te propusti, jer on ima prvenstvo u odnosu na tebe, a ne smeš ni da bez dogovora kreneš prvi, jer bi to moglo da izazove sudar.

Propisno se kreće samo vatrogasno vozilo 1, jer ima uključena plava rotaciona svetla, pa je vozilo sa prvenstvom prolaza.

Vozila su u saobraćajnoj traci uz desnu ivicu kolovoza, koja je žutom linijom odvojena kao traka za vozila javnog prevoza putnika. Tom trakom, osim vozila javnog prevoza, smeju da se kreću vozila sa prvenstvom prolaza i vozila pod pratnjom. Vozilo 2 izgleda kao policijsko, ali nema uključena posebna svetla, pa se u tom trenutku ne smatra vozilom sa prvenstvom prolaza. Vozilo 3 je obično putničko vozilo. Zato se vozila 2 i 3 ne kreću propisno.

Kada skrećeš udesno, skrećeš iz krajnje saobraćajne trake koja se proteže uz desnu ivicu kolovoza, osim ako signalizacija ne određuje drugačije.

Pred raskrsnicom se blagovremeno prestrojavaš u desnu traku, tako da pri skretanju ne presečeš put vozilima u traci pored tebe. Nije dozvoljeno da skrećeš iz trake iz koje ti je skretanje najlakše, niti iz bilo koje trake uz propuštanje vozila u desnoj traci: takvo skretanje preseca tuđu putanju i lako dovodi do sudara. Iz neke druge trake smeš da skreneš udesno samo kada to dozvoljavaju strelice na kolovozu ili saobraćajni znak.

Udesno smeš da skreneš samo iz trake 1, jer je to krajnja traka uz desnu ivicu kolovoza.

Na kolovozu nema strelica ni znakova koji bi dozvolili skretanje udesno i iz trake 2, pa važi opšte pravilo: udesno se skreće iz krajnje desne saobraćajne trake. Vozač iz trake 2 bi pri skretanju presekao put vozilima u traci 1. Trake su pred raskrsnicom razdvojene neprekidnom linijom, pa ko želi udesno mora da pređe u traku 1 ranije, dok je linija između traka isprekidana.

Udesno smeš da skreneš iz obe trake, 1 i 2, jer strelice na kolovozu u obe trake dozvoljavaju skretanje udesno.

Opšte pravilo je da se udesno skreće iz krajnje desne trake, ali ono važi samo ako signalizacija ne određuje drugačije. Strelice na kolovozu su deo signalizacije i imaju prednost nad pravilom saobraćaja. Ovde i strelica u traci 2 pokazuje smer udesno, pa i vozači iz te trake smeju da skrenu udesno. Kada vozila iz obe trake skreću istovremeno, svako ostaje u svojoj putanji i ne prelazi u susednu traku.

Kada skrećeš ulevo, skrećeš iz krajnje leve saobraćajne trake, one koja se proteže uz razdelnu liniju, osim ako signalizacija ne određuje drugačije.

Pred raskrsnicom se blagovremeno prestrojavaš u levu traku, uz razdelnu liniju koja odvaja tvoj smer od suprotnog. Tako pri skretanju ne presecaš put vozilima koja u susednoj traci nastavljaju pravo. Ne smeš da skrećeš iz bilo koje trake, čak ni uz propuštanje vozila u levoj traci, niti iz trake iz koje ti je skretanje najlakše. Iz neke druge trake smeš da skreneš ulevo samo kada to dozvoljavaju strelice na kolovozu ili saobraćajni znak.