Vozila: pitanja i odgovori, stranica 6 od 15

Tabla za označavanje sporih vozila postavlja se na polovini širine zadnje strane vozila, vrhom zasečenog trougla nagore i osnovicom paralelnom sa kolovozom.

Na sredini zadnje strane tabla je najbolje vidljiva vozačima koji se sporom vozilu približavaju otpozadi. Postavlja se samo pozadi, jer upozorava vozače koji sustižu sporo vozilo, a ne one koji dolaze iz suprotnog smera.

Zato nije tačno da se može postaviti i na prednju stranu, niti da se postavlja na levi deo zadnje strane.

Zaprečna tabla se postavlja na radne mašine šire od 2,5 m i na vozila šira od 3,0 m.

Zaprečne table sa kosim crvenim i belim trakama označavaju krajnje ivice vozila koje je šire od uobičajenog, da bi drugi vozači pri mimoilaženju i obilaženju videli dokle vozilo seže. Radna mašina se označava već kada je šira od 2,5 m, a ostala vozila kada su šira od 3,0 m.

Spora, duga i teška vozila imaju svoje posebne oznake, a ne zaprečnu tablu.

Napomena: prema izmenama propisa iz 2016. godine, zaprečne table se danas postavljaju na vozila šira od 2,55 m, kao i na teret i radne priključke koji izlaze van obrisa vozila.

Zaprečna tabla se postavlja na traktore koji vuku ili nose priključak za izvođenje radova širi od 2,5 m.

Priključak, kao što je plug, sejalica ili kosačica, često je širi od samog traktora. Zaprečne table sa kosim crvenim i belim trakama tada pokazuju drugim vozačima dokle seže skup traktora i priključka, da bi ga bezbedno mimoišli ili obišli.

Duga i teška vozila označavaju se svojim posebnim tablama, a ne zaprečnom tablom.

Napomena: prema važećem tekstu propisa, zaprečne table se postavljaju na sam priključak za izvođenje radova.

Na motornom vozilu na četiri ili više točkova, vozilu na tri točka širem od 1,3 m i priključnom vozilu moraju biti ugrađena najmanje dva stop svetla crvene boje.

Stop svetla se pale kada kočiš i upozoravaju vozače iza tebe da usporavaš. Dva svetla, levo i desno, lakše se uočavaju, a crvena svetlost, jača od zadnjih pozicionih svetala, jasno znači kočenje.

Žutu svetlost pozadi daju pokazivači pravca, pa stop svetla ne smeju biti žuta, a jedno stop svetlo nije dovoljno za ova vozila.

Na mopedu, odnosno motociklu, mora biti ugrađeno najmanje jedno stop svetlo crvene boje.

Moped i motocikl su uski, pa je dovoljno jedno stop svetlo. Ono se pali kada kočiš i upozorava vozače iza tebe da usporavaš.

Kao i na svim vozilima, stop svetlo daje crvenu svetlost, a ne žutu, jer žutu daju pokazivači pravca. Dva stop svetla, obavezna na automobilima, za moped i motocikl nisu obavezna.

Putnička vozila prvi put registrovana u Srbiji posle 1. marta 2011. godine moraju imati treće stop svetlo, ugrađeno simetrično u odnosu na srednju uzdužnu ravan vozila.

Treće stop svetlo je postavljeno na sredini zadnjeg dela vozila, obično visoko, na primer iznad zadnjeg stakla. Pošto je visoko, vidi se i kroz stakla vozila koje je između, pa i vozač koji je dva vozila iza na vreme uoči kočenje.

Propis ne traži četiri stop svetla, niti stop svetla u obliku kruga određene veličine.

Stop svetla se uključuju kada aktiviraš radno kočenje vozila.

Radna kočnica je ona kojom kočiš u vožnji, u automobilu pedalom kočnice. Kada je aktiviraš, stop svetla se pale i upozoravaju vozače iza tebe da usporavaš.

Parkirna kočnica služi da zadrži vozilo koje stoji, a uređaj za dugotrajno usporavanje, kakav imaju teška vozila, služi za usporavanje na dugim nizbrdicama. Pravilo vezuje stop svetla za radno kočenje.

Stop svetlo ne moraju imati motorna vozila koja na ravnom putu ne mogu da razviju brzinu veću od 25 km/h.

Propis od obaveze stop svetla izuzima samo ovako spora vozila. Granica je 25 km/h: vozila koja mogu da voze brže, na primer do 30 km/h ili do 45 km/h, kao moped, moraju imati stop svetlo, da bi vozači iza njih znali kada koče.

Pokazivači pravca moraju da daju svetlost žute boje.

Žuta trepćuća svetlost jasno se razlikuje od belih prednjih svetala i od crvenih zadnjih pozicionih i stop svetala, pa drugi učesnici odmah vide da nameravaš da skreneš, promeniš traku ili se uključiš u saobraćaj.

Zato pokazivači pravca ne smeju biti beli, a ni crveni, čak ni na zadnjoj strani vozila.

Na vozilima prvi put registrovanim u Srbiji pre 1. jula 2011. godine kontrola uključenosti pokazivača pravca mora biti obezbeđena optičkom ili zvučnom kontrolnom napravom.

Vozač mora da zna da je pokazivač uključen i da radi, da ga ne bi zaboravio uključenog posle skretanja. Za ova starija vozila dovoljna je jedna vrsta kontrole: lampica koja treperi na kontrolnoj tabli ili zvuk.

Obe naprave zajedno propisane su tek za vozila za prevoz putnika i teretna vozila registrovana posle 1. jula 2011. godine, a nije tačno ni da je dozvoljena samo zvučna kontrola.

Na vozilima za prevoz putnika i teretnim vozilima, prvi put registrovanim u Srbiji posle 1. jula 2011. godine, kontrola uključenosti pokazivača pravca mora biti obezbeđena optičkom i zvučnom kontrolnom napravom.

Za ova novija vozila nije dovoljna jedna vrsta kontrole: mora postojati i lampica koja treperi na kontrolnoj tabli i zvuk. Tako lakše primetiš da je pokazivač ostao uključen posle skretanja ili da ne radi.

Optička ili zvučna kontrola, samo jedna od njih, dovoljna je za vozila registrovana pre 1. jula 2011. godine.

Uređaj za istovremeno uključivanje svih pokazivača pravca mora biti ugrađen na motornim vozilima sa tri, četiri ili više točkova, a njegova uključenost se kontroliše crvenom kontrolnom lampom.

Sve pokazivače pravca uključuješ, na primer, kada je vozilo zbog kvara ili nezgode zaustavljeno na kolovozu, da upozoriš druge učesnike na opasnost. Zato je uređaj obavezan, a ne samo dozvoljen, i ima kontrolnu lampu crvene boje.

Nije tačno ni da ne mora biti ugrađen, ni da može biti ugrađen po izboru.

Zatamnjivanje vetrobrana postavljanjem folija ili drugih materijala nije dozvoljeno.

Kroz vetrobran gledaš put ispred sebe, pa svako zatamnjivanje smanjuje vidljivost, posebno noću, u sumrak i po kiši, kada lošije uočavaš pešake i prepreke. Zato se vetrobran ne sme naknadno zatamnjivati ni folijom ni drugim materijalom, bez obzira na to koliko prigušuje svetlost.

Prigušenje do 30% dozvoljeno je samo za bočna stakla u ravni vozača, a ne za vetrobran.

Bočna stakla u ravni vozača smeju se zatamniti folijom ili drugim materijalom samo ako ukupna vrednost prigušenja svetla ne prelazi 30%.

Kroz ova stakla gledaš levo i desno i u bočne retrovizore, na primer na raskrsnici. Zato je blago zatamnjivanje dozvoljeno, ali staklo mora da propušta najmanje 70% svetlosti.

Zatamnjivanje bez ograničenja dozvoljeno je samo za ostala stakla iza vozača, a potpuna zabrana važi za vetrobran.

Ostala stakla, osim vetrobrana i bočnih stakala u ravni vozača, smeju se zatamniti bez ograničenja prigušenja svetla, ali vozilo tada mora imati dva bočna retrovizora.

Kada su zadnja stakla tamna, kroz unutrašnji retrovizor slabo vidiš šta je iza vozila. Zato vozilo mora imati spoljašnje retrovizore sa obe strane, koji ti daju pogled unazad.

Ograničenje od 30% prigušenja važi za bočna stakla u ravni vozača, a ne za ostala stakla, pa nije tačno ni da je zatamnjivanje ovih stakala zabranjeno.

Putničko vozilo sa četiri ili više sedišta mora imati najmanje dva vozačka ogledala: jedno unutar karoserije i jedno spolja, na levoj strani vozila.

Unutrašnje ogledalo daje pogled unazad kroz zadnje staklo, a levo spoljašnje pokazuje levu stranu i vozila koja te obilaze. To je najmanje što se traži.

Većina vozila ima i desno spoljašnje ogledalo, ali tri ogledala nisu propisani minimum. Dva spoljašnja ogledala bez unutrašnjeg takođe ne ispunjavaju ovo pravilo.

Na motornom vozilu mora biti ugrađen najmanje jedan uređaj za davanje zvučnih znakova, koji daje jednolične zvukove nepromenljivog intenziteta.

Zvučnim znakom upozoravaš druge učesnike u saobraćaju na opasnost. Zvuk mora biti jednoličan i stalne jačine, da bi ga svi odmah prepoznali.

Zvuci promenljive visine i jačine pripadaju posebnim zvučnim znacima vozila sa pravom prvenstva prolaza, kao što su vozila hitne pomoći, policije i vatrogasne službe, pa ih obična vozila ne smeju imati. Uređaj je obavezan.

Uređaj za davanje zvučnih znakova mora da proizvodi zvuk čija je jačina u propisanim granicama.

Zvučnim znakom upozoravaš druge učesnike u saobraćaju na opasnost, pa zvuk mora biti dovoljno jak da ga čuju i pešaci i vozači u zatvorenim vozilima. Preglasan zvuk, s druge strane, može da uplaši i zbuni druge i stvara nepotrebnu buku. Zato jačina zvuka nije prepuštena izboru vlasnika vozila: nije tačno ni da nije propisana, ni da treba da bude što veća, nego mora da ostane u granicama koje propis određuje.

Brzinomer sa odometrom i svetiljkom za osvetljavanje mora biti ugrađen na svakom putničkom vozilu.

Brzinomer ti pokazuje kojom brzinom voziš, pa bez njega ne možeš pouzdano da poštuješ ograničenja brzine. Odometar beleži pređeni put, a svetiljka omogućava da brzinomer očitaš i noću. Obaveza važi za sva putnička vozila, bez ikakvog uslova u vezi sa najvećom konstruktivnom brzinom, pa nije tačno ni da ugradnja nije obavezna, ni da zavisi od brzine od 40 km/h.

Plava kontrolna lampa za duga svetla obavezna je na motociklima, osim na onima čija radna zapremina motora ne prelazi 50 cm3.

Plava lampica na instrument tabli pokazuje da su uključena duga svetla. Tako odmah vidiš da ih treba prebaciti na kratka kada nailazi vozilo iz suprotnog smera ili kada voziš iza drugog vozila, da ne bi zaslepio druge vozače. Obaveza nije bezuslovna, jer su izuzeti motocikli sa motorom do 50 cm3, a ne zavisi ni od datuma prve registracije u Republici Srbiji.

Na lakim četvorociklima ugradnja plave kontrolne lampe za duga svetla nije obavezna.

Plava kontrolna lampa pokazuje vozaču da su uključena duga svetla. Propis je ne traži na najmanjim vozilima, sa motorom radne zapremine do 50 cm3, a laki četvorocikli upravo spadaju u tu grupu: to su mala vozila sa motorom male zapremine, čija najveća konstruktivna brzina ne prelazi 45 km/h. Zato za njih ova obaveza ne važi, bez obzira na to kada su prvi put registrovani. I bez te lampe, naravno, moraš da paziš da dugim svetlima ne zaslepiš druge.

Ugradnja tahografa na traktorima nije obavezna.

Tahograf beleži brzinu, vreme vožnje i odmora vozača i obavezan je, pre svega, u težim teretnim vozilima i autobusima, zbog kontrole radnog vremena profesionalnih vozača. Traktor nije takvo vozilo, pa tahograf ne mora da ima, bez obzira na to kolika mu je najveća konstruktivna brzina. Na traktoru su propisani drugi uređaji: brzinomer ili brojač radnih sati i kontrola rada pokazivača pravca.

Na traktoru mora biti ugrađen brzinomer sa odometrom i svetiljkom za osvetljavanje ili brojač radnih sati.

Na svakom traktoru mora postojati uređaj koji pokazuje brzinu i pređeni put, odnosno rad traktora: brzinomer sa odometrom i svetiljkom koja ga osvetljava noću, ili brojač radnih sati. Obaveza važi za sve traktore. Uslov da najveća konstruktivna brzina traktora prelazi 45 km/h u ovom pravilu ne postoji, a nije tačno ni da ugradnja nije obavezna.

Na traktoru mora biti ugrađen svetlosni ili zvučni znak za kontrolu rada pokazivača pravca.

Kontrolna lampica koja trepće ili zvuk koji se čuje dok rade pokazivači pravca govori vozaču da je pokazivač uključen i da radi. Tako ne zaboraviš da ga isključiš posle skretanja i na vreme primetiš kvar zbog kog drugi ne bi videli tvoju nameru. Obaveza važi za sve traktore, a ne samo za one čija najveća konstruktivna brzina prelazi 45 km/h.

Vozilo sa kojeg je uklonjen katalizator koji je ugradio proizvođač ne sme da učestvuje u saobraćaju.

Katalizator je deo izduvnog sistema koji smanjuje količinu štetnih materija u izduvnim gasovima. Kada se ukloni, vozilo zagađuje vazduh mnogo više nego što propisi dozvoljavaju, pa takvo vozilo nije tehnički ispravno. Ni kvar katalizatora nije opravdanje za njegovo uklanjanje: neispravan katalizator se popravlja ili zamenjuje, a ne vadi iz vozila.