Vozila: pitanja i odgovori, stranica 7 od 15

Ispravan sistem za upozoravanje na neispravnost opreme za regulisanje zagađenja vazduha (OBD) mora postojati na vozilima čiji motor ispunjava najmanje normu EURO 3.

OBD (dijagnostika u vozilu) prati rad delova koji smanjuju štetnu emisiju, kao što je katalizator, i kada otkrije kvar, pali lampicu upozorenja na instrument tabli. Ovi sistemi su uvedeni sa normom EURO 3, pa obaveza zavisi od ekološke norme motora, a ne od datuma prve registracije vozila u Republici Srbiji.

Bezbednosnu kabinu ili ram koji štiti vozača pri prevrtanju moraju imati traktori prvi put registrovani u Republici Srbiji nakon 1. januara 1983. godine.

Prevrtanje traktora, na primer na nagibu, uz kanal ili pri naglom skretanju, jedan je od najčešćih uzroka pogibije vozača traktora. Kabina ili zaštitni ram čuvaju prostor oko vozača, pa ga traktor pri prevrtanju ne pritisne. Granični datum za ovu obavezu je 1. januar 1983. godine; datumi iz 2003. i 2011. godine nisu vezani za ovo pravilo.

Napomena: prema izmenama propisa, zaštitnu kabinu ili ram do 1. januara 2026. godine morali su da dobiju i stariji traktori.

Registarska tablica motocikla sme od uspravnog položaja da odstupa najviše 30 stepeni prema gore i najviše 15 stepeni prema dole.

Ravan upravna na horizontalnu podlogu je, u stvari, uspravan položaj. Tablica treba da stoji približno uspravno da bi se jasno videla i pročitala iza vozila, i danju i noću, pod svetlom koje je osvetljava. Malo naginjanje je dozvoljeno, ali u tačno određenim granicama: do 30 stepeni prema gore i samo do 15 stepeni prema dole. Kombinacije u kojima je granica prema gore 15 stepeni, a prema dole 30 ili 20 stepeni, nisu tačne.

Unutrašnja rasveta u prostoru za vozača i putnike mora postojati u svim motornim i priključnim vozilima za prevoz putnika, osim na turističkom vozu.

Svetlo u vozilu omogućava putnicima da noću bezbedno uđu i izađu, nađu svoje mesto i vežu pojas, a vozaču da vidi šta se dešava u vozilu. Obaveza važi za sva vozila namenjena prevozu putnika, i motorna i priključna, sa jednim izuzetkom: turističkim vozom. Zato nije potpuno tačno reći da važi samo za vozila za prevoz putnika, bez tog izuzetka, a obaveza ne zavisi ni od datuma prve registracije vozila.

Brave na vratima vozila prvi put registrovanih nakon 1. januara 1987. godine moraju biti dvostepene, tako da drugi stepen brave sprečava otvaranje vrata ako vrata nisu potpuno zatvorena.

Dvostepena brava ima dva položaja zabravljivanja. Ako vrata zatvoriš preslabo, pa se ne zatvore do kraja, brava ih ipak zadrži, i ona se ne mogu sama otvoriti u vožnji, na primer u krivini ili pri sudaru. Jednostepena brava drži vrata samo kada su potpuno zatvorena, pa za ova vozila nije dovoljna. Ipak, pre polaska uvek proveri da li su sva vrata dobro zatvorena.

Poklopci na spoljašnjim stranama vozila moraju biti izvedeni i osigurani tako da se ne mogu sami otvoriti za vreme vožnje, pa ni pri jačim potresima vozila.

Poklopac motora ili prtljažnika koji se otvori u vožnji može vozaču potpuno zakloniti pogled na put ili otpasti i ugroziti druge učesnike u saobraćaju. Zato mora ostati zatvoren i kada vozilo naiđe na neravninu ili udarnu rupu. Nije dovoljno samo sprečiti da poklopac otpadne kada se otvori, a izuzetka za vozila javnog prevoza putnika nema: pravilo važi za sva motorna i priključna vozila.

Branici, kao najistureniji delovi vozila, moraju biti ugrađeni napred i pozadi na putničkim i teretnim vozilima najveće dozvoljene mase do 3.500 kg.

Branik prima udarac pri sudaru manjom brzinom i štiti delove vozila, ali i druge učesnike u saobraćaju. Propis ga traži i na putničkim i na lakim teretnim vozilima, pa nije tačno da se odnosi samo na putnička vozila. Ne odnosi se ni na sva motorna vozila na četiri ili više točkova, jer obaveza važi samo za vozila najveće dozvoljene mase do 3.500 kg.

Putnička i teretna vozila i autobusi bez mesta za stajanje, proizvedeni, odnosno prvi put registrovani nakon 1. marta 2012. godine, moraju imati sigurnosne pojaseve za sva sedišta.

Pojas štiti svakoga ko sedi u vozilu, ne samo putnike u prvom redu: pri sudaru nevezan putnik na zadnjem sedištu može biti izbačen iz vozila ili udariti u one ispred sebe. Zato za ova vozila nije dovoljno da pojaseve ima samo prvi red sedišta, ni da ostala sedišta imaju samo priključke za njihovo vezivanje. Izuzeti su autobusi koji imaju i mesta za stajanje, kao gradski autobusi.

Teretna vozila ne moraju imati ugrađene sigurnosne pojaseve, osim onih proizvedenih, odnosno prvi put registrovanih nakon 1. marta 2012. godine.

Obaveza da teretno vozilo ima pojaseve za sva sedišta uvedena je za vozila proizvedena ili prvi put registrovana posle 1. marta 2012. godine. Za starija teretna vozila propis ne traži ni pojaseve ni priključke za njihovo vezivanje, pa nije tačno da sva teretna vozila moraju imati pojaseve za sva sedišta, samo za vozača ili samo priključke. Ako je na sedištu pojas ugrađen, vozač i putnik moraju da ga koriste.

Teretna vozila proizvedena, odnosno prvi put registrovana nakon 1. marta 2012. godine moraju imati ugrađene sigurnosne pojaseve za sva sedišta.

Za ova vozila nije dovoljno da pojas ima samo vozač, niti da sedišta imaju samo priključke za kasnije vezivanje pojaseva. Pojas mora biti ugrađen na svakom sedištu, jer pri sudaru ili naglom kočenju štiti i suvozače od udara u vetrobransko staklo i od izbacivanja iz kabine. Za starija teretna vozila ova obaveza ne važi, ali kada je pojas ugrađen, moraš da ga koristiš.

Priključci za vuču neispravnog vozila, za koje se kači uže ili poluga za vuču, obavezni su na autobusima, putničkim i teretnim vozilima.

Kada se vozilo pokvari, mora se bezbedno odvući do mesta popravke. Uže ili polugu treba pričvrstiti za čvrst priključak predviđen za to, a ne za branik ili druge delove koji mogu da se oštete ili otkinu. Zato propis ove priključke traži na sve tri vrste vozila, a ne samo na putničkim, ili samo na putničkim i teretnim vozilima.

Uređaj za obezbeđenje vozila od neovlašćene upotrebe obavezan je samo na putničkim vozilima.

To je uređaj koji sprečava da neko bez ključa pokrene ili odveze vozilo, na primer brava upravljača ili elektronska blokada paljenja motora (imobilajzer). Propis ga traži samo za putnička vozila. Za autobuse i teretna vozila ova obaveza nije propisana, pa nije tačno da je uređaj obavezan i na njima.

Pneumatik na rezervnom točku koji nije privremeni rezervni točak mora biti istih dimenzija i iste nosivosti kao pneumatici na točkovima vozila.

Rezervni točak služi da zameni bilo koji točak vozila. Da bi odgovarao vozilu, mora biti istih dimenzija, a da bi bezbedno nosio opterećenje točka koji menja, mora imati istu nosivost. Propis za rezervni pneumatik ne traži da bude istog proizvođača i tipa, niti iste konstrukcije kao ostali pneumatici. Privremeni rezervni točak (obično uži) je poseban slučaj: on je homologovan samo za kratku vožnju do popravke.

Rezervni točak mora postojati u svim putničkim vozilima.

Kada ti pukne pneumatik, rezervni točak ti omogućava da ga zameniš i nastaviš vožnju, umesto da ostaneš zaustavljen na putu. Obaveza ne zavisi od toga da li je putničko vozilo namenjeno za javni prevoz ili za sopstvene potrebe. Rezervni točak nije potreban samo ako vozilo ima sredstvo za privremeno osposobljavanje izduvanog pneumatika (na primer komplet za brzu popravku) ili pneumatike, odnosno naplatke za vožnju sa izduvanim pneumatikom.

Prenosni aparat za gašenje početnih požara, sa važećim dokazom o ispravnosti, mora postojati na dostupnom mestu samo u putničkim vozilima namenjenim za javni prevoz putnika.

U taksi vozilu i drugim putničkim vozilima za javni prevoz prevoziš putnike, pa propis traži da požar možeš odmah da ugasiš, dok je još mali. U putničkim vozilima za sopstvene potrebe aparat nije obavezan, iako je korisno da ga imaš. Zato nije tačno ni da mora postojati u svim putničkim vozilima, ni da nije potreban ni u jednom.

Oprema za pružanje prve pomoći veličine „A“ mora postojati na motociklima, teškim triciklima i teškim četvorociklima.

Veličina „A“ je manji komplet prve pomoći, namenjen ovim vozilima koja nemaju mnogo mesta za opremu. Propis ga ne traži na mopedima, lakim triciklima i lakim četvorociklima. Zato nije tačno da ga moraju imati mopedi, ni svi tricikli i četvorocikli, a odgovor koji navodi samo motocikle i četvorocikle izostavlja teške tricikle i obuhvata i lake četvorocikle. Putnička vozila imaju veći komplet, veličine „B“.

Oprema za pružanje prve pomoći veličine „B“ mora postojati u svim putničkim vozilima.

Povređenima u saobraćajnoj nezgodi prvu pomoć često ukazuju upravo vozači koji prvi naiđu, pa komplet mora imati svako putničko vozilo, bez obzira na to da li se koristi za javni prevoz ili za sopstvene potrebe. Zato nije tačno da je obaveza ograničena samo na jednu od tih grupa vozila.

Oprema za pružanje prve pomoći veličine „B“ mora postojati i u traktorima i u motokultivatorima.

Rad i vožnja traktorom i motokultivatorom nose rizik od povreda, a pomoć je često daleko, na njivi ili na seoskom putu. Zato komplet prve pomoći veličine „B“, isti kao u putničkim vozilima, mora imati svako od ovih vozila. Nije tačno da je obavezan samo u jednom od njih.

Uže ili polugu za vuču moraju imati putnička vozila proizvedena, odnosno prvi put registrovana nakon 1. januara 1984. godine.

Kada se putničko vozilo pokvari, uže ili poluga omogućavaju da ga drugo vozilo odvuče do mesta popravke, bez čekanja na službu za vuču. Ovu opremu propis traži za putnička vozila iz ovog perioda, a ne za sva motorna i priključna vozila, niti za teretna vozila i autobuse. Ne treba je mešati sa priključcima za vuču, za koje se uže ili poluga kače: njih moraju imati i autobusi, putnička i teretna vozila.

Pneumatici na istoj osovini moraju biti istog proizvođača i tipa, iste konstrukcije (radijalni, dijagonalni, sa ukrštenim pojasevima) i iste vrste (letnji, zimski).

Točkovi na istoj osovini moraju se ponašati jednako. Pneumatici različitog tipa, konstrukcije ili vrste različito prianjaju za podlogu, pa vozilo pri kočenju ili u krivini može da povuče na jednu stranu ili da se zanese. Zato su ova tri uslova obavezna. Propis ne traži da pneumatici budu iste godine proizvodnje, istog indeksa brzine ili iste dubine gazećeg sloja, ali svaki od njih mora imati dovoljnu dubinu šare.

Pneumatici na vozilu moraju biti onih dimenzija koje je deklarisao proizvođač vozila.

Proizvođač određuje dimenzije pneumatika prema nosivosti, kočnicama, vešanju i prostoru oko točkova svog vozila. Pneumatik drugih dimenzija može da dodiruje karoseriju i menja ponašanje vozila i pokazivanje brzinomera. Zato ne smeš da staviš najveće pneumatike koji „staju“, a propisi o tehničkim uslovima ne određuju posebne dimenzije za svako vozilo, nego se drže onih koje je deklarisao proizvođač. Dozvoljene dimenzije možeš da proveriš u uputstvu za vozilo.

U oznaci pneumatika 195/65 R 16 89 N dimenzije pneumatika iskazuju kodovi 195/65 i 16.

• 195 je širina pneumatika u milimetrima, a 65 odnos visine i širine pneumatika u procentima.
• 16 je prečnik naplatka u colima.

Ostali kodovi ne govore o dimenzijama: R označava konstrukciju (radijalni pneumatik), 89 je indeks nosivosti, a N brzinska oznaka.

Na oznaci pneumatika 180/60 R 14 82 T broj 180 označava širinu pneumatika.

Prvi broj u oznaci je širina pneumatika u milimetrima, merena od jednog do drugog boka. Visina pneumatika nije posebno napisana: broj 60 iza kose crte je odnos visine i širine u procentima, pa je visina boka ovog pneumatika 60% od 180 mm, odnosno 108 mm.

Na oznaci pneumatika 180/60 R 14 82 T broj 60 označava odnos visine i širine pneumatika izražen u procentima.

Broj iza kose crte pokazuje koliko je visok bok pneumatika u odnosu na njegovu širinu: ovde je visina 60% od širine od 180 mm. Što je ovaj broj manji, bok pneumatika je niži. Brzinska oznaka je slovo na kraju oznake (T), a indeks nosivosti broj ispred njega (82).

U oznaci pneumatika 195/65 R 16 89 N konstrukciju pneumatika iskazuje kod R.

Slovo R znači da je pneumatik radijalni, odnosno da su niti u njegovom kosturu postavljene radijalno, poprečno na smer kotrljanja. Danas je to najčešća konstrukcija pneumatika putničkih vozila. Ostali kodovi znače: 195/65 i 16 su dimenzije, 89 je indeks nosivosti, a N brzinska oznaka.