Vozila: pitanja i odgovori, stranica 2 od 15

Vozilo je tehnički ispravno ako ima ispravne sve propisane uređaje i opremu i ako zadovoljava sve tehničke normative za vozilo.

Važe oba uslova zajedno: svaki propisani uređaj (kočnice, svetla, upravljač, pneumatici…) mora da radi, a vozilo mora da dostiže propisane vrednosti, na primer za kočenje ili jačinu svetla. Obavljen redovni tehnički pregled ne znači da je vozilo ispravno i danas, jer se kvar može pojaviti posle pregleda. Nije dovoljno ni da je vozilo u voznom stanju i bez vidljivih oštećenja: mnoge neispravnosti, npr. kočnica, ne vide se spolja.

Prepravljeno vozilo sme da učestvuje u saobraćaju tek kada se ispita i utvrdi da ispunjava propisane uslove.

Prepravkom se menjaju uređaji, sklopovi ili osobine vozila koje je proizvođač proverio. Zato se pre puštanja u saobraćaj prepravljeno vozilo posebno ispituje i za njega se izdaje uverenje da ispunjava propisane uslove; to uverenje mora biti u vozilu dok učestvuje u saobraćaju. Odmah posle prepravke vozilo ne sme u saobraćaj, a redovni tehnički pregled, na kome se proverava samo ispravnost, ne zamenjuje ovo ispitivanje.

Tehničkim pregledom se utvrđuje da li je vozilo tehnički ispravno i da li ispunjava tehničke propise i uslove za učešće u saobraćaju.

Na pregledu se proverava da li propisani uređaji i oprema rade, da li vozilo zadovoljava tehničke normative i da li odgovara uslovima propisanim za vozila u saobraćaju. Usaglašenost sa jednoobraznim tehničkim uslovima (homologacija) utvrđuje se pri proizvodnji, uvozu ili prepravci vozila, a ne na tehničkom pregledu. Ni provera da li je prepravka urađena po smernicama proizvođača nije svrha tehničkog pregleda: prepravljeno vozilo se posebno ispituje.

Svako vozilo jednoznačno određuje identifikaciona oznaka vozila (VIN) koju određuje proizvođač.

Ta oznaka je jedinstvena: dva vozila ne mogu imati istu, a ona prati vozilo tokom celog njegovog veka. Registraciona nalepnica samo pokazuje do kada važi registracija i menja se pri svakoj registraciji. Broj motora nije potreban za jednoznačno određivanje vozila, jer se motor može zameniti; identifikaciona oznaka vozila je sama dovoljna.

Redovnom godišnjem tehničkom pregledu vozilo se podvrgava pre izdavanja saobraćajne dozvole, odnosno registracione nalepnice.

Godišnji pregled je vezan za registraciju: vozilo se registruje, odnosno dobija novu registracionu nalepnicu, tek kada se na pregledu utvrdi da je ispravno. Zato se rok ne računa od prethodnog pregleda, a ni opšte „svake godine“ nije propisano pravilo: pregled se obavlja pred registraciju. Rok od najviše jedne godine od prethodnog pregleda važi samo za traktore, priključna vozila za traktor, radne mašine i motokultivatore.

Napomena: danas novoproizvedeno vozilo koje se prvi put registruje u Srbiji ide na prvi redovni tehnički pregled najkasnije dve godine od dana prve registracije.

Redovni godišnji tehnički pregled može se obaviti najranije 30 dana pre podnošenja zahteva za registraciju.

Rok se računa od dana kada podneseš zahtev za registraciju, a ne od dana isteka registracione nalepnice ili saobraćajne dozvole. Pregled obavljen više od 30 dana pre zahteva ne može poslužiti za registraciju. Tako se obezbeđuje da je vozilo ispravno upravo u vreme kada dobija novu registraciju.

Redovni šestomesečni tehnički pregled mora se obaviti pre isteka šest meseci od dana kada je počela da važi registraciona nalepnica.

Prvi pregled u godini je godišnji, pred registraciju, a šestomesečni se obavlja na polovini perioda važenja nalepnice. Zato se rok računa od početka važenja nalepnice, a ne od dana prethodnog tehničkog pregleda. Posle isteka tog roka vozilo ne sme da učestvuje u saobraćaju dok se na šestomesečnom pregledu ne utvrdi da je ispravno, pa ne postoji naknadni rok od 15 dana.

Redovni šestomesečni tehnički pregled može se obaviti najranije 15 dana pre isteka šest meseci od dana početka važenja registracione nalepnice.

Pregled se obavlja na polovini perioda važenja registracije, a sme se obaviti do 15 dana ranije. Rok se računa od dana početka važenja nalepnice, a ne od dana prethodnog tehničkog pregleda. Rok od 30 dana pripada godišnjem pregledu: on se može obaviti najranije 30 dana pre podnošenja zahteva za registraciju.

Šestomesečnom tehničkom pregledu moraju se podvrgavati sva motorna i priključna vozila kojima se obavlja javni prevoz.

Ta vozila svakodnevno prevoze putnike ili robu za druge, pa se njihova ispravnost proverava dva puta godišnje. Na šestomesečni pregled idu još autobusi, vozila za prevoz opasnih materija, vozila za obuku kandidata za vozače, rent-a-car vozila i vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg. Zato ne idu sva vozila za prevoz tereta, nego samo ona teža od te granice, a to što je vlasnik pravno lice ili preduzetnik samo po sebi nije razlog.

Šestomesečnom tehničkom pregledu moraju se podvrgavati svi autobusi.

Autobus prevozi veliki broj putnika, pa obaveza važi za svaki autobus, bez obzira na to da li se njime obavlja javni prevoz, gradski prevoz ili prevoz za sopstvene potrebe. Zato nije tačno da su gradski autobusi izuzeti, niti da obaveza važi samo za autobuse u javnom prevozu. Inače, i sva druga vozila kojima se obavlja javni prevoz moraju na šestomesečni pregled.

Šestomesečnom tehničkom pregledu moraju se podvrgavati motorna i priključna vozila za prevoz opasnih materija.

Kvar na takvom vozilu može izazvati požar, eksploziju, trovanje ili zagađenje, pa se njegova ispravnost proverava dva puta godišnje. Vozila za prevoz živih životinja i lako kvarljive robe nisu posebno navedena: na šestomesečni pregled idu samo ako spadaju u neku drugu grupu, na primer ako im je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg ili ako se njima obavlja javni prevoz.

Vozila čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3.500 kg ne moraju na šestomesečni tehnički pregled zbog svoje mase.

Obaveza šestomesečnog pregleda zbog mase važi za motorna i priključna vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg. Granice od 5.000 kg i 7.500 kg ne postoje u ovom pravilu. Imaj u vidu da i lakše vozilo mora na šestomesečni pregled ako spada u neku drugu grupu: ako se njime obavlja javni prevoz, ako prevozi opasne materije, ako služi za obuku vozača ili se iznajmljuje (rent-a-car).

Vanredni tehnički pregled obavlja se pre puštanja u saobraćaj vozila oštećenog u nezgodi ili na drugi način, kao i vozila isključenog iz saobraćaja zbog neispravnosti utvrđene na kontrolnom pregledu.

• Ako su u saobraćajnoj nezgodi ili na drugi način oštećeni vitalni sklopovi i uređaji bitni za bezbednost, ili vozilo posle toga nije bilo u voznom stanju, posle popravke se mora proveriti da li je ponovo ispravno.
• Vozilo koje je na kontrolnom pregledu proglašeno neispravnim i isključeno iz saobraćaja vraća se u saobraćaj tek posle vanrednog pregleda.

Pregled pre isteka šest meseci od početka važenja nalepnice je redovni šestomesečni, a pregled po nalogu policije ili inspektora za drumski saobraćaj je kontrolni.

Kontrolni tehnički pregled vrši se po nalogu ovlašćenog lica Ministarstva unutrašnjih poslova ili inspektora za drumski saobraćaj.

Kada policajac ili inspektor u saobraćaju posumnja da vozilo nije tehnički ispravno, uputiće ga na kontrolni pregled. Taj pregled ne traži vlasnik, korisnik ni vozač: njegova svrha je da organ kontrole proveri ispravnost vozila. Ako se utvrdi da je vozilo neispravno, troškove pregleda snosi vlasnik, odnosno korisnik vozila, a ako je ispravno, snosi ih organ koji je pregled naložio.

Bliže uslove za vozila u pogledu dimenzija, tehničkih uslova, uređaja, sklopova, opreme i tehničkih normativa propisuje Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima.

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima postavlja opšte pravilo da vozilo u saobraćaju mora da ispunjava propisane uslove i da bude tehnički ispravno, a ministar nadležan za saobraćaj donosi pravilnik koji te uslove detaljno razrađuje: najveće dimenzije i mase, kočnice, svetla i drugo. Pravilnik o tehničkom pregledu vozila uređuje kako se ispravnost proverava na tehničkom pregledu, a ne same tehničke uslove.

Najveća dozvoljena dužina motornog vozila najveće dozvoljene mase do 3.500 kg iznosi 12,00 m.

