Vozila: pitanja i odgovori, stranica 9 od 15

Dva sigurnosna trougla moraju postojati u teretnom vozilu i autobusu kada vuku priključno vozilo.

Teretno vozilo ili autobus sa priključnim vozilom čine dugačak i težak skup vozila, koji je pri zaustavljanju na kolovozu zbog kvara ili nezgode potrebno dobro označiti, pa propis za njih traži dva sigurnosna trougla. Za putničko vozilo i za traktor koji vuku priključno vozilo propis ne traži dva trougla.

Oprema za pružanje prve pomoći mora postojati u svim teretnim vozilima.

Komplet prve pomoći obavezna je oprema i putničkih i teretnih vozila i autobusa, pa ga mora imati svako teretno vozilo, bez izuzetka za vozila namenjena za komunalne usluge. Vozač teretnog vozila često je prvi na mestu nezgode, a sa kompletom može da zaustavi krvarenje ili zaštiti ranu do dolaska hitne pomoći. Zato nije tačno ni da komplet u teretnim vozilima nije potreban.

U teretnim vozilima mora se nalaziti oprema za pružanje prve pomoći veličine „B“.

Propisi razlikuju dve veličine kompleta prve pomoći. Manji komplet, veličine „A“, predviđen je za motocikle, teške tricikle i teške četvorocikle. Veći komplet, veličine „B“, mora postojati u putničkim i teretnim vozilima, autobusima i traktorima.

Zato u teretnom vozilu komplet veličine „A“ nije dovoljan, a nema ni izbora između dve veličine: propisan je samo komplet veličine „B“, u svakom teretnom vozilu.

Dva klinasta podmetača moraju postojati u motornim i priključnim vozilima čija najveća dozvoljena masa prelazi 5.000 kg.

Klinasti podmetač se stavlja ispod točka kada se teško vozilo zaustavi ili parkira na nagibu, da se ne bi pokrenulo ako parkirna kočnica popusti. Koristi se i pri zameni točka ili otkačinjanju priključnog vozila.

Obaveza zavisi od najveće dozvoljene mase vozila, a ne od njegove vrste. Zato nije tačno da podmetači moraju postojati u svim teretnim i priključnim vozilima, odnosno i u svim autobusima: vozilo čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 5.000 kg ne mora da ih ima.

Dubina gazećeg sloja pneumatika za zimsku upotrebu ne sme biti manja od 4 mm.

Zimski pneumatik dobro drži vozilo na snegu i bljuzgavici samo dok mu je šara dovoljno duboka: kroz kanale šare istiskuju se sneg i voda, a ivice šare se zasecaju u podlogu. Kada se šara istroši ispod 4 mm, takav pneumatik više ne ispunjava uslove za zimsku opremu, iako na sebi i dalje ima oznaku M+S.

Dubina od 2 mm je premala za zimske uslove, a 5 mm nije propisana granica.

Vozila moraju imati zimsku opremu od 1. novembra do 1. aprila, ako se na kolovozu nalazi sneg, led ili poledica.

Za ovu obavezu moraju biti ispunjena oba uslova: da je u pitanju taj period godine i da su na kolovozu zimski uslovi. Pošto se vreme naglo menja, naročito na planinskim putevima, u tom periodu je najsigurnije da zimsku opremu imaš uvek.

Periodi od 15. novembra do 15. marta i od 1. decembra do 1. marta nisu propisani; prvi uz to i ne vezuje obavezu za stanje kolovoza.

Zimsku opremu putničkog vozila čine pneumatici za zimsku upotrebu na svim točkovima i lanci, odnosno drugi uređaji za povećanje trakcije, za najmanje dva pogonska točka.

Zimski pneumatici moraju biti na svim točkovima, a ne samo na pogonskim. Kada su zimski pneumatici samo na jednoj osovini, vozilo na snegu postaje nestabilno i pri kočenju ili u krivini lako ga zanese.

Lanci služe za deonice na kojima ni zimski pneumatici nisu dovoljni, kao i za mesta gde je znakom naređena upotreba lanaca.

Lopata je korisna, ali nije deo propisane zimske opreme putničkog vozila; propisana je, na primer, za autobuse koji nisu namenjeni javnom gradskom prevozu.

Najveća dozvoljena dužina autobusa sa dve osovine je 13,50 m.

Granica dužine autobusa zavisi od broja osovina i od toga da li je zglobni ili vuče prikolicu. Za autobus sa dve osovine to je 13,50 m.

Dužina od 15,00 m dozvoljena je tek autobusu sa najmanje tri osovine, jer se masa dužeg vozila raspoređuje na više osovina. Dužina od 12,00 m je granica za motorna vozila koja nisu autobusi, pa je za dvoosovinski autobus premala.

Najveća dozvoljena dužina autobusa sa najmanje tri osovine je 15,00 m.

Autobus sa tri ili više osovina sme biti duži od dvoosovinskog, jer se njegova masa raspoređuje na više osovina. Dvoosovinski autobus sme biti dugačak najviše 13,50 m, a 12,00 m je granica za motorna vozila koja nisu autobusi.

Zglobni autobus, sastavljen od dva dela spojena zglobom, ima posebnu, veću granicu dužine.

Najveća dozvoljena dužina zglobnog autobusa je 18,75 m.

Zglobni autobus se sastoji od dva kruta dela spojena zglobom (okretnicom), kroz koji putnici mogu da prelaze iz jednog dela u drugi. Zato sme biti duži od običnog autobusa, koji sme imati najviše 13,50 m sa dve, odnosno 15,00 m sa tri ili više osovina.

Dužina od 16,50 m je granica za tegljač sa poluprikolicom. Dužina od 21,00 m nije granica za zglobni autobus; veća dužina, 25,00 m, dozvoljena je tek zglobnom autobusu sa dve ili više okretnica.

Najveća dozvoljena dužina zglobnog autobusa sa dve ili više okretnica je 25,00 m.

Takav autobus ima tri ili više krutih delova povezanih sa dva ili više zglobova (okretnica), pa sme biti znatno duži od običnog zglobnog autobusa. Koristi se uglavnom u gradskom prevozu, na linijama sa mnogo putnika.

Zglobni autobus sa jednom okretnicom sme biti dugačak najviše 18,75 m, a 15,00 m je granica za autobus sa najmanje tri osovine koji nije zglobni.

Najveća dozvoljena dužina autobusa sa prikolicom je 18,75 m.

Dužina se meri za ceo skup, od prednjeg kraja autobusa do zadnjeg kraja prikolice. Ista granica važi za zglobni autobus i za teretno vozilo sa prikolicom.

Dužina od 12,00 m je granica za pojedinačno motorno vozilo koje nije autobus, a 16,50 m za tegljač sa poluprikolicom, pa nijedna od njih nije granica za autobus sa prikolicom.

Najveća dozvoljena dužina tegljača sa poluprikolicom je 16,50 m.

Poluprikolica nema prednju osovinu, nego se prednjim delom oslanja na sedlo tegljača. Dužina se meri za ceo skup, od prednjeg kraja tegljača do zadnjeg kraja poluprikolice, i ne sme preći 16,50 m.

Granica od 18,75 m važi za teretno vozilo sa prikolicom i za autobus sa prikolicom, a 15,00 m za autobus sa najmanje tri osovine.

Najveća dozvoljena dužina teretnog vozila sa prikolicom je 18,75 m.

Ovaj skup čine teretno motorno vozilo i prikolica koja se rudom kači za vučno vozilo. Dužina se meri za ceo skup, od prednjeg kraja vučnog vozila do zadnjeg kraja prikolice.

Granica od 16,50 m važi za tegljač sa poluprikolicom. Dužina od 21,00 m dozvoljena je samo skupu vozila namenjenom prevozu kontejnera ili vozila.

Najveća dozvoljena dužina skupa vozila namenjenog prevozu kontejnera ili vozila je 21,00 m.

Za ove skupove propisana je veća dužina nego za ostale, jer prevoze teret standardnih, unapred zadatih dimenzija, kao što su kontejneri, ili vozila koja se prevoze na autotransporteru.

Za ostala teretna vozila sa prikolicom granica je 18,75 m, a za tegljač sa poluprikolicom 16,50 m.

Najveća dozvoljena širina teretnih i priključnih vozila sa nadograđenom hladnjačom, čiji je zid deblji od 45 mm, je 2,60 m.

Hladnjača ima debele izolovane zidove, pa bi joj pri uobičajenoj širini ostalo manje korisnog prostora za teret. Zato je za nju dozvoljena širina od 2,60 m, nešto veća od opšte granice od 2,55 m koja važi za teretna i priključna vozila bez takve nadogradnje.

Širina od 2,50 m je manja od one koja je dozvoljena ovim vozilima.

Najveća dozvoljena širina teretnog vozila sa izmenljivim uređajem za održavanje puteva je 3,00 m.

Takav uređaj, na primer plug za čišćenje snega, postavlja se na teretno vozilo kada je potreban i često je širi od samog vozila. Zato je za ovo vozilo dozvoljena veća širina od opšte granice od 2,55 m, ali ni ono ne sme biti šire od 3,00 m.

Širina od 2,80 m je manja od dozvoljene, a 3,50 m veća.

Najveća dozvoljena ukupna masa motornog vozila je 40 t.

To je gornja granica koju ne sme preći nijedno motorno vozilo, kao ni skup vozila. Koliko konkretno vozilo sme da bude opterećeno zavisi i od broja osovina: dvoosovinsko motorno vozilo ne sme preći 18 t, a troosovinsko 25 t. Uz to se mora poštovati i dozvoljeno opterećenje svake osovine.

Masa od 44 t veća je od dozvoljene, a 38 t je manja od propisane granice.

Najveća dozvoljena ukupna masa teretnog vozila je 40 t.

Ukupna masa je masa vozila zajedno sa teretom, vozačem i putnicima. Granica od 40 t važi za sva motorna vozila i za skupove vozila, pa ni teretno vozilo, ni skup koji ono čini sa priključnim vozilom, ne sme preći 40 t.

Pored ove opšte granice važe i granice prema broju osovina, na primer 18 t za dvoosovinsko i 25 t za troosovinsko vozilo. Masa od 44 t veća je od dozvoljene, a 38 t manja od propisane granice.

Najveća dozvoljena ukupna masa skupa vozila je 40 t.

Skup vozila čine vučno vozilo i jedno ili više priključnih vozila, na primer teretno vozilo sa prikolicom ili tegljač sa poluprikolicom. Ukupna masa celog skupa, zajedno sa teretom, ne sme preći 40 t.

Za neke skupove propisana je i niža granica, prema broju osovina: skup dvoosovinskog motornog vozila i dvoosovinske prikolice, na primer, ne sme preći 36 t. Masa od 44 t veća je od dozvoljene, a 38 t manja od propisane granice.

Najveća dozvoljena ukupna masa autobusa je 40 t.

To je opšta gornja granica koja važi za sva motorna vozila, pa i za autobuse. U praksi je autobus ograničen i prema broju osovina: dvoosovinski autobus ne sme preći 19,5 t, troosovinski (osim zglobnog) 25 t, a troosovinski zglobni autobus 28 t.

Masa od 44 t veća je od dozvoljene, a 38 t manja od propisane granice.

Najveća dozvoljena ukupna masa skupa vozila koji čine autobus i priključno vozilo je 40 t.

Za skup sa autobusom važi ista granica kao za ostale skupove vozila: ukupna masa autobusa i priključnog vozila, zajedno sa putnicima, prtljagom i teretom, ne sme preći 40 t.

Masa od 44 t veća je od dozvoljene, a 38 t manja od propisane granice. Pored ukupne mase skupa, mora se poštovati i dozvoljena masa samog autobusa prema broju njegovih osovina.

Dvoosovinski autobus mora biti opterećen tako da njegova ukupna masa ne prelazi 19,5 t.

Ukupna masa autobusa obuhvata vozilo, putnike i prtljag. Za dvoosovinski autobus dozvoljeno je 19,5 t, nešto više od 18 t koliko sme imati drugo dvoosovinsko motorno vozilo.

Masa od 25 t dozvoljena je tek troosovinskom autobusu koji nije zglobni, a 40 t je najveća dozvoljena masa svih vozila i skupova, a ne granica za vozilo sa samo dve osovine.

Dvoosovinsko motorno vozilo mora biti opterećeno tako da njegova ukupna masa ne prelazi 18 t.

Što vozilo ima manje osovina, to je manja masa koju sme da prenese na kolovoz, jer svaka osovina sme da nosi samo ograničeno opterećenje. Za dvoosovinsko motorno vozilo granica je 18 t (za dvoosovinski autobus 19,5 t).

Masa od 25 t dozvoljena je troosovinskom motornom vozilu, a 40 t je najveća dozvoljena masa svih vozila i skupova vozila.

Troosovinsko motorno vozilo mora biti opterećeno tako da njegova ukupna masa ne prelazi 25 t.

Treća osovina omogućava da se veća masa rasporedi na kolovoz, pa je troosovinskom vozilu dozvoljeno više nego dvoosovinskom, koje ne sme preći 18 t.

Masa od 40 t je opšta gornja granica za sva vozila i skupove vozila; nju može dostići tek skup vozila sa više osovina, a ne pojedinačno troosovinsko vozilo.