Vozila: pitanja i odgovori, stranica 3 od 15

Ukupna masa vozila ne sme preći najveću dozvoljenu masu koju je proizvođač deklarisao na proizvođačkoj tablici vozila.

Ukupna masa je masa vozila zajedno sa vozačem, putnicima i teretom, a najveća dozvoljena masa je granica koju određuje proizvođač. Osovinsko opterećenje je posebno ograničenje za svaku osovinu i ne određuje koliko celo vozilo sme biti opterećeno. Nosivost govori samo o masi tereta, a merilo je ukupna masa celog vozila u odnosu na najveću dozvoljenu masu sa proizvođačke tablice.

Ukupna masa priključnog vozila u skupu određuje se prema oba podatka: najvećoj dozvoljenoj masi sa tablice priključnog vozila i masi priključnog vozila koju sme da vuče motorno vozilo, sa tablice motornog vozila.

Prikolica ne sme biti opterećena preko svoje najveće dozvoljene mase, a vučno vozilo ne sme vući više od mase koju je za njega deklarisao proizvođač. Moraš poštovati oba ograničenja, pa u praksi važi manja od te dve vrednosti. Ako bi se gledao samo jedan podatak, mogao bi preopteretiti ili prikolicu ili vozilo koje je vuče.

Ako se sa proizvođačke tablice vučnog vozila ne može utvrditi koliku prikolicu sme da vuče, ukupna masa priključnog vozila ne sme biti veća od ukupne mase vučnog vozila za više od 50%.

Na primer, ako je ukupna masa vučnog vozila 10 t, ukupna masa prikolice sme biti najviše 15 t. Ovo pravilo važi samo kada podatak proizvođača nije poznat; kada jeste, poštuje se podatak sa tablice. Granice od 25% i 30% nisu propisane.

Vozilo mora biti opterećeno tako da opterećenje nijedne osovine ne pređe vrednost koju je proizvođač deklarisao na proizvođačkoj tablici.

Nije dovoljno da ukupna masa bude u dozvoljenoj granici. Ako je teret neravnomerno raspoređen, na primer sav natovaren pozadi, jedna osovina može biti preopterećena iako vozilo u celini nije. Tada se preopterećuju pneumatici, oslanjanje i kočnice te osovine, a vozilo postaje nestabilno i teže upravljivo. Pravilo važi za svaku osovinu, pa i za pogonsku.

Točak upravljača sme biti na desnoj strani samo ako je vozilo prvi put registrovano u Srbiji do 1. jula 2012. godine.

Putnička i teretna vozila prvi put registrovana u Republici Srbiji posle 1. jula 2012. ne smeju imati upravljač i druge komande za upravljanje na desnoj strani. U saobraćaju koji se odvija desnom stranom vozač sa leve strane bolje vidi kolovoz pri preticanju i mimoilaženju. Zato nije dovoljno to što je proizvođač predvideo upravljač na desnoj strani, a vozila registrovana pre tog datuma i dalje ga smeju imati.

Kočni sistem motornih vozila do 3.500 kg mora da ostvari radno, pomoćno i parkirno kočenje.

• Radnim kočenjem (nožnom kočnicom) usporavaš i zaustavljaš vozilo u vožnji.
• Pomoćno kočenje omogućava da usporiš i zaustaviš vozilo ako otkaže deo prenosnog sistema radnog kočenja.
• Parkirnim kočenjem sprečavaš da se zaustavljeno vozilo pokrene, i na nagibu.

Pomoćno kočenje moraju imati sva vozila za prevoz lica i tereta, a parkirno skoro sva vozila, pa nijedna od ove tri funkcije ne sme da izostane. Sistem za dugotrajno usporavanje obavezan je tek za autobuse i teška vozila.

Kočni sistem mopeda i motocikla mora da ostvari funkciju radnog kočenja.

Moped i motocikl moraju imati dva sistema radnog kočenja sa nezavisnim komandama i prenosima: jedan deluje najmanje na prednji, a drugi najmanje na zadnji točak. Tako, ako jedan otkaže, drugi i dalje koči. Pomoćno kočenje, kakvo moraju imati automobili, za njih nije propisano, a ne moraju imati ni parkirno kočenje.

ABS je deo radnog kočenja koji za vreme kočenja automatski reguliše proklizavanje točkova u pravcu obrtanja.

Kada naglo kočiš, ABS sprečava da se točkovi blokiraju, pa vozilo ostaje upravljivo i možeš da obiđeš prepreku dok kočiš. Radi u okviru radnog (nožnog) kočenja, pa nije deo pomoćnog kočenja niti sistema za dugotrajno usporavanje. Njegova svrha nije kraći zaustavni put: na rastresitoj podlozi, kao što je šljunak ili svež sneg, put kočenja sa ABS-om može biti i duži. Ako ABS otkaže, radno kočenje mora i dalje da radi.

Ispravnost ABS-a mora se kontrolisati optičkim indikatorom koji je u vidnom polju vozača.

To je kontrolna lampica sa oznakom ABS na instrument tabli. Ako ostane upaljena ili se upali tokom vožnje, ABS ne radi kako treba i vozilo treba popraviti; radno kočenje i tada radi, ali bez zaštite od blokiranja točkova. Indikator mora biti svetlosni, a ne zvučni, i mora postojati na svakom vozilu koje ima ABS, bez obzira na to šta je predvideo proizvođač.

Priključna vozila čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 0,75 t ne moraju imati ni radno ni parkirno kočenje.

To su lake prikolice, npr. mala prtljažna prikolica za putnički automobil. Zbog male mase skup vozila bezbedno zaustavlja kočnica vučnog vozila. Izuzetak važi za obe vrste kočenja zajedno, a ne samo za jednu od njih. Teže prikolice moraju imati radno kočenje, a do 3,5 t ono može biti sa inercionom komandom.

Priključno vozilo za traktor do 1,5 t ne mora imati radno kočenje, ali samo ako njegova najveća dozvoljena masa ne prelazi masu traktora spremnog za vožnju.

Kada prikolica nije teža od traktora koji je vuče, kočnice traktora mogu bezbedno da zaustave ceo skup. Ako je prikolica teža od traktora, pri kočenju bi ga gurala, pa mora imati sopstveno radno kočenje. Izuzetak se odnosi na radno kočenje i važi samo uz uslov o masi, pa nije tačno da se odnosi samo na parkirno kočenje, niti da bez ikakvog uslova važi za radno i parkirno kočenje.

Napomena: prema važećem tekstu pravilnika, ova priključna vozila ne moraju imati ni parkirno kočenje.

Priključno vozilo za traktor od 1,5 t do 3 t ne mora imati radno kočenje samo ako mu najveća dozvoljena masa ne prelazi masu traktora spremnog za vožnju i ako se skup vozila kreće brzinom manjom od 30 km/h.

Oba uslova moraju biti ispunjena istovremeno: prikolica ne sme biti teža od traktora, a skup mora ići sporije od 30 km/h, jer tada kočnice traktora mogu bezbedno da ga zaustave. Izuzetak se odnosi samo na radno kočenje; parkirno kočenje takva prikolica mora imati. Ako bilo koji uslov nije ispunjen, prikolica mora imati i radno kočenje.

Priključna vozila za traktor najveće dozvoljene mase preko 1,5 t do 3,5 t mogu imati radno kočenje sa inercionom komandom.

Inerciona komanda (naletna kočnica) sama aktivira kočnice prikolice: kada traktor koči, prikolica svojom inercijom naleže na njega, a taj pritisak preko rude uključuje njene kočnice. Za prikolice ove mase to je dozvoljeno bez dodatnih uslova. Ograničenja brzine, manje od 25 km/h ili manje od 40 km/h, važe tek za teže prikolice, od 3,5 t do 8 t.

Priključna vozila za traktor od 3,5 t do 8 t mogu imati radno kočenje sa inercionom komandom samo kada se skup vozila kreće brzinom manjom od 25 km/h i kada radno kočenje deluje na točkove zadnje osovine.

Za ovako teške prikolice inerciona komanda je dozvoljena samo uz uslove o brzini i o točkovima koje koči. Ako kočenje deluje samo na točkove zadnje osovine, skup mora ići sporije od 25 km/h; ako deluje na sve točkove prikolice, dozvoljena je brzina manja od 40 km/h. Zato nije tačno ni da takve prikolice ne mogu imati inercionu komandu, ni da je mogu imati bez ikakvih uslova.

Priključna vozila za traktor od 3,5 t do 8 t mogu imati radno kočenje sa inercionom komandom kada se skup vozila kreće brzinom manjom od 40 km/h i kada radno kočenje deluje na sve točkove.

Za ovako teške prikolice inerciona komanda je dozvoljena samo uz uslove o brzini i o točkovima koje koči. Kada kočenje deluje na sve točkove prikolice, dozvoljena je brzina manja od 40 km/h; ako koči samo zadnja osovina, skup mora ići sporije od 25 km/h. Zato nije tačno ni da takve prikolice ne mogu imati inercionu komandu, ni da je mogu imati bez ikakvih uslova.

Priključna vozila čija najveća dozvoljena masa prelazi 0,75 t, a ne prelazi 3,5 t, mogu imati radno kočenje sa inercionom komandom.

To su, na primer, veće prikolice za putnički automobil i kamp-prikolice. Inerciona (naletna) kočnica uključuje se sama: kada vučno vozilo koči, prikolica naleže na njega, a taj pritisak preko rude aktivira njene kočnice. Za ove prikolice to je dozvoljeno bez ograničenja brzine; ograničenja brzine postoje samo za teže prikolice za traktor.

Ako se prekine veza između kočnih sistema vučnog i priključnog vozila, automatski se aktivira radno kočenje priključnog vozila.

Priključno vozilo koje ima radno kočenje mora imati uređaj koji ga sam zakoči kada se prekine veza sa vučnim vozilom, na primer kada se prikolica otkači. Tako se sprečava da odvojena prikolica nastavi da se kreće bez kontrole i udari u druga vozila ili pešake. Nije dovoljno da se samo upali indikator na komandnoj tabli, a koči se prikolica, ne vučno vozilo.

Kod priključnih vozila do 1,5 t koja nemaju uređaj za automatsko kočenje, spoj sa vučnim vozilom mora biti obezbeđen dodatnim vezama, kao što su lanac ili čelično uže.

Ako otkaže osnovni uređaj za spajanje, dodatna veza drži prikolicu uz vučno vozilo, tako da ruda ne padne na tlo i ne skrene u stranu dok se skup vozila bezbedno ne zaustavi. Ta zamena za uređaj koji automatski koči prikolicu dozvoljena je samo za priključna vozila najveće dozvoljene mase do 1,5 t. Indikator na tabli ili kočenje vučnog vozila ne bi sprečili da otkačena prikolica izmakne kontroli.

Radno kočenje vozila za prevoz putnika i tereta, mopeda, motocikala, tricikala, četvorocikala i priključnih vozila mora delovati na sve točkove.

Kada koče svi točkovi, sila kočenja se raspoređuje na sve pneumatike, pa je zaustavni put kraći, a vozilo stabilnije. Vozilo koje bi kočilo samo jednom osovinom zaustavljalo bi se mnogo duže i lakše bi se zanelo. Zato nije dovoljno da koče samo točkovi pogonske ili samo točkovi gonjene osovine. Drugačija pravila važe samo za traktore, radne mašine i priključna vozila za traktor.

Radno kočenje motokultivatora mora delovati na točkove prednje ili zadnje osovine, tako da u slučaju otkaza kočenja na jednom točku i dalje radi kočenje na drugom.

Motokultivator je sporo vozilo, pa za njega nije propisano kočenje svih točkova. Dovoljan je najmanje jedan sistem radnog kočenja na jednoj od osovina, ali izveden tako da otkaz kočnice jednog točka ne ostavi vozilo bez kočenja. Nije propisano da koči samo zadnja osovina, a ni kočenje svih točkova sa rezervom između osovina nije uslov za motokultivator.

Radno kočenje mopeda, motocikala, tricikala i četvorocikala mora delovati na sve točkove.

Moped i motocikl zato imaju dva sistema radnog kočenja, sa nezavisnim komandama i prenosima: jedan deluje najmanje na prednji, a drugi najmanje na zadnji točak. Prednja kočnica pri kočenju preuzima veliki deo sile kočenja, pa ne bi bilo bezbedno da koči samo pogonski točak. Nije dovoljno ni da koče samo točkovi gonjene osovine.

Na vozilu nije dozvoljeno postavljati ni koristiti uređaje koji daju ili odbijaju svetlost u bojama koje propisi ne predviđaju.

Boje svetala na vozilu imaju tačno značenje: bela napred, crvena pozadi, žuta za pokazivače pravca, plava trepćuća za vozila sa pravom prvenstva prolaza. Svetlo neke druge boje, npr. ukrasno, može zbuniti druge učesnike u saobraćaju. Zabrana je bezuslovna: takav uređaj nije dozvoljen ni kada ne daje crvenu svetlost napred i belu pozadi, ni kada vozaču izgleda da ne ometa druge.

Svetla na prednjoj strani vozila ne smeju davati crvenu svetlost vidljivu spreda, osim u slučajevima koje propisi predviđaju.

Crveno svetlo označava zadnju stranu vozila. Kada bi se crvena svetlost videla spreda, vozač iz suprotnog smera mogao bi pomisliti da gleda zadnji kraj vozila koje ide u istom smeru i pogrešno proceniti situaciju. Bela svetlost napred je normalna (farovi, prednja poziciona svetla), a žuta takođe: takvi su prednji pokazivači pravca, a mogu biti i svetla za maglu.

Svetla na zadnjoj strani vozila ne smeju davati belu svetlost vidljivu otpozadi, osim u slučajevima koje propisi predviđaju.

Bela svetlost dolazi sa prednje strane vozila, pa bi belo svetlo pozadi moglo navesti vozača iza tebe da pomisli da mu vozilo dolazi u susret. Izuzeci su, na primer, svetla za vožnju unazad i svetlo zadnje registarske tablice. Crvena svetlost pozadi je normalna (zadnja poziciona svetla, stop svetla, zadnje svetlo za maglu), a žuta takođe, jer takvi su pokazivači pravca.

Udvojena istovetna svetla na vozilu sa tri ili više točkova moraju biti iste veličine i boje i dejstvovati ujednačenim svetlosnim intenzitetom.

Parovi svetala, npr. levi i desni far, stop svetla ili poziciona svetla, postavljaju se simetrično i na istoj visini. Kada su jednaka, drugi učesnici po njima procenjuju širinu vozila i rastojanje do njega. Svetla različite jačine ili boje mogla bi zbuniti druge, pa nije dovoljno da budu samo iste veličine i boje. Istovremeno ne moraju da svetle jedino pokazivači pravca i parkirna svetla.