Vozila: pitanja i odgovori, stranica 13 od 15

Vozilo sa teretom sme da premaši najveće dozvoljene dimenzije (dužinu, širinu i visinu) samo uz posebnu dozvolu nadležnog organa.

Takav prevoz, na primer prevoz velike građevinske mašine ili dugačkog čeličnog nosača, je vanredni prevoz. Za njega se izdaje posebna dozvola, koja određuje put, vreme i uslove kretanja. Bez nje se dimenzije ne smeju premašiti. Ne postoji opšte pravo da se dužina premaši za 1,5 m, a registarske tablice crvene boje ne daju nikakvo pravo na veće dimenzije.

Teret na vozilu mora biti smešten i obezbeđen tako da tokom vožnje ostane u položaju u kojem je postavljen pri utovaru.

Teret koji se pomera pri kočenju, u krivini ili pri ubrzavanju menja raspored mase vozila: vozilo se može zaneti ili prevrnuti, put kočenja se produžava, a teret može probiti stranice ili kabinu. Zato teret vežeš, podupireš i raspoređuješ tako da se ne pomera. Nije dovoljno da teret samo ne ispadne, ne ošteti vozilo ili ne bude oštećen: on ne sme ni da menja položaj u tovarnom prostoru.

Teret ne sme biti smešten i obezbeđen tako da nanosi štetu putu i objektima na putu.

Teret koji se vuče po kolovozu, struže ga ili udara u ograde, znakove, nadvožnjake i druge objekte oštećuje put i ugrožava druge učesnike u saobraćaju. Ova zabrana nema izuzetaka: ni posebna dozvola nadležnog organa ne daje pravo da se put oštećuje. Posebnom dozvolom mogu se odobriti, na primer, veće dimenzije ili masa vozila, ali ne i nanošenje štete putu.

Teret ne sme biti smešten i obezbeđen tako da umanjuje stabilnost vozila, otežava upravljanje ili utiče na rad i korišćenje sklopova i delova vozila.

Loše raspoređen ili previsoko složen teret pomera težište vozila, pa se ono lakše prevrće i zanosi. Teret koji ometa rad kočnica, upravljača, svetala ili drugih delova vozila direktno ugrožava bezbednost. Ova zabrana nema izuzetaka: ni posebna dozvola ni pratnja sa uključenim žutim rotacionim ili trepćućim svetlom ne čine bezbednim vozilo kojim se ne može pravilno upravljati.

Teret ne sme biti smešten i obezbeđen tako da može ispasti, rasipati se ili vući se po putu.

Teret koji pada sa vozila ili se rasipa, na primer pesak, šljunak, seno ili zemlja, postaje prepreka na kolovozu, smanjuje prianjanje pneumatika i može udariti vozila iza tebe. Teret koji se vuče po putu oštećuje kolovoz i može se zakačiti za druge objekte. Izuzetka nema ni za traktor sa priključnim vozilom, ni na kratkoj deonici puta: i tada teret mora biti obezbeđen.

Teret ne sme biti smešten i obezbeđen tako da umanjuje preglednost vozaču.

Ako teret zaklanja pogled napred, u stranu ili na spoljna ogledala, ne vidiš na vreme pešake, vozila i saobraćajne znakove, pa ne možeš bezbedno da upravljaš vozilom. Zato teret slažeš tako da ne smanjuje vidno polje kroz vetrobransko i bočna stakla i ne zaklanja ogledala. Izuzetka nema ni za traktor sa priključnim vozilom, ni na kratkoj deonici puta.

Teret ne sme zaklanjati svetla, registarske tablice i druge propisane oznake na vozilu.

Svetla pokazuju drugim učesnicima u saobraćaju tvoje kočenje, skretanje i položaj vozila, a registarske tablice i druge propisane oznake, na primer tabla za označavanje sporog vozila, moraju biti vidljive da bi vozilo bilo prepoznato. Zato nije dovoljno da teret ne zaklanja samo svetla ili samo registarsku tablicu: ne sme da zaklanja nijedno od toga.

Teret na vozilu ne sme biti smešten i obezbeđen tako da zagađuje životnu sredinu.

Teret koji curi, rasipa se ili praši, na primer gorivo, ulje, hemikalije, đubrivo ili građevinski šut, zagađuje put, zemljište, vodu i vazduh i može ugroziti zdravlje ljudi. Zato teret moraš upakovati, prekriti ili obezbediti tako da tokom vožnje ništa ne ističe i ne raznosi se.

Teret u rasutom stanju ne mora da bude prekriven kada se prevozi priključnim vozilom za traktor.

Rasuti teret, na primer pesak, šljunak, zemlja ili žitarice, inače mora biti prekriven, da ga vetar i vožnja ne bi raznosili po putu i po vozilima iza. Izuzetak je propisan samo za priključno vozilo za traktor, koje se kreće sporo i obično na kraćim relacijama. Izuzetak ne važi za druga priključna vozila, a ni teretno vozilo ili skup vozila nisu oslobođeni obaveze zato što voze brzinom manjom od 50 km/h.

U prikazanoj situaciji rasuti teret ne mora biti prekriven, jer ga prevozi priključno vozilo za traktor.

Na slici traktor vuče zelenu prikolicu punu zemlje, a pored puta je znak koji označava početak naselja. Za rasuti teret na priključnom vozilu za traktor propisan je izuzetak od obaveze prekrivanja, i on važi i u naselju, pa ulazak u naselje ne menja ništa. Teret ipak mora biti utovaren tako da ne ispada i ne rasipa se po putu.

U prikazanoj situaciji rasuti teret mora biti prekriven, jer ga prevozi teretno vozilo.

Na slici je kamion kiper natovaren rasutim teretom, a pored puta je znak koji označava kraj naselja. Izuzetak od obaveze prekrivanja važi samo za priključno vozilo za traktor, ne za teretno vozilo. Obaveza važi i u naselju i van njega, pa izlazak iz naselja ne oslobađa vozača te obaveze. Neprekriven pesak ili šljunak raznosi vetar, a kamenčići koji padnu sa vozila mogu oštetiti vozila iza njega.

Teret na motornom vozilu sme da pređe najistureniju tačku na prednjoj strani vozila najviše za 1 m.

Teret koji viri ispred vozila ugrožava pešake i vozila na raskrsnicama i pri skretanju, a može i smanjiti preglednost vozaču. Zato je napred dozvoljeno manje prepuštanje nego pozadi. Pravilo „1/6 dužine tereta, a najviše 1,5 m“ odnosi se na zadnju stranu vozila, a ne na prednju.

Teret na motornom vozilu sme da pređe najistureniju tačku na prednjoj strani vozila najviše za 1 m.

Teret koji viri ispred vozila prvi nailazi na pešake i vozila na raskrsnicama i pri skretanju, a vozaču smanjuje preglednost. Zato je ova granica stroga: za prednju stranu ne postoji mogućnost da upravljač puta odobri veće prepuštanje, kakva postoji za zadnju stranu. Pravilo o 1/6 dužine tereta važi za zadnju stranu vozila, gde teret sme da viri najviše 1,5 m.

Teret ne sme da pređe najistureniju tačku na zadnjoj strani vozila za više od 1/6 svoje dužine, a najviše za 1,5 m, i ostatkom dužine mora biti oslonjen na tovarni prostor.

Na primer, teret dug 6 m sme da viri pozadi najviše 1 m, a ostalih 5 m mora ležati na tovarnom prostoru. Kod tereta dugog 12 m, 1/6 bi bila 2 m, ali granica je 1,5 m. Oslanjanje sprečava da se teret prevrne ili sklizne sa vozila. Granica od 1 m važi za prednju stranu vozila, a 1/4 dužine tereta nije propisana mera.

Teret sme da pređe najistureniju tačku na zadnjoj strani vozila za više od 1/6 svoje dužine samo ako to odobri upravljač puta.

Pravilo je da teret pozadi sme da viri najviše 1/6 svoje dužine, a najviše 1,5 m, i da ostatkom dužine leži na tovarnom prostoru. Veće prepuštanje, na primer kod dugih stubova ili nosača, moguće je samo uz odobrenje upravljača puta, odnosno onoga ko upravlja putem kojim se teret prevozi. Zato nije tačno ni da je to uvek dozvoljeno, ni da nikada nije.

Teret koji na teretnom ili priključnom vozilu prelazi najistureniju tačku na zadnjoj strani vozila mora biti označen propisanom tablom.

To je kvadratna tabla sa kosim crvenim i belim prugama, koja se postavlja na kraj tereta, da je vozači iza tebe na vreme vide. Crvenom tkaninom označava se teret koji viri sa putničkog vozila. Sigurnosni trougao služi za označavanje vozila zaustavljenog na kolovozu zbog kvara ili nezgode, a ne za označavanje tereta.

Teret koji na teretnom ili priključnom vozilu prelazi najistureniju tačku na zadnjoj strani vozila označava se tablom broj 1.

Tabla broj 1 je kvadratna, sa kosim crvenim i belim prugama, i postavlja se na kraj tereta koji viri iza vozila. Tabla broj 2, trougao zasečenih uglova sa crvenim okvirom i narandžastim poljem, služi za označavanje sporih vozila. Tabla broj 3, narandžasti pravougaonik sa crnim okvirom, označava vozilo koje prevozi opasan teret.

Teret koji na putničkom vozilu prelazi najistureniju tačku na zadnjoj strani vozila mora biti označen crvenom tkaninom.

Kada putničkim vozilom prevoziš, na primer, daske, cevi ili merdevine koje vire iza vozila, kraj tereta označavaš komadom crvene tkanine, da ga vozači iza tebe na vreme primete. Propisana tabla sa crvenim i belim prugama koristi se za teret na teretnim i priključnim vozilima. Sigurnosni trougao služi za označavanje zaustavljenog vozila, a ne tereta.

U uslovima smanjene vidljivosti teret koji na teretnom ili priključnom vozilu viri pozadi mora biti označen crvenim svetlom ili svetloodbojnom materijom crvene boje.

Noću, u magli ili po jakoj kiši kraj tereta mora biti vidljiv iz daljine, da vozač iza tebe ne bi naleteo na njega. Crveno svetlo svetli samo, a crvena svetloodbojna materija odbija svetlost farova vozila koja dolaze otpozadi. Zato su u tim uslovima propisani ovi načini označavanja, a ne samo propisana tabla ili crvena tkanina.

U uslovima smanjene vidljivosti teret koji na putničkom vozilu viri pozadi mora biti označen crvenim svetlom ili svetloodbojnom materijom crvene boje.

Danju je za putničko vozilo dovoljna crvena tkanina na kraju tereta, ali noću, u magli ili po jakoj kiši ona se slabo vidi. Zato se tada koristi crveno svetlo ili crvena svetloodbojna materija, koja odbija svetlost farova vozila iza tebe. Isto pravilo važi i za teretna i priključna vozila. Propisana tabla je oznaka za teret na teretnim i priključnim vozilima, a ne na putničkom vozilu.

Vozila namenjena za izvođenje radova van puta, kada u saobraćaju na putu imaju postavljena izmenjiva oruđa za rad, moraju biti propisano označena.

Takva oruđa, na primer plug, kosilica ili utovarna kašika, nisu deo samog vozila, ali često vire izvan njegovih obrisa i imaju oštre ili istaknute delove. Propisane oznake upozoravaju ostale učesnike u saobraćaju da vozilo sa oruđem zauzima više prostora i da je opasno pri mimoilaženju i preticanju. Zato tvrdnja da takva vozila ne moraju biti označena nije tačna.

Utovar i istovar tereta na putu moraju se obavljati tako da ne ometaju, odnosno ne ugrožavaju, ostale učesnike u saobraćaju.

Vozilo zaustavljeno radi utovara ili istovara ne sme zatvarati prolaz ni smanjivati preglednost, a teret ne smeš ostavljati na kolovozu ili trotoaru tako da pešaci i vozila moraju da ga zaobilaze na opasan način. Za utovar i istovar nije potrebno posebno odobrenje upravljača puta niti saobraćajni znak koji ih dozvoljava, ali ih moraš obaviti bezbedno, poštujući pravila o zaustavljanju i parkiranju.

Kretanje vozila ili skupa vozila koji ne ispunjavaju uslove u pogledu dimenzija (dužine, širine i visine) je vanredni prevoz.

Za svaku vrstu vozila propisane su najveće dozvoljene dimenzije. Vozilo koje ih premašuje, samo ili sa teretom, sme na put samo kao vanredni prevoz, uz posebnu dozvolu i pod uslovima određenim u njoj.

Probna vožnja služi za ispitivanje proizvedenog ili prepravljenog vozila, a prevoz opasnog tereta odnosi se na vrstu tereta (eksplozivne, zapaljive, otrovne materije), ne na veličinu vozila.

Kretanje vozila ili skupa vozila koji ne ispunjavaju uslove u pogledu najveće dozvoljene ukupne mase je vanredni prevoz.

Najveću dozvoljenu ukupnu masu vozila, odnosno skupa vozila, propisuje nadležni državni organ, da bi se zaštitili kolovoz, mostovi i drugi putni objekti. Vozilo koje je teže od te granice sme na put samo kao vanredni prevoz, uz posebnu dozvolu i pod uslovima iz nje.

Probna vožnja je ispitivanje proizvedenog ili prepravljenog vozila, a kod prevoza opasnog tereta presudna je vrsta tereta, ne masa vozila.

Kretanje vozila ili skupa vozila koji ne ispunjavaju uslove u pogledu osovinskog opterećenja je vanredni prevoz.

Osovinsko opterećenje je deo ukupne mase vozila kojim jedna osovina pritiska kolovoz. Tehničkim normativima propisano je koliko najviše sme da iznosi, jer preveliko opterećenje po osovini oštećuje kolovoz i putne objekte. Vozilo koje tu granicu prelazi sme na put samo kao vanredni prevoz, uz posebnu dozvolu.

Probna vožnja i prevoz opasnog tereta nemaju veze sa osovinskim opterećenjem: prva služi za ispitivanje vozila, a drugi se odnosi na vrstu tereta.