Vozila: pitanja i odgovori, stranica 12 od 15

Točak upravljača teretnog vozila namenjenog za vršenje rada sme biti na desnoj strani samo ako je vozilo prvi put registrovano u Srbiji do 1. jula 2012. godine.

U Srbiji se vozi desnom stranom puta, pa točak upravljača mora biti na levoj strani vozila, da bi vozač dobro video vozila iz suprotnog smera. Za teretna vozila namenjena za vršenje rada, na primer za održavanje ulica, desni položaj točka upravljača dozvoljen je samo ako je vozilo prvi put registrovano do tog datuma. Zato nije tačno da namena vozila sama po sebi dozvoljava bilo koju stranu, a nije tačno ni da desna strana nikada nije dozvoljena.

Dva klinasta podmetača moraju postojati u motornim i priključnim vozilima čija najveća dozvoljena masa prelazi 5 t.

Klinaste podmetače stavljaš ispod točkova zaustavljenog vozila, na primer na nagibu, pri kvaru ili zameni točka, da se vozilo ne bi samo pokrenulo. Obaveza zavisi od najveće dozvoljene mase vozila i važi kada ona prelazi 5 t, pa granica od 3,5 t nije tačna. Nosivost nije merilo: računa se najveća dozvoljena masa vozila, a ne masa tereta koju vozilo sme da primi.

Dva klinasta podmetača moraju postojati u autobusima čija najveća dozvoljena masa prelazi 5 t.

Podmetače stavljaš ispod točkova kada autobus zaustaviš na nagibu ili zbog kvara, da se ne bi sam pokrenuo. Obaveza zavisi od najveće dozvoljene mase, isto kao kod drugih motornih i priključnih vozila, pa ne važi za sve autobuse. Vrsta prevoza, na primer javni gradski prevoz putnika, nije ono od čega obaveza zavisi: odlučuje masa veća od 5 t.

Teretno vozilo koje vuče priključno vozilo mora imati dva sigurnosna trougla.

Sigurnosni trougao postavljaš na kolovoz iza vozila kada se zbog kvara ili nezgode zaustaviš na putu, da bi na vreme upozorio vozače koji nailaze. Teretno vozilo bez priključnog vozila mora imati jedan trougao, a kada vuče priključno vozilo, mora imati dva. Isto pravilo važi za autobus koji vuče priključno vozilo. Tri sigurnosna trougla nisu propisana.

U autobusu mora postojati jedan sigurnosni trougao.

Trougao postavljaš na kolovoz iza autobusa kada se zbog kvara ili nezgode zaustaviš na putu, da bi na vreme upozorio vozače koji nailaze. Obaveza važi za sve autobuse, i za one u gradskom i prigradskom saobraćaju, jer i oni mogu ostati u kvaru na kolovozu. Dva trougla su propisana tek kada autobus vuče priključno vozilo.

Autobus koji vuče priključno vozilo mora imati dva sigurnosna trougla.

Autobus bez priključnog vozila mora imati jedan sigurnosni trougao, a kada vuče priključno vozilo, mora imati dva, isto kao teretno vozilo sa priključnim vozilom. Trouglove postavljaš na kolovoz kada se zbog kvara ili nezgode zaustaviš na putu, da upozoriš vozače koