Pravila saobraćaja: pitanja i odgovori, stranica 27 od 32

Moraš da prilagodiš kretanje vozila tako da možeš da se zaustaviš pred uređajem koji najavljuje približavanje voza.

Na slici je prelaz bez branika, obeležen Andrejinim krstom i svetlosnim uređajem koji najavljuje voz. Svetla trenutno ne daju znake, pa prolaz nije zabranjen i ne moraš unapred da staneš pred prugom. Ali svetla mogu da se upale u bilo kom trenutku dok prilaziš, a tada moraš da se zaustaviš pred uređajem. Zato prilaziš brzinom pri kojoj to možeš bezbedno da uradiš, a ne nepromenjenom brzinom.

Kada uređaj za zatvaranje saobraćaja počne da se spušta, moraš da se zaustaviš ispred njega.

Branik ili polubranik počinje da se spušta zato što voz nailazi. Od tog trenutka prolaz preko pruge je zabranjen, kao i kada je uređaj potpuno spušten ili kada svetlosni ili zvučni znaci najavljuju spuštanje. Ne smeš da prolaziš ispod branika koji se spušta ni da obilaziš polubranik, čak i kada ima dovoljno prostora. Voz može da naiđe brže nego što proceniš, a vozilo može da ostane zarobljeno na pruzi između branika.

Vozač koji se približava prelazu preko pruge mora da podesi kretanje tako da može da zaustavi vozilo pre nego što stupi na prugu.

Šinsko vozilo na prelazu uvek ima prvenstvo, a voz ne može brzo da stane. Zato prilaziš brzinom pri kojoj možeš na vreme da staneš ako voz nailazi, ako se branik spušta ili ako svetla zabranjuju prolaz. Opšta obaveza nije da uvek staneš, nego da budeš spreman da staneš. Zaustavljanje je obavezno u određenim slučajevima: kada je branik spušten ili se spušta, kada svetlosni ili zvučni znaci to traže i na prelazu bez branika, polubranika i uređaja koji najavljuje voz. Nastavljanje nepromenjenom brzinom nije dozvoljeno.

Moraš da prilagodiš kretanje vozila tako da možeš da se zaustaviš pred uređajem za zatvaranje saobraćaja.

Na slici je prelaz preko pruge sa polubranikom, koji je podignut, i svetlosnim uređajem koji ne daje znake. Prolaz je trenutno dozvoljen, pa ne moraš unapred da staneš pred prugom. Polubranik ipak može da počne da se spušta ili svetla da se upale dok prilaziš, a tada moraš da staneš ispred njega. Zato prilaziš brzinom pri kojoj to možeš bezbedno da uradiš, a ne nepromenjenom brzinom.

Moraš da se zaustaviš ispred branika, jer je počeo da se spušta.

Strelice na slici pokazuju da se branici spuštaju, što znači da voz nailazi. Od trenutka kada branik počne da se spušta, prolaz preko pruge je zabranjen i moraš da staneš ispred njega. Ne smeš da se provlačiš ispod branika, čak i ako ti izgleda da ima dovoljno prostora: branik može da udari vozilo, a vozilo može da ostane zarobljeno na pruzi između branika.

Moraš da se zaustaviš ispred polubranika, jer je spušten.

Polubranik zatvara samo desnu polovinu kolovoza, ali spušten polubranik zabranjuje prolaz preko pruge isto kao i branik. Obilaženje polubranika levom stranom kolovoza je zabranjeno i veoma opasno, čak i ako proceniš da voz još nije blizu. Brzinu voza je teško proceniti, a polubranik je spušten upravo zato što voz nailazi. Ni znak nekog lica van vozila da voz ne nailazi ne daje ti pravo da pređeš.

Moraš da se zaustaviš ispred branika, jer je spušten.

Spušten branik zatvara saobraćaj preko pruge zato što voz nailazi. Dok je spušten, ne smeš da ga obilaziš ni da se provlačiš pored njega, čak i ako ti se čini da to možeš bezbedno da uradiš pre nailaska voza. Brzina i udaljenost voza teško se procenjuju. Ni znak nekog lica van vozila da voz ne nailazi ne menja ništa: postupaš po spuštenom braniku i čekaš da se podigne.

Vozač autobusa mora da se zaustavi ispred polubranika, jer je spušten.

Na slici je spušten polubranik koji zatvara desnu polovinu kolovoza. Spušten polubranik zabranjuje prolaz preko pruge isto kao i branik, a obilaženje levom stranom kolovoza je zabranjeno. Za autobus je to posebno opasno: dugačko vozilo sporo prelazi prugu i lako može da ostane na njoj kada voz naiđe. Vozač ne sme da prelazi ni kada proceni da je to bezbedno, ni kada mu neko van vozila pokaže da voz ne nailazi.

Moraš da se zaustaviš ispred uređaja koji svetlosnim znakom najavljuje približavanje voza.

Na slici prelaz nema branike, ali na svetlosnom uređaju ispod Andrejinog krsta upaljeno je crveno svetlo. Kada ti je takvim svetlom zabranjen prolaz, dužan si da se zaustaviš ispred uređaja i da sačekaš da se svetlo ugasi. Ne smeš da prelaziš prugu ni kada proceniš da bi stigao pre voza, a još manje da nastaviš nepromenjenom brzinom. Prelaz bez branika ne znači da je prolaz slobodan.

Autoputem smeju da se kreću putnička vozila i motocikli, a mopedi i četvorocikli ne smeju.

Autoputem i motoputem dozvoljeno je kretanje samo motocikala, putničkih vozila, teretnih vozila i autobusa, sa priključnim vozilima ili bez njih. Ni ta vozila ne smeju na autoput ako im je najveća konstruktivna brzina manja od 50 km/h. Moped je sporo vozilo, čija konstruktivna brzina nije veća od 45 km/h, pa bi na autoputu ugrožavao saobraćaj koji se kreće velikim brzinama. Četvorocikl nije među vozilima kojima je autoput dozvoljen, pa se ni on njime ne sme kretati.

Motoputem smeju da se kreću motocikli i putnička vozila.

Motoput je, kao i autoput, namenjen isključivo saobraćaju motocikala, putničkih vozila, teretnih vozila i autobusa. Mopedi i četvorocikli nisu među njima, pa ne smeju da se kreću motoputem, iako imaju motor. Na takvom putu se vozi velikim brzinama, a vozilo koje ne može da prati taj saobraćaj bilo bi opasna prepreka za ostale.

Autoputem smeju da se kreću teretna vozila i autobusi.

Autoput je namenjen isključivo saobraćaju motocikala, putničkih vozila, teretnih vozila i autobusa, sa priključnim vozilom ili bez njega. Radne mašine i traktori nisu na tom spisku, pa ne smeju na autoput, ni kada traktor ne vuče priključno vozilo. Njihova mala brzina stvarala bi opasne razlike u brzini u odnosu na ostala vozila. Ni teretno vozilo ne sme na autoput ako mu je najveća konstruktivna brzina manja od 50 km/h.

Motoputem smeju da se kreću teretna vozila i autobusi.

Motoput je, kao i autoput, namenjen isključivo saobraćaju motocikala, putničkih vozila, teretnih vozila i autobusa. Traktor, i kada ne vuče priključno vozilo, i turistički voz nisu na tom spisku, pa ne smeju na motoput. To su spora vozila, a na motoputu se vozi velikim brzinama, pa bi bila opasna prepreka za ostale.

Autoputem i motoputem ne smeju da se kreću radne mašine, bez obzira na brzinu, ni teretna vozila čija je najveća konstruktivna brzina manja od 50 km/h.

Ovi putevi su namenjeni samo motociklima, putničkim vozilima, teretnim vozilima i autobusima. Radna mašina nije na tom spisku, pa joj ni konstruktivna brzina veća od 40 km/h ne daje pravo da se njima kreće. Za vozila sa spiska granica je najveća konstruktivna brzina od 50 km/h: vozilo koje ne može da razvije ni toliko ne sme na autoput ni motoput. Granica od 60 km/h ne postoji, ni za teretna vozila ni za autobuse, pa su ti odgovori netačni.

Na autoput ili motoput uključuješ se, i sa njega isključuješ, samo prilaznim putem koji je za to namenjen.

Prilazni putevi imaju trake za uključivanje i isključivanje, u kojima možeš da uskladiš brzinu sa vozilima na autoputu, pa ulazak i izlazak ne ometaju saobraćaj. Ne smeš da se uključiš ili isključiš na bilo kom mestu na kome je to tehnički moguće, na primer kroz otvor u zaštitnoj ogradi ili preko zaustavne trake. Ni naplata putarine nije uslov: bitno je da koristiš prilazni put, bez obzira na to da li se na njemu plaća putarina.

Pravilno se uključuješ putanjom 3: nastavljaš trakom za uključivanje i u desnu saobraćajnu traku autoputa prelaziš tek preko isprekidane linije.

Traka za uključivanje služi da u njoj ubrzaš do brzine vozila na autoputu i sačekaš dovoljan razmak. Putanje 1 i 2 prerano napuštaju traku za uključivanje i prelaze preko oznaka na kolovozu koje se ne smeju prelaziti, a putanja 1 uz to odmah preseca desnu traku i ulazi u levu. Uključuješ se uvek u krajnju desnu traku, uz levi pokazivač pravca, i tek kada se uveriš da ne ometaš vozila na autoputu.

Kada iz trake za uključivanje prelaziš na autoput, moraš da uključiš levi pokazivač pravca.

Teretno vozilo na slici nalazi se u traci za uključivanje i iz nje prelazi ulevo, u desnu saobraćajnu traku autoputa. Prelazak u drugu traku moraš na vreme da najaviš pokazivačem pravca, i to i onda kada si se već uverio da je uključivanje bezbedno: vozači na autoputu tako znaju šta nameravaš. Desni pokazivač bi pokazao pogrešan smer, jer se vozilo pomera ulevo.

Vozač koji se uključuje na autoput mora da propusti vozila koja se kreću autoputem.

Na slici se putničko vozilo kreće trakom za uključivanje, a teretno vozilo desnom saobraćajnom trakom autoputa. Vozila na autoputu imaju prvenstvo prolaza, pa vozač putničkog vozila prilagođava brzinu i u saobraćajnu traku prelazi tek kada ima dovoljno prostora, bez ometanja teretnog vozila. Traka za uključivanje ne daje prvenstvo: ona služi da ubrzaš i sačekaš bezbedan razmak.

Pravilno se isključuješ putanjom 1: iz krajnje desne trake prelaziš u traku za isključivanje odmah na njenom početku.

Na isključenje se pripremaš na vreme: prelaziš u krajnju desnu traku, uključuješ desni pokazivač pravca, ulaziš u traku za isključivanje i tek u njoj smanjuješ brzinu. Putanja 2 ulazi na isključenje prekasno, preko površine na kojoj je kretanje zabranjeno. Putanja 3 je još opasnija: tamno vozilo iz leve trake u poslednjem trenutku preseca desnu traku i istu tu površinu.

Na autoputu sa više traka za jedan smer voziš krajnjom desnom trakom, osim kada je ona zauzeta vozilima koja se kreću u koloni i kada pretičeš.

Leve trake na autoputu služe za preticanje, a ne za stalnu vožnju. Kada završiš preticanje, vraćaš se u desnu traku čim to možeš bezbedno. Ako se vozila u desnoj traci kreću u koloni, smeš da se krećeš i susednom trakom. Zato nije tačno da možeš da voziš bilo kojom trakom, a još manje da moraš da voziš krajnjom levom.

Zaustavnom trakom vozila ne smeju da se kreću.

Zaustavna traka služi da se u njoj zaustavi vozilo koje je zbog kvara ili iz drugog razloga prinuđeno da stane, i zato mora da ostane slobodna. Kada bi se njome vozilo, zaustavljena vozila i ljudi pored njih bili bi u velikoj opasnosti. Pravilo ne pravi izuzetak ni za motorno vozilo koje vuče neispravno vozilo.

Teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg smeju na takvom autoputu da koriste samo dve trake uz desnu ivicu kolovoza.

Na autoputu sa tri ili više traka za jedan smer, trake bliže levoj ivici kolovoza ostaju za brža vozila. Teško teretno vozilo se kreće krajnjom desnom trakom, a susednu traku sme da koristi, na primer za preticanje ili kada je desna traka zauzeta kolonom vozila. Zato nije tačno da sme da koristi sve trake, ali ni da je ograničeno samo na krajnju desnu traku.

Skupovi vozila duži od sedam metara smeju na takvom autoputu da koriste samo dve trake uz desnu ivicu kolovoza.

Dugačak skup vozila, na primer tegljač sa poluprikolicom ili putničko vozilo sa većom prikolicom, sporiji je i teže manevriše, pa trake bliže levoj ivici kolovoza ostaju za brža vozila. Takav skup se kreće krajnjom desnom trakom, a susednu traku sme da koristi, na primer za preticanje. Zato nije tačno da sme da koristi sve trake, ali ni da je ograničen samo na krajnju desnu traku.

Dve trake uz desnu ivicu kolovoza moraju da koriste vozači teretnih vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg.

Ograničenje važi samo za teška teretna vozila, a ne za sva: lako teretno vozilo, do 3.500 kg, nije obuhvaćeno njime. Autobusi se u ovom pravilu ne pominju, pa za njih ono ne važi, bez obzira na masu. Pored teških teretnih vozila, iste dve trake moraju da koriste i skupovi vozila duži od sedam metara.

Dve trake uz desnu ivicu kolovoza moraju da koriste vozači skupova vozila čija je dužina veća od sedam metara.

Granica je dužina skupa od sedam metara. Kraći skup vozila, na primer putnički automobil sa malom prikolicom, nije obuhvaćen ovim pravilom, pa nije tačno da ono važi za sve skupove vozila. Granica nije ni 12 metara: ograničenje važi za svaki skup duži od sedam metara. Pored skupova vozila, iste dve trake moraju da koriste i teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg.