Vozila: pitanja i odgovori, stranica 5 od 15

Pokretni far (reflektor) sme da se ugradi samo na vozila za koja je to određeno propisima o tehničkim uslovima za vozila.

Snop reflektora može da se usmeri u bilo kom pravcu, pa bi lako zaslepio druge vozače. Zato ga mogu imati samo vozila kojima je propisom to izričito dozvoljeno, na primer neka vozila posebne namene kojima je reflektor potreban za posao.

Nije dozvoljen na svim motornim i priključnim vozilima, a nije ni tačno da ga smeju imati samo traktori i radne mašine.

Na motornom vozilu na četiri ili više točkova, vozilu na tri točka širem od 1,3 m i priključnom vozilu širem od 1,6 m moraju biti ugrađena dva prednja poziciona svetla bele boje.

Prednja poziciona svetla pokazuju drugim učesnicima, noću i pri smanjenoj vidljivosti, gde je vozilo i koliko je široko, i kada stoji. Zato ih ima dva, levo i desno.

Prednja poziciona svetla moraju biti bele boje, a žuta nije dozvoljena. Na ovim vozilima nisu neobavezna, nego se moraju ugraditi.

Na priključnom vozilu širine do 1,6 m prednja poziciona svetla ne moraju biti ugrađena.

Uska prikolica se vuče iza vučnog vozila i obično nije šira od njega, pa je spreda zaklonjena, a skup vozila spreda označavaju prednja poziciona svetla vučnog vozila. Prednja poziciona svetla su na priključnom vozilu obavezna tek kada je šire od 1,6 m.

Kada postoje, prednja poziciona svetla daju belu svetlost. Crvena svetlost pripada zadnjoj strani vozila.

Na motornom vozilu na dva točka i vozilu na tri točka koje nije šire od 1,3 m mora biti ugrađeno jedno prednje poziciono svetlo bele boje.

Ova vozila su uska, pa je dovoljno jedno prednje poziciono svetlo da ih drugi učesnici noću i pri smanjenoj vidljivosti uoče. Svetlo je obavezno i daje belu svetlost, kao i prednja poziciona svetla ostalih vozila, a žuta boja za njega nije propisana.

Napomena: važeći tekst propisa ovo uređuje detaljnije: za moped prednje poziciono svetlo više nije obavezno, a motocikl može imati jedno ili dva.

Na motornom vozilu na četiri ili više točkova, vozilu na tri točka širem od 1,3 m i priključnom vozilu moraju biti ugrađena dva zadnja poziciona svetla crvene boje.

Zadnja poziciona svetla pokazuju vozačima iza tebe, noću i pri smanjenoj vidljivosti, gde je vozilo i koliko je široko. Zato ih ima dva, levo i desno.

Zadnja poziciona svetla daju samo crvenu svetlost, a žutu pozadi daju pokazivači pravca. Na priključnom vozilu ova svetla su obavezna bez obzira na širinu, jer prikolica zaklanja zadnja svetla vučnog vozila.

Na priključnom vozilu širine do 1,6 m moraju biti ugrađena dva zadnja poziciona svetla crvene boje.

Uska prikolica spreda ne mora imati poziciona svetla, ali pozadi mora, jer zaklanja zadnja svetla vučnog vozila. Bez njih vozač iza noću ne bi video gde se završava skup vozila. Zato su dva crvena zadnja poziciona svetla obavezna na svakom priključnom vozilu, bez obzira na njegovu širinu.

Žuta boja nije dozvoljena za zadnja poziciona svetla.

Na mopedu i motociklu mora biti ugrađeno jedno ili dva zadnja poziciona svetla crvene boje.

Moped i motocikl su uski, pa je dovoljno jedno zadnje poziciono svetlo, ali mogu imati i dva. Svetlo je obavezno, jer vozači iza moraju noću i pri smanjenoj vidljivosti da uoče vozilo ispred sebe.

Zadnja poziciona svetla daju samo crvenu svetlost, a ne žutu.

Na vozilima prvi put registrovanim u Srbiji posle 1. marta 2011. godine, osim mopeda, motocikala, tricikala, četvorocikala i traktora, mora biti ugrađeno jedno ili dva zadnja svetla za maglu.

Zadnje svetlo za maglu daje jaku crvenu svetlost, da bi vozači iza tebe u gustoj magli na vreme uočili tvoje vozilo. Propis traži najmanje jedno takvo svetlo, a dozvoljava i dva. Kada je jedno, obično je postavljeno na levoj strani vozila.

Zato nisu tačni odgovori da moraju biti najmanje dva ili samo jedno.

Kada uključiš zadnja svetla za maglu, na kontrolnoj tabli mora automatski da svetli kontrolna lampa žute ili zelene boje.

Zadnje svetlo za maglu ne vidiš iz vozila, a njegova jaka crvena svetlost zaslepljuje vozače iza tebe kada magle nema. Kontrolna lampa te upozorava da je uključeno, da bi ga isključio čim se vidljivost popravi.

Crvenu kontrolnu lampu ima, na primer, uređaj za istovremeno uključivanje svih pokazivača pravca, a plavu duga svetla, pa te boje ovde nisu propisane.

Na vozilima prvi put registrovanim u Srbiji posle 1. jula 2011. godine, osim traktora i njihovih priključnih vozila, gabaritna svetla moraju biti ugrađena kada je vozilo šire od 2,1 m.

Gabaritna svetla se postavljaju na krajnje spoljne ivice vozila, što bliže vrhu, spreda bele, a pozadi crvene boje. Ona drugim vozačima noću pokazuju i širinu i visinu širokog vozila, na primer kamiona.

Obaveza zavisi samo od širine veće od 2,1 m, a ne od visine od 2,8 m, i ne počinje tek kod širine ili visine od 2,55 m.

Na autobusima prvi put registrovanim u Srbiji posle 1. jula 2011. godine gabaritna svetla moraju biti ugrađena kada je autobus širi od 2,1 m.

Gabaritna svetla se postavljaju na krajnje spoljne ivice vozila, što bliže vrhu, spreda bele, a pozadi crvene boje. Tako vozači noću vide koliko je autobus širok i visok, što je važno pri mimoilaženju i obilaženju.

Kao i kod drugih vozila, obaveza zavisi od širine veće od 2,1 m, a ne od visine od 2,8 m ili od širine ili visine od 2,55 m.

Svetlo zadnje registarske tablice mora da daje svetlost bele boje.

Ovo svetlo osvetljava zadnju registarsku tablicu, da bi se noću mogla pročitati. Bela svetlost ne menja boje na tablici, pa su slova i brojevi jasno čitljivi.

Crvena i žuta svetlost na zadnjoj strani vozila imaju drugo značenje (zadnja poziciona i stop svetla, pokazivači pravca), a tablica osvetljena njima bila bi teže čitljiva.

Na motornom vozilu na četiri ili više točkova i vozilu na tri točka širem od 1,3 m moraju biti ugrađena dva zadnja katadioptera crvene boje, koji nisu trouglastog oblika.

Katadiopter odbija svetlost farova vozila iza, pa se vozilo vidi i kada je parkirano bez svetala ili kada mu svetla ne rade. Dva katadioptera, levo i desno, pokazuju i širinu vozila. Pozadi su crveni, kao i zadnja poziciona svetla.

Trouglasti oblik je rezervisan za priključna vozila, da bi vozač iza odmah prepoznao prikolicu, pa motorno vozilo ne sme imati trouglaste katadioptere.

Na motornom vozilu na dva točka i vozilu na tri točka koje nije šire od 1,3 m mora biti ugrađen jedan zadnji katadiopter crvene boje, koji nije trouglastog oblika.

Ova vozila su uska, pa je dovoljan jedan zadnji katadiopter. On odbija svetlost farova vozila iza, pa se motocikl ili moped vidi noću i kada mu svetlo ne radi. Zato je obavezan.

Zadnji katadiopter je crvene boje, a trouglasti oblik je rezervisan za priključna vozila, pa žuti ili trouglasti katadiopter nije dozvoljen.

Na motociklu sa tri točka moraju biti ugrađena dva zadnja katadioptera crvene boje, koji nisu trouglastog oblika.

Motocikl sa tri točka, na primer motocikl sa bočnom prikolicom, širi je od običnog motocikla. Zato se pozadi označava sa dva katadioptera, levo i desno, koji odbijaju svetlost farova vozila iza i noću pokazuju i širinu vozila.

Katadiopteri su crveni, a trouglasti oblik je rezervisan za priključna vozila, pa trouglasti žuti ili crveni katadiopter nije dozvoljen. Zadnji katadiopteri su obavezni.

Na četvorociklu širem od 1 m moraju biti ugrađena dva zadnja katadioptera crvene boje, koji nisu trouglastog oblika.

Četvorocikl je malo vozilo na četiri točka, ali kada je širi od 1 m, pozadi se označava kao automobil: sa dva katadioptera, levo i desno. Oni odbijaju svetlost farova vozila iza i noću pokazuju gde je vozilo i koliko je široko.

Katadiopteri su crveni, a trouglasti oblik je rezervisan za priključna vozila. Zadnji katadiopteri su obavezni.

Na priključnom vozilu moraju biti ugrađena dva prednja katadioptera bele boje, koji nisu trouglastog oblika.

Prednji katadiopteri odbijaju svetlost farova vozila koja dolaze spreda, pa se prikolica noću vidi i kada je otkačena i parkirana pored puta bez svetala, ili kada spreda viri iza vučnog vozila.

Spreda katadiopteri moraju biti beli, kao što su bela i prednja poziciona svetla. Trouglasti katadiopteri postavljaju se na prikolicu samo pozadi, i to crveni.

Na motornom vozilu sa skrivajućim farovima moraju biti ugrađena dva prednja katadioptera bele boje, koji nisu trouglastog oblika.

Skrivajući farovi se, kada su isključeni, uvlače u karoseriju ili zaklanjaju poklopcem, pa spreda nema fara koji bi odbijao svetlost drugih vozila. Zato takvo vozilo mora imati dva prednja katadioptera, da bi se noću videlo i kada je parkirano bez svetala.

Prednji katadiopteri su beli, kao i prednja poziciona svetla, a ne žuti.

Na priključnom vozilu moraju biti ugrađena dva zadnja katadioptera crvene boje, u obliku ravnostranog trougla sa vrhom okrenutim naviše i stranicom od najmanje 0,15 m.

Trouglasti oblik je rezervisan za priključna vozila: kada noću vidiš dva crvena trougla, znaš da je ispred tebe prikolica, čak i kada je otkačena i parkirana bez svetala. Zato su ovi katadiopteri obavezni.

Pozadi su katadiopteri uvek crveni, a beli se postavljaju spreda.

Na motokultivatoru moraju biti ugrađena dva zadnja katadioptera crvene boje, koji nisu trouglastog oblika.

Motokultivator je mali i spor, pa ga vozači iza teško uočavaju noću. Dva crvena katadioptera odbijaju svetlost njihovih farova i pokazuju gde je vozilo i koliko je široko. Zadnji katadiopteri su zato obavezni, a žuta boja za njih nije dozvoljena.

Napomena: prema važećem tekstu propisa, zadnji katadiopteri na motokultivatoru su crveni i trouglastog oblika.

Vozila za izvođenje radova van puta, kada u saobraćaju na putu imaju instalirana izmenjiva oruđa za rad koja nisu sklop vozila, moraju biti propisano označena.

Takva oruđa, na primer plug, kosačica ili kašika, često izlaze van obrisa vozila, a mogu biti i oštra, pa su opasna za druge učesnike u saobraćaju. Zato moraju biti označena propisanim oznakama, na primer zaprečnim tablama, katadiopterima ili svetlima, da bi ih drugi vozači na vreme uočili i danju i noću.

Oznaka na slici služi za označavanje teških vozila.

Na slici su table sa naizmeničnim kosim trakama crvene i žute boje. Postavljaju se na zadnju stranu teškog vozila, kao dve table levo i desno, vodoravno pri dnu ili uspravno uz ivice. Odbijaju svetlost farova, pa vozači iza noću na vreme uoče teško vozilo.

Duga vozila označavaju se tablama sa žutim poljem i crvenim okvirom, bez kosih traka, a spora vozila tablom u obliku trougla sa zasečenim vrhovima.

Oznaka na slici služi za označavanje dugih vozila.

Na slici su table sa žutim poljem i crvenim okvirom, postavljene na zadnju stranu vozila, levo i desno, vodoravno ili uspravno. Žuto polje odbija svetlost farova, pa vozači iza noću na vreme uoče dugo vozilo i računaju sa njegovom dužinom kada ga obilaze.

Teška vozila označavaju se tablama sa kosim crvenim i žutim trakama, a spora vozila tablom u obliku trougla sa zasečenim vrhovima.

Oznaka na slici služi za označavanje sporih vozila.

Na slici je tabla u obliku trougla sa zasečenim vrhovima, sa narandžastim poljem i crvenim okvirom. Postavlja se na zadnju stranu vozila koja se kreću malom brzinom, kao što su traktori i radne mašine, da bi vozači iza njih na vreme shvatili da sustižu sporo vozilo i usporili.

Teška vozila označavaju se tablama sa kosim crvenim i žutim trakama, a duga vozila tablama sa žutim poljem i crvenim okvirom.

Oznaka sporih vozila postavlja se na vozila čija najveća konstruktivna brzina ne prelazi 30 km/h, kao i na traktore, radne mašine, motokultivatore i priključna vozila za traktor.

Najveća konstruktivna brzina je najveća brzina koju vozilo može da postigne prema svojoj konstrukciji. Vozilo koje ne može da vozi brže od 30 km/h ostali vozači brzo sustižu, pa ih oznaka na vreme upozorava. Traktori, radne mašine, motokultivatori i priključna vozila za traktor označavaju se bez obzira na brzinu.

Napomena: prema izmenama propisa iz 2021. godine, oznaka sporih vozila danas se postavlja na vozila čija najveća konstruktivna brzina ne prelazi 40 km/h.