Vozila: pitanja i odgovori, stranica 8 od 15

Na oznaci pneumatika 180/60 R 14 82 T slovo R označava da je pneumatik radijalni.

R je oznaka konstrukcije: niti u kosturu pneumatika postavljene su radijalno, poprečno na smer kotrljanja. Brzinska oznaka nije R, nego slovo na kraju oznake (T). Da pneumatik može da se narezuje, odnosno da mu se šara može dodatno produbiti, označava posebna oznaka „REGROOVABLE“, a ne slovo R.

Na oznaci pneumatika 180/60 R 14 82 T broj 14 označava prečnik naplatka.

Broj iza oznake konstrukcije pokazuje prečnik naplatka (felne) u colima, za koji je pneumatik napravljen: ovaj pneumatik ide samo na naplatak od 14 cola. Širina pneumatika je prvi broj (180, u milimetrima), a visina se ne piše posebno, nego se izračunava iz odnosa visine i širine (60%).

Na oznaci pneumatika 180/60 R 14 82 T broj 82 označava oznaku (indeks) nosivosti.

Indeks nosivosti je šifra za najveće opterećenje koje jedan pneumatik sme da nosi: 82 znači 475 kg po pneumatiku. Pneumatik sa premalim indeksom nosivosti može da se ošteti ili pukne pod opterećenjem. Brzinska oznaka je slovo iza tog broja (T), a visina pneumatika nije napisana posebno, nego se izračunava iz odnosa visine i širine (60%).

U oznaci pneumatika 195/65 R 16 89 H indeks nosivosti iskazuje kod 89.

Indeks nosivosti je broj iza prečnika naplatka i pokazuje najveće opterećenje koje jedan pneumatik sme da nosi: 89 znači 580 kg po pneumatiku. Slovo na kraju oznake (ovde H) je brzinska oznaka, R označava radijalnu konstrukciju, a 195/65 i 16 su dimenzije pneumatika.

U oznaci pneumatika 195/65 R 16 89 N indeks brzine iskazuje kod N.

Brzinska oznaka je slovo na kraju oznake i pokazuje najveću brzinu za koju je pneumatik napravljen: N znači do 140 km/h. Sa takvim pneumaticima ne smeš da voziš brže od toga. Broj 89 ispred slova je indeks nosivosti, R označava radijalnu konstrukciju, a 195/65 i 16 su dimenzije pneumatika.

Na oznaci pneumatika 180/60 R 14 82 T slovo T označava brzinsku oznaku pneumatika.

Slovo na kraju oznake pokazuje najveću brzinu za koju je pneumatik napravljen: T znači do 190 km/h. Radijalnu konstrukciju označava slovo R, a ne T. Da pneumatik može da se narezuje, odnosno da mu se šara može dodatno produbiti, označava posebna oznaka „REGROOVABLE“.

Oznaka M+S na pneumatiku označava vrstu pneumatika: zimski pneumatik.

M+S je skraćenica engleskih reči Mud and Snow (blato i sneg). Zimski pneumatik ima šaru sa mnogo sitnih useka i mekšu gumu, pa bolje prianja na snegu, blatu i hladnom kolovozu. Položaj indikatora istrošenosti označava oznaka TWI, a indeks brzine je slovo na kraju oznake dimenzija (na primer T ili H).

Oznaka M+S znači da je pneumatik namenjen za zimsku upotrebu.

M+S dolazi od engleskih reči Mud and Snow (blato i sneg). Zimski pneumatik ima šaru sa više useka i mekšu gumu, koja ostaje elastična i na niskim temperaturama, pa bolje prianja na snegu i hladnom kolovozu. Letnji pneumatici ovu oznaku nemaju, a brzinska oznaka je slovo na kraju oznake dimenzija (na primer T ili H).

Oznaka TWI na pneumatiku označava položaj indikatora istrošenosti pneumatika.

TWI je skraćenica engleskih reči Tread Wear Indicator. Oznaka na boku pneumatika pokazuje gde se u žlebovima šare nalaze mala ispupčenja, indikatori istrošenosti. Kada se šara istroši do visine tih ispupčenja, pneumatik je istrošen i moraš da ga zameniš. Indeks brzine i indeks nosivosti su deo oznake dimenzija (na primer 82 T), a ne TWI.

Oznaka TWI na pneumatiku označava položaj indikatora istrošenosti pneumatika.

TWI (Tread Wear Indicator) na boku pneumatika pokazuje gde se u žlebovima šare nalaze ispupčenja, indikatori istrošenosti. Kada se gazeći sloj izjednači sa njima, šara je preplitka i pneumatik moraš da zameniš. Ova oznaka ne govori o tome da li je pneumatik letnji (zimski nosi oznaku M+S), niti da li može da se protektira, odnosno obnovi.

Kada pneumatik mopeda ili motocikla nema TWI oznaku, najmanja dozvoljena dubina šare gazećeg sloja je 1,6 mm.

Za mopede, motocikle, tricikle, četvorocikle i putnička vozila važi ista granica: šara mora biti dublja od indikatora istrošenosti, a ako TWI oznaka ne postoji, najmanje 1,6 mm. Granica od 2 mm važi za teža vozila, kao što su teretna vozila i autobusi. Pneumatik sa plićom šarom slabije prianja, posebno na mokrom kolovozu, pa motocikl lakše proklizava.

Dubina gazećeg sloja na mopedima, motociklima, triciklima, četvorociklima i putničkim vozilima mora biti veća od dubine označene TWI oznakama, odnosno najmanje 1,6 mm ako TWI oznaka nema.

Osnovno merilo su indikatori istrošenosti: kada se šara istroši do njih, pneumatik se menja. Tek kada TWI oznaka ne postoji, primenjuje se najmanja dubina od 1,6 mm. Zato nije potpun odgovor koji navodi samo 1,6 mm, bez TWI oznaka. Granica od 2 mm važi za ostala, teža vozila, a ne za ova.

Na ostalim vozilima dubina gazećeg sloja mora biti veća od dubine označene TWI oznakama, odnosno najmanje 2 mm ako TWI oznaka nema.

To su vozila koja nisu mopedi, motocikli, tricikli, četvorocikli ni putnička vozila: teretna vozila, autobusi i druga teža vozila. Njihovi pneumatici nose veće opterećenje, a vozila imaju duži put kočenja, pa je najmanja dozvoljena dubina šare veća nego kod putničkih vozila: 2 mm umesto 1,6 mm. I ovde je prvo merilo TWI indikator, a propisana najmanja dubina primenjuje se kada TWI oznaka ne postoji.

Kada na pneumatiku putničkog vozila nema TWI oznake, najmanja dozvoljena dubina šare gazećeg sloja je 1,6 mm.

Ista granica važi za mopede, motocikle, tricikle i četvorocikle, dok teretna vozila i autobusi moraju imati najmanje 2 mm. Pneumatik sa plićom šarom teže odvodi vodu, pa na mokrom kolovozu raste opasnost od proklizavanja i akvaplaninga. Dubina od 4 mm se traži od zimskih pneumatika kada voziš u zimskim uslovima, a nije opšta najmanja dubina šare.

Kada na pneumatiku teretnog vozila nema TWI oznake, najmanja dozvoljena dubina šare gazećeg sloja je 2,0 mm.

Teretna vozila nose veće terete i imaju duži put kočenja, pa je za njih, kao i za autobuse i druga vozila osim mopeda, motocikala, tricikala, četvorocikala i putničkih vozila, propisana veća najmanja dubina: 2 mm. Granica od 1,6 mm važi za putnička vozila, mopede, motocikle, tricikle i četvorocikle, a 4 mm nije opšta najmanja dubina šare.

Kada na pneumatiku autobusa nema TWI oznake, najmanja dozvoljena dubina šare gazećeg sloja je 2,0 mm.

Autobus prevozi mnogo putnika i ima veliku masu, pa je za njega, kao i za teretna vozila, propisana veća najmanja dubina šare nego za putnička vozila: 2 mm. Granica od 1,6 mm važi za putnička vozila, mopede, motocikle, tricikle i četvorocikle, a 4 mm nije opšta najmanja dubina šare.

Obnovljeni („protektirani“) pneumatici ne smeju se koristiti samo na točkovima upravljajuće osovine.

Na točkovima kojima upravljaš oštećenje ili raslojavanje pneumatika najteže se kontroliše: vozilo može naglo da skrene i izmakne kontroli. Zato tu obnovljeni pneumatici nisu dozvoljeni. Na ostalim točkovima mogu da se koriste, i to na svim vrstama vozila, a ne samo na teretnim vozilima. Nije tačno ni da su dozvoljeni na svim točkovima, jer upravljajuća osovina čini izuzetak.

Obnovljeni pneumatik mora na bočnoj strani imati oznaku „RETREAD” i četvorocifrenu oznaku nedelje i godine kada je obnovljen.

• Reč „RETREAD” (engleski: obnovljen) govori da pneumatik nije nov, nego mu je obnovljen gazeći sloj.
• Četiri cifre pokazuju kada je obnavljanje izvršeno: prve dve su nedelja, a druge dve godina. Na primer, 2318 znači 23. nedelju 2018. godine.

Dvocifrena oznaka same godine nije dovoljna, a serijski broj obnavljanja se ne traži.

Pneumatik na rezervnom točku mora biti istih dimenzija i iste nosivosti kao pneumatici na vozilu, ili homologovan kao privremeni rezervni točak.

Rezervni točak mora bezbedno da zameni bilo koji točak vozila: iste dimenzije su potrebne da bi odgovarao vozilu, a ista nosivost da bi izdržao opterećenje. Nije dovoljan samo jedan od ova dva uslova. Izuzetak je privremeni rezervni točak, obično uži, koji je homologovan za tu namenu; s njim voziš samo do prve popravke i ne brže nego što je na njemu označeno.

U putničkom vozilu prenosni aparat za gašenje početnih požara obavezan je ako je vozilo namenjeno za javni prevoz.

Kada putničkim vozilom obavljaš javni prevoz, na primer kao taksista, moraš biti spreman da brzo ugasiš požar dok je još mali, jer prevoziš putnike. Obaveza zavisi od namene vozila, a ne od broja mesta za sedenje. U putničkim vozilima za sopstvene potrebe aparat nije obavezan, iako je korisno da ga imaš.

Rezervni točak mora postojati u svim priključnim vozilima, osim u jednoosovinskim prikolicama.

Kada pneumatik na prikolici pukne, rezervni točak omogućava da se zameni i nastavi vožnja, umesto da skup vozila ostane na putu. Izuzete su jednoosovinske prikolice, kao što su male prikolice koje vuku putnička vozila. Zato nije tačno ni da rezervni točak moraju imati sva priključna vozila, ni da ga ne mora imati nijedno.

Napomena: izmenama propisa obaveza rezervnog točka danas važi samo za putnička vozila i laka teretna vozila, najveće dozvoljene mase do 3.500 kg, pa ga priključna vozila više ne moraju imati.

Rezervni točak u motornom vozilu nije obavezan ako vozilo ima odgovarajuće sredstvo za privremeno osposobljavanje izduvanog pneumatika.

To može biti sprej, pena u boci pod pritiskom ili komplet za brzu popravku pneumatika. Takvim sredstvom privremeno popraviš pneumatik i polako stigneš do mesta gde će ga popraviti ili zameniti, pa ono zamenjuje rezervni točak. Zato nije tačno ni da je rezervni točak uvek obavezan, ni da nije obavezan bez ikakvog uslova.

Rezervni točak nije obavezan ako su pneumatici ili naplaci opremljeni sigurnosnim sistemom za vožnju sa izduvanim pneumatikom.

Takvi pneumatici (poznati kao run-flat) imaju ojačane bokove ili poseban umetak na naplatku, pa i bez vazduha mogu da nose vozilo ograničenom brzinom i na ograničenoj udaljenosti, do mesta popravke. Zato rezervni točak tada nije potreban. Nije tačno da je rezervni točak uvek obavezan, a ni obaveza ni ovaj izuzetak ne zavise od toga da li se vozilom obavlja javni prevoz.

Rezervni točak mora postojati u teretnim vozilima, osim u vozilima namenjenim za komunalne usluge.

Rezervni točak omogućava da se izduvani pneumatik zameni na putu, a da vozilo ne ostane da stoji i ometa saobraćaj. Izuzeta su vozila za komunalne usluge, kao što su vozila za odvoz smeća. Zato nije tačno ni da rezervni točak moraju imati sva teretna vozila, ni da ga ne mora imati nijedno.

Napomena: izmenama propisa obaveza rezervnog točka danas važi samo za putnička vozila i laka teretna vozila, najveće dozvoljene mase do 3.500 kg; teža teretna vozila više ne moraju da ga imaju.

Prenosni aparat za gašenje početnih požara, sa važećim dokazom o ispravnosti, mora postojati na dostupnom mestu u svim teretnim vozilima i autobusima.

Teretno vozilo često prevozi robu koja može da se zapali, a autobus prevozi mnogo putnika, pa požar u njima može imati teške posledice. Zato aparat moraju imati sva teretna vozila i svi autobusi, a ne samo oni koji se koriste za javni prevoz. Aparat mora biti lako dostupan, a ne zatrpan teretom, i redovno proveravan prema preporuci proizvođača.