Vozila: pitanja i odgovori, stranica 11 od 15

Kočni sistem takvog vozila mora da ostvari četiri funkcije: radno kočenje, pomoćno kočenje, parkirno kočenje i dugotrajno usporavanje.

• Radno kočenje je glavna kočnica kojom usporavaš i zaustavljaš vozilo u vožnji.
• Pomoćno kočenje služi da zaustaviš vozilo ako radna kočnica otkaže.
• Parkirno kočenje drži zaustavljeno vozilo u mestu, i na nagibu.
• Dugotrajno usporavanje (usporivač) koči teško vozilo na dugim nizbrdicama, da se radne kočnice ne bi pregrejale i izgubile snagu.

Teško i brzo vozilo ne sme se oslanjati samo na dve funkcije, pa odgovori sa samo radnim i parkirnim kočenjem, odnosno radnim kočenjem i dugotrajnim usporavanjem, nisu potpuni.

Priključno vozilo sa pneumatičkim prenosom radne kočnice mora biti povezano sa kočnim sistemom vučnog vozila sa najmanje dva voda.

Jednim (napojnim) vodom vučno vozilo puni rezervoare vazduha na priključnom vozilu, a drugim (komandnim) vodom prenosi komandu za kočenje, pa se priključno vozilo koči zajedno sa vučnim. Ako se priključno vozilo otkači u vožnji, pad pritiska u napojnom vodu ga sam zakoči.

Jedan vod nije dovoljan za ovakvo kočenje. Rezervoar vazduha na priključnom vozilu ne zamenjuje vezu: bez nje niko ne bi upravljao njegovim kočnicama.

Gabaritna svetla moraju biti ugrađena na vozila čija širina prelazi 2,1 m, ako su prvi put registrovana u Srbiji posle 1. jula 2011. godine, osim na traktore i priključna vozila za traktor.

Gabaritna svetla se postavljaju na prednji i zadnji deo vozila, što bliže spoljnim ivicama i što više. Noću pokazuju drugim učesnicima u saobraćaju koliko je vozilo široko i visoko, što je važno kod širokih vozila. Zato obaveza zavisi od širine vozila, a ne od visine.

Širina od 2,55 m je najveća dozvoljena širina većine vozila, pa nije granica za ugradnju ovih svetala.

Gabaritna svetla moraju biti ugrađena na autobuse čija širina prelazi 2,1 m, ako su prvi put registrovani u Srbiji posle 1. jula 2011. godine.

Gabaritna svetla se postavljaju napred i pozadi, što bliže spoljnim ivicama i što više na vozilu. Noću pokazuju drugim učesnicima u saobraćaju koliko je autobus širok i visok. Prednja svetla su bele, a zadnja crvene boje.

Obaveza zavisi od širine vozila, a ne od visine. Širina od 2,55 m je najveća dozvoljena širina vozila, pa nije granica za ugradnju ovih svetala.

Gabaritna svetla na prednjem gornjem delu autobusa daju svetlost bele boje.

Gabaritna svetla pokazuju drugim učesnicima u saobraćaju širinu i visinu vozila. Prednja gabaritna svetla su bela, kao i prednja poziciona svetla, a zadnja su crvena, kao i zadnja poziciona svetla. Tako vozač koji ih vidi odmah zna da li mu autobus dolazi u susret ili ide ispred njega.

Žutu (narandžastu) svetlost daju bočna svetla za označavanje i pokazivači pravca, a ne gabaritna svetla.

Gabaritna svetla na zadnjem gornjem delu autobusa daju svetlost crvene boje.

Gabaritna svetla pokazuju drugim učesnicima u saobraćaju širinu i visinu vozila. Zadnja gabaritna svetla su crvena, kao i zadnja poziciona svetla, a prednja su bela. Tako vozač iza tebe odmah zna da gleda u zadnji deo autobusa i koliko je autobus širok.

Žutu svetlost daju bočna svetla za označavanje i pokazivači pravca, a belu prednja svetla.

Gabaritna svetla na prednjem gornjem delu vozila daju svetlost bele boje.

Gabaritna svetla označavaju širinu i visinu vozila, a postavljaju se što bliže spoljnim ivicama vozila. Prednja su bela, kao i prednja poziciona svetla, a zadnja su crvena. Po boji drugi vozač odmah vidi da li mu vozilo dolazi u susret.

Crvena svetlost je rezervisana za zadnju stranu vozila, a žutu daju bočna svetla za označavanje i pokazivači pravca.

Gabaritna svetla na zadnjem gornjem delu vozila daju svetlost crvene boje.

Gabaritna svetla označavaju širinu i visinu vozila, a postavljaju se što bliže spoljnim ivicama vozila. Zadnja su crvena, kao i zadnja poziciona svetla, a prednja su bela.

Po boji drugi vozač odmah zna da gleda u zadnji deo vozila. Belu svetlost daju prednja gabaritna svetla, a žutu bočna svetla za označavanje i pokazivači pravca.

Žuta bočna svetla za označavanje moraju biti ugrađena na vozila čija dužina prelazi 6 m, ako su prvi put registrovana u Srbiji posle 1. jula 2011. godine.

Bočna svetla za označavanje postavljaju se duž bočnih strana vozila i noću pokazuju njegovu dužinu, na primer kada dugo vozilo skreće ili prelazi raskrsnicu ispred tebe. Zato obaveza zavisi od dužine vozila.

Širina iznad 2,1 m je uslov za gabaritna svetla, a ne za bočna svetla, a visina od 2,8 m nije uslov ni za jedna od njih.

Žuta bočna svetla za označavanje moraju biti ugrađena na autobuse čija dužina prelazi 6 m, ako su prvi put registrovani u Srbiji posle 1. jula 2011. godine.

Bočna svetla za označavanje postavljaju se duž bočnih strana autobusa i noću pokazuju drugim učesnicima u saobraćaju njegovu dužinu, na primer kada autobus skreće ili izlazi sa stajališta. Zato obaveza zavisi od dužine vozila.

Širina iznad 2,1 m je uslov za ugradnju gabaritnih svetala, a ne bočnih, a visina od 2,8 m nije uslov ni za jedna od njih.

Žuti bočni katadiopteri moraju biti ugrađeni na autobuse čija dužina prelazi 6 m, ako su prvi put registrovani u Srbiji posle 1. marta 2011. godine.

Katadiopter ne svetli sam, nego odbija svetlost farova drugog vozila. Na bočnim stranama autobusa žuti katadiopteri noću pokazuju dužinu vozila, čak i kada je autobus zaustavljen i bez upaljenih svetala. Zato obaveza zavisi od dužine vozila.

Širina iznad 2,1 m je uslov za ugradnju gabaritnih svetala, a ne bočnih katadioptera, a visina od 2,8 m nije uslov za njih.

Žuti bočni katadiopteri moraju biti ugrađeni na vozila čija dužina prelazi 6 m, ako su prvi put registrovana u Srbiji posle 1. marta 2011. godine.

Katadiopter ne svetli sam, nego odbija svetlost farova drugog vozila. Žuti katadiopteri na bočnim stranama dugog vozila noću pokazuju njegovu dužinu kada ga farovi osvetle sa strane, na primer dok skreće ili prelazi raskrsnicu ispred tebe, pa i kada je zaustavljeno bez upaljenih svetala.

Zato obaveza zavisi od dužine vozila. Širina iznad 2,1 m je uslov za gabaritna svetla, a visina od 2,8 m nije uslov za bočne katadioptere.

Autobus mora imati najmanje dva spoljna vozačka ogledala, sa obe strane prednjeg dela vozila, i još jedno vozačko ogledalo unutar karoserije.

Spoljna ogledala na levoj i desnoj strani omogućavaju ti da pratiš saobraćaj pored i iza autobusa, na primer pri prestrojavanju, skretanju i prilasku stajalištu. Unutrašnje ogledalo ti pomaže da pratiš prostor za putnike. Zato nije dovoljno jedno ogledalo unutra i jedno spolja samo na levoj strani, a nisu dovoljna ni samo dva spoljna ogledala bez unutrašnjeg: to je najmanja propisana oprema teretnog vozila, a ne autobusa.

Teretno vozilo mora imati najmanje dva vozačka ogledala, sa obe spoljašnje strane prednjeg dela vozila.

Kod teretnog vozila kabina je odvojena od tovarnog prostora, pa kroz zadnji deo kabine obično ne vidiš saobraćaj iza vozila. Zato se saobraćaj pored i iza vozila prati preko spoljnih ogledala, levog i desnog. Jedno spoljno ogledalo samo na levoj strani nije dovoljno, jer ne bi video desnu stranu vozila, na primer pri skretanju udesno ili prestrojavanju. Dodatno ogledalo unutar karoserije propisano je za autobuse, ne za teretna vozila.

Ugradnja tahografa na autobusima je obavezna.

Tahograf beleži brzinu vozila, vreme vožnje i vreme odmora vozača, pa omogućava kontrolu da li vozač poštuje propisano radno vreme. Kod autobusa, koji prevoze putnike, to je posebno važno, pa je tahograf obavezan na autobusima bez obzira na njihovu masu. Granica od 3.500 kg odnosi se na teretna vozila, ne na autobuse, a odgovor sa izuzetkom za autobuse fizičkih lica do 7.500 kg koji se koriste za sopstvene potrebe nije tačan.

Napomena: važeći pravilnik izuzetke od obaveze ugradnje tahografa prepušta propisima o tahografima, pa danas neka vozila mogu biti izuzeta od ove obaveze.

Graničnik brzine je obavezan samo na autobusima koji su prvi put registrovani u Srbiji posle 1. jula 2011. godine.

Graničnik brzine je uređaj koji ne dozvoljava da vozilo vozi brže od brzine na koju je podešen. Obaveza njegove ugradnje uvedena je za autobuse koji su prvi put registrovani u Srbiji posle tog datuma, pa autobusi registrovani ranije ne moraju da ga imaju. Zato nije tačno da je graničnik obavezan na svim autobusima. Izuzetak za autobuse fizičkih lica do 7.500 kg koji se koriste za sopstvene potrebe nije uslov ove obaveze: odlučuje datum prve registracije.

Tahograf mora biti ugrađen na svako teretno vozilo čija najveća dozvoljena masa prelazi 3.500 kg.

Tahograf beleži brzinu, vreme vožnje i vreme odmora vozača, pa služi za kontrolu radnog vremena vozača. Obaveza se vezuje za najveću dozvoljenu masu: laka teretna vozila, do 3.500 kg, ne moraju da ga imaju, pa nije tačno da je obavezan na svim teretnim vozilima. Odgovor sa izuzetkom za vozila fizičkih lica do 7.500 kg koja se koriste za sopstvene potrebe nije tačan, jer obaveza važi u svim slučajevima kada masa prelazi 3.500 kg.

Napomena: važeći pravilnik izuzetke od obaveze ugradnje tahografa prepušta propisima o tahografima, pa danas neka vozila mogu biti izuzeta od ove obaveze.

Graničnik brzine je obavezan samo na teretnim vozilima čija najveća dozvoljena masa prelazi 3.500 kg i koja su prvi put registrovana u Srbiji posle 1. jula 2011. godine.

Moraju biti ispunjena oba uslova: vozilo mora biti teže od 3.500 kg i prvi put registrovano u Srbiji posle tog datuma. Laka teretna vozila, kao ni teža vozila registrovana ranije, ne moraju imati graničnik, pa nije tačno da je on obavezan na svim teretnim vozilima. Izuzetak za vozila fizičkih lica do 7.500 kg koja se koriste za sopstvene potrebe nije uslov kojim se ova obaveza određuje.

Graničnik brzine koji vozilo ograničava na 100 km/h mora biti ugrađen na autobusima čija najveća dozvoljena masa prelazi 3.500 kg, a ne prelazi 7.500 kg.

Brzina na koju se graničnik podešava zavisi od vrste i mase vozila: za vozila mase od 3.500 do 7.500 kg granica je 100 km/h, a teška teretna vozila ograničena su na 90 km/h. Odgovor „svim autobusima“ nije tačan, jer obaveza ne obuhvata svaki autobus. Datum prve registracije u Srbiji posle 1. jula 2011. određuje da li graničnik uopšte mora biti ugrađen, a ne na koju brzinu se podešava.

Na teretnim vozilima najveće dozvoljene mase od 3.500 do 7.500 kg graničnik brzine mora obezbediti da vozilo ne ide brže od 100 km/h.

Lakša teretna vozila u ovoj grupi imala su isto ograničenje kao autobusi, 100 km/h. Granica od 90 km/h važila je za teretna vozila mase preko 7.500 kg i za vozila za prevoz opasnog tereta, a 80 km/h nije vrednost na koju se graničnik ovih vozila podešava.

Napomena: važeći pravilnik za sva teretna vozila čija najveća dozvoljena masa prelazi 3.500 kg propisuje graničnik podešen na 90 km/h, pa danas i za ova vozila važi 90 km/h.

Na teretnim vozilima čija najveća dozvoljena masa prelazi 7.500 kg graničnik brzine mora obezbediti da vozilo ne ide brže od 90 km/h.

Teška teretna vozila imaju dug zaustavni put i u nezgodi nanose velike štete, pa im je brzina ograničena i tehnički, samim uređajem u vozilu. Njihova granica od 90 km/h niža je od one za autobuse, koja iznosi 100 km/h. Brzine od 80 i 70 km/h nisu vrednosti na koje se graničnik ovih vozila podešava.

Na autobusima graničnik brzine mora obezbediti da vozilo ne ide brže od 100 km/h.

Graničnik je uređaj koji ne dozvoljava da vozilo pređe brzinu na koju je podešen, koliko god vozač pritiskao papučicu gasa. Za autobuse je ta granica 100 km/h. Teška teretna vozila i vozila za prevoz opasnog tereta imaju nižu granicu, 90 km/h, pa vrednosti od 90 i 80 km/h nisu tačne za autobuse.

Na vozilima za prevoz opasnog tereta graničnik brzine mora obezbediti da vozilo ne ide brže od 90 km/h.

Opasan teret, na primer gorivo, gasovi ili hemikalije, u nezgodi može izazvati požar, eksploziju ili trovanje, pa je brzina ovih vozila ograničena i tehnički, graničnikom. Za njih važi ista granica kao za teška teretna vozila, 90 km/h. Vrednost od 100 km/h propisana je za autobuse, a 80 km/h nije vrednost na koju se graničnik ovih vozila podešava.

Autobus za koji je propisan tahograf mora imati digitalni tahograf ako je novoproizveden i prvi put registrovan u Srbiji posle 1. jula 2011. godine.

Digitalni tahograf podatke o brzini, vožnji i odmoru vozača beleži elektronski, u memoriji uređaja i na kartici vozača, umesto na papirnim listićima. Obaveza digitalnog tahografa uvedena je za nova vozila prvi put registrovana posle tog datuma, dok starija vozila mogu imati analogni tahograf. Godina proizvodnje posle 1. januara 2003. i najveća konstruktivna brzina preko 45 km/h nisu uslovi od kojih ova obaveza zavisi.

Teretno vozilo za koje je propisan tahograf mora imati digitalni tahograf ako je novoproizvedeno i prvi put registrovano u Srbiji posle 1. jula 2011. godine.

Moraju biti ispunjena oba uslova: vozilo mora biti novo i prvi put registrovano u Srbiji posle tog datuma. Digitalni tahograf beleži brzinu, vreme vožnje i odmora elektronski, u memoriji uređaja i na kartici vozača, pa se podaci teže menjaju i lakše kontrolišu nego na papirnim listićima analognog tahografa. Najveća konstruktivna brzina preko 45 km/h i proizvodnja posle 1. januara 2003. nisu uslovi za digitalni tahograf.