Vozila: pitanja i odgovori, stranica 4 od 15

U uređaje za osvetljavanje puta spadaju glavni farovi, svetla za maglu i svetla za vožnju unazad.

Ovi uređaji osvetljavaju put da bi vozač video: farovi prostor ispred vozila, prednja svetla za maglu put u magli, a svetla za vožnju unazad prostor iza vozila pri vožnji unazad. Zadnje svetlo za maglu, gabaritna svetla i katadiopteri ne osvetljavaju put, nego označavaju vozilo, tj. čine ga vidljivim drugima. U uređaje za osvetljavanje puta spadaju još dnevno svetlo, farovi za osvetljavanje mesta radova i pokretni far (reflektor).

U uređaje za osvetljavanje puta spadaju pokretni far (reflektor) i farovi i svetla za osvetljavanje mesta na kome se izvode radovi.

Oba osvetljavaju prostor oko vozila: pokretni far se usmerava tamo gde je potrebno, a radna svetla osvetljavaju mesto na kome se radi, npr. kod radnih mašina. U istu grupu spadaju i glavni farovi, svetla za maglu, dnevno svetlo i svetla za vožnju unazad. Gabaritna svetla, katadiopteri i zadnje svetlo za maglu služe za označavanje vozila, da bi ga drugi videli, a ne za osvetljavanje puta.

Na motornim vozilima na četiri ili više točkova i na vozilima na tri točka širim od 1,3 m ugrađuju se dva ili četiri glavna fara, od kojih su dva za kratko svetlo.

Kod vozila sa dva fara svaki obično ima i dugo i kratko svetlo. Kod vozila sa četiri fara dva su za kratko svetlo, a druga dva obično za dugo. Zato nije tačno ni da moraju postojati baš četiri fara, ni da su dozvoljena samo dva: dozvoljeno je i jedno i drugo, a kratko svetlo uvek daju dva fara.

Na mopedu, odnosno motociklu, ugrađuje se jedan glavni far ili dva glavna fara, od kojih je jedan za kratko svetlo.

Ovo važi za vozila na dva točka i za vozila na tri točka koja nisu šira od 1,3 m. Dva ili četiri glavna fara, od kojih su dva za kratko svetlo, propisani su za vozila na četiri ili više točkova. Pogrešno je i da moped ili motocikl mora imati baš dva fara: dovoljan je i jedan.

Glavni farovi vozila koja na ravnom putu ne mogu razviti brzinu veću od 30 km/h mogu biti izvedeni samo sa kratkim svetlima.

Takvo vozilo ide sporo, pa mu ne treba dugo svetlo koje osvetljava put daleko ispred. Zato mu je dovoljno kratko svetlo i ne mora imati i dugo i kratko svetlo. Obrnuto ne važi: farovi samo sa dugim svetlom nisu dozvoljeni, jer bi zaslepljivali vozače iz suprotnog smera.

Svetlost glavnih farova mora biti bele boje.

Bela svetlost dobro osvetljava put, a drugi učesnici po njoj prepoznaju prednju stranu vozila. Plava boja farova nije dozvoljena, a boju ne određuje ni proizvođač ni vlasnik vozila, nego propis. Zato ne smeš ugrađivati sijalice ili navlake koje farovima daju drugu boju. Žute farove smeju imati samo vozila proizvedena, odnosno prvi put registrovana pre 1. oktobra 1982. godine.

Kada uključiš duga svetla, na kontrolnoj tabli mora automatski da zasvetli kontrolna lampa plave boje.

Plava lampica te podseća da duga svetla mogu zaslepiti vozače koji ti dolaze u susret ili idu ispred tebe, pa na vreme prebacuješ na kratka svetla. Zelene kontrolne lampe obično označavaju kratka ili poziciona svetla i pokazivače pravca, a žute (narandžaste) upozoravaju na kvar ili na uključeno zadnje svetlo za maglu.

Kada uključiš kratka svetla, na kontrolnoj tabli ne mora da se upali nijedna kontrolna lampa.

Propisi ne traže posebnu kontrolnu lampu za kratka svetla. Mnoga vozila je ipak imaju, najčešće zelene boje, ali to je izbor proizvođača, a ne obaveza. Zato nije tačno da mora automatski da svetli zelena ili žuta lampa.

Obaveznu kontrolnu lampu, plave boje, imaju duga svetla, jer vozač mora da zna kada su uključena, da ne bi zaslepio druge učesnike u saobraćaju.

Uređaj za čišćenje glavnih farova obavezan je samo na vozilima za prevoz putnika i teretnim vozilima koja imaju kratka svetla sa gasnim izvorom svetlosti.

Gasni (ksenonski) farovi daju vrlo jaku svetlost. Kada je staklo takvog fara prljavo, svetlost se rasipa i zaslepljuje vozače iz suprotnog smera, pa far mora imati uređaj koji ga čisti. Na vozilima sa običnim sijalicama ovaj uređaj nije obavezan. Obaveza, dakle, postoji za neka motorna vozila i ne zavisi od datuma proizvodnje, nego od vrste izvora svetlosti kratkog svetla.

Napomena: prema važećem tekstu propisa, uređaj je obavezan i kada izvor svetlosti kratkog svetla daje više od 2.000 lumena, što važi i za neke snažne LED farove.

Uređaj za nivelaciju snopa glavnih svetala obavezan je na vozilima za prevoz putnika i teretnim vozilima.

Kada natovariš prtljažnik ili tovarni deo vozila, prednji deo se podigne, pa snop kratkih svetala ide previsoko i zaslepljuje vozače iz suprotnog smera. Uređajem za nivelaciju, ručno (obično točkićem na kontrolnoj tabli) ili automatski, snop se spušta prema opterećenju vozila.

Za razliku od uređaja za čišćenje farova, ova obaveza ne važi samo za vozila sa gasnim (ksenonskim) svetlima, nego za sva vozila za prevoz putnika i teretna vozila.

Kratko svetlo motornih vozila, osim traktora, mora da osvetli najmanje 40 m, a najviše 80 m puta.

Kratko svetlo mora da osvetli dovoljno puta da na vreme uočiš prepreku, zato najmanje 40 m. Ali ne sme da osvetli predaleko, jer bi onda zaslepljivalo vozače iz suprotnog smera, pa je propisana i gornja granica od 80 m. Zato nije dovoljno navesti samo najmanju dužinu snopa.

Najmanje 100 m puta mora da osvetli dugo svetlo, a ne kratko.

Snop kratkog svetla motornih vozila mora biti desnosmerni asimetrični.

U Srbiji se vozi desnom stranom puta. Desnosmerni asimetrični snop osvetljava dalje desnu stranu puta, ivicu kolovoza, pešake i saobraćajne znakove, a levu stranu, prema vozilima iz suprotnog smera, osvetljava kraće, da ne zaslepi njihove vozače.

Levosmerni asimetrični snop imaju vozila u zemljama u kojima se vozi levom stranom puta. Simetrični snop dozvoljen je samo nekim vozilima, kao što su traktori i mopedi, a ne automobilima, teretnim vozilima i autobusima.

Dugo svetlo motornih vozila, osim traktora, mora da osvetli najmanje 100 m puta.

Dugo svetlo koristiš na neosvetljenom putu kada njime ne zaslepljuješ druge učesnike u saobraćaju, da bi video daleko i na vreme uočio prepreku i pri većoj brzini. Zato mora da osvetli put znatno dalje od kratkog svetla.

Najmanje 40 m puta mora da osvetli kratko svetlo, a ni 80 m, što je najveća dužina snopa kratkog svetla, nije dovoljno za dugo svetlo.

Kratko svetlo traktora mora da osvetli najmanje 10 m, a najviše 30 m puta.

Traktor se kreće sporo, pa mu nije potreban dug snop: dovoljno je da vozač vidi kolovoz na rastojanju na kome može bezbedno da se zaustavi. Gornja granica od 30 m sprečava da snop zaslepljuje vozače iz suprotnog smera.

Najmanje 40 m mora da osvetli kratko svetlo drugih motornih vozila, kao što su automobili, a ne traktora, a ni 80 m nije propisana dužina za traktor.

Kratko svetlo traktora, mopeda, tricikla i četvorocikla može biti izvedeno kao simetrično ili kao desnosmerno asimetrično.

Za ova vozila propis dozvoljava oba oblika snopa. Simetrični snop osvetljava put jednako levo i desno od vozila, a desnosmerni asimetrični osvetljava dalje desnu stranu puta i manje zaslepljuje vozače iz suprotnog smera.

Zato nije tačno da mora biti samo jedan od ova dva oblika. Samo desnosmerni asimetrični snop obavezan je za automobile, teretna vozila i autobuse.

Svetlo za maglu mora da osvetli najviše 35 m puta.

U magli se svetlost visoko postavljenih farova odbija od kapljica vode i zaslepljuje samog vozača. Svetlo za maglu zato ima nizak i širok snop, koji osvetljava kolovoz neposredno ispred vozila i njegove ivice, a ne daleko.

Za ovo svetlo propisana je samo najveća dužina snopa, 35 m. Zato nisu tačni odgovori po kojima mora da osvetli najmanje 35 m puta, ili između 35 m i 80 m.

Kratko svetlo mopeda mora da osvetli najmanje 10 m, a najviše 50 m puta.

Moped se kreće malom brzinom, pa mu je dovoljan kraći snop nego automobilu, ali mora da osvetli bar 10 m kolovoza ispred sebe. Gornja granica od 50 m sprečava da snop zaslepljuje vozače iz suprotnog smera.

Najmanje 40 m mora da osvetli kratko svetlo automobila i drugih većih motornih vozila, a granice od 20 m i 60 m nisu propisane za moped.

Svetla na motokultivatoru moraju biti izvedena tako da se noću, pri dobroj vidljivosti, vide na udaljenosti od najmanje 150 m.

Motokultivator je mali i vrlo spor, pa mu se ostala vozila noću brzo približavaju. Da bi njihovi vozači stigli da ga uoče, uspore i bezbedno ga obiđu, njegova svetla moraju da se vide sa udaljenosti od najmanje 150 m.

Udaljenosti od 80 m i 100 m su premale za vozilo koje se kreće mnogo sporije od ostalog saobraćaja.

Svetlo za vožnju unazad mora da daje svetlost bele boje.

Belo svetlo na zadnjoj strani vozila jasno pokazuje drugim učesnicima, posebno pešacima iza vozila, da se vozilo kreće ili će se kretati unazad, a vozaču noću osvetljava prostor iza vozila.

Crvenu svetlost pozadi daju zadnja poziciona svetla i stop svetla, pa bi crveno svetlo za vožnju unazad zbunjivalo druge učesnike. Boju ne bira proizvođač vozila, nego je određuje propis.

Na motornim vozilima na četiri ili više točkova i na vozilima na tri točka širim od 1,3 m svetla za maglu ugrađuju se kao dva fara.

Dva prednja svetla za maglu, postavljena simetrično levo i desno, osvetljavaju kolovoz ispred vozila i obe njegove ivice, što je u magli najvažnije.

Propis za ova vozila dozvoljava samo dva fara za maglu, a ne četiri niti bilo koji paran broj. Više jakih svetala za maglu bez potrebe bi zaslepljivalo druge učesnike u saobraćaju.

Na motociklu svetla za maglu mogu biti ugrađena kao jedno svetlo ili kao dva simetrično postavljena svetla.

Motocikl je uzak, pa mu je dovoljno jedno svetlo za maglu, ali može imati i dva, ako su postavljena simetrično, levo i desno od sredine motocikla.

Zato nije tačno da sme imati samo jedno svetlo za maglu. Propis ne dozvoljava ni da broj ovih svetala bude neograničen.

Prednja svetla za maglu moraju da daju svetlost bele ili žute boje.

Propis dozvoljava obe boje, pa nije tačno da svetla za maglu moraju biti samo žuta. Boju ne bira proizvođač vozila po svojoj volji, nego mora da bude jedna od ove dve.

Ovo pravilo važi za prednja svetla za maglu, koja osvetljavaju kolovoz ispred vozila. Zadnje svetlo za maglu je drugačije: ono daje jaku crvenu svetlost, da bi vozači iza tebe u magli na vreme uočili tvoje vozilo.

Kada uključiš prednja svetla za maglu, na kontrolnoj tabli ne mora da se upali nijedna kontrolna lampa.

Propisi ne traže obaveznu kontrolnu lampu za prednja svetla za maglu, pa ne mora automatski da svetli ni žuta ni zelena lampa. Mnoga vozila je ipak imaju, obično zelene boje, ali to je izbor proizvođača.

Drugačije je kod zadnjeg svetla za maglu: kada se ono uključi, mora da svetli kontrolna lampa žute ili zelene boje, jer ga vozač ne vidi, a njegova jaka crvena svetlost zaslepljuje vozače iza kada magle nema.

Dnevna svetla moraju da daju svetlost samo bele boje.

Dnevna svetla služe da tvoje vozilo danju bude uočljivije vozačima iz suprotnog smera i pešacima. Bela svetlost na prednjoj strani jasno pokazuje gde je prednji deo vozila, a žutu trepćuću svetlost spreda daju pokazivači pravca, pa bi se žuto dnevno svetlo moglo pomešati sa njima.

Zato žuta boja nije dozvoljena, a boju ne bira proizvođač vozila, nego je određuje propis.

Dodatni farovi i svetla ugrađeni van mesta predviđenih propisima, na primer na krovu, moraju za vreme vožnje po putu biti prekriveni odgovarajućom pokrivkom.

Takva svetla, kao dodatni farovi na krovu terenskog vozila, obično su vrlo jaka i visoko postavljena, pa bi zaslepljivala druge učesnike u saobraćaju. U saobraćaju na putu ne smeš ih koristiti, ali to nije dovoljno: moraju biti i prekrivena, da njihova svetlost ne bi dopirala do drugih učesnika ni kada se greškom uključe.

Zato nije tačno da ne moraju biti prekrivena, ni da se smeju koristiti.