Granica od 12,00 m važi za sva motorna vozila osim autobusa i vozila vrste L (mopeda, motocikala, tricikala i četvorocikala), bez obzira na njihovu masu. Lakša vozila zato nemaju posebnu, manju granicu od 6,00 m ili 8,00 m: putnički automobil ili kombi je u praksi mnogo kraći, ali propisana gornja granica je ista kao za kamion.

Najveća dozvoljena dužina motornog vozila, osim autobusa, mopeda, motocikla, tricikla i četvorocikla, iznosi 12,00 m.

To važi za putničke automobile, kombije, kamione i druga motorna vozila. Autobusi imaju posebne granice: 13,50 m sa dve osovine, 15,00 m sa tri ili više osovina i 18,75 m za zglobni autobus, pa je 15,00 m granica za autobus, a ne za ostala vozila. Mopedi, motocikli, tricikli i četvorocikli smeju biti dugi najviše 4,00 m.

Najveća dozvoljena dužina mopeda, motocikla, tricikla i četvorocikla iznosi 4,00 m.

Ova vozila spadaju u vrstu L, za koju važe posebne, manje granice: dužina do 4,00 m i visina do 2,50 m. Vrednosti od 3,00 m i 5,00 m nisu propisane granice. Za ostala motorna vozila, osim autobusa, najveća dozvoljena dužina je 12,00 m.

Priključno vozilo koje vuče moped ili motocikl ne sme biti šire od jednog metra.

Moped i motocikl smeju da vuku samo priključno vozilo sa dva točka namenjeno za prevoz tereta, u kome se ne smeju prevoziti putnici, i ono mora biti priključeno tako da je obezbeđena stabilnost vozila. Granica od jednog metra važi bez obzira na širinu vozila koje ga vuče, pa nije tačno da prikolica sme biti široka koliko i moped ili motocikl, niti da je granica 0,5 m.

Najveća dozvoljena dužina putničkog vozila sa prikolicom iznosi 18,75 m.

Putnički automobil sa prikolicom je skup vozila „vučno vozilo sa prikolicom“, a za takav skup najveća dozvoljena dužina je 18,75 m. Granica od 12,00 m važi za pojedinačno motorno vozilo ili prikolicu, a 16,50 m je granica za tegljač sa poluprikolicom.

Najveća dozvoljena tolerancija najveće dozvoljene dužine vozila iznosi 0,5% od propisane vrednosti.

To znači da vozilo sme biti duže od propisane granice najviše za pola procenta: kod granice od 12,00 m to je 6 cm, pa vozilo sme biti dugačko najviše 12,06 m. Vrednost od 1% ne odnosi se na dužinu, nego na dozvoljeno odstupanje kod širine pojedinih delova vozila.

Napomena: važeći tekst pravilnika više ne navodi posebnu toleranciju za dužinu vozila.

Najveća dozvoljena širina motornog vozila iznosi 2,55 m.

Ova granica važi za većinu vozila, od putničkih automobila do kamiona i autobusa. U širinu se ne računaju spoljna ogledala, pokazivači pravca, gabaritna svetla i druga oprema elastično vezana za vozilo. Izuzeci postoje za radne mašine i vozila sa izmenljivim uređajima za održavanje puteva (3,00 m) i za vozila sa nadograđenom hladnjačom debljih zidova (2,60 m). Vrednosti 2,50 m i 2,80 m nisu propisane granice.

Najveća dozvoljena širina radne mašine iznosi 3,00 m.

Radne mašine zbog svoje namene mogu biti šire od ostalih vozila, pa je za njih propisana veća granica od 3,00 m. Za ostala motorna vozila najveća dozvoljena širina je 2,55 m, a 2,50 m nije propisana granica ni za jednu vrstu vozila.

Najveća dozvoljena visina motornih vozila iznosi 4,00 m.

Ta granica važi za sva vozila osim vozila vrste L (mopeda, motocikala, tricikala i četvorocikala), kojima je najveća dozvoljena visina 2,50 m. Vrednosti od 4,05 m i 4,10 m nisu propisane granice. Imaj u vidu da propisana visina mora odgovarati i prostoru ispod mostova, nadvožnjaka i tunela.

Najveća dozvoljena visina mopeda, motocikla, tricikla i četvorocikla iznosi 2,50 m.

Ova vozila spadaju u vrstu L, za koju važe posebne granice: visina do 2,50 m i dužina do 4,00 m. Za ostala motorna vozila najveća dozvoljena visina je 4,00 m. Vrednosti od 1,50 m i 2,00 m nisu propisane granice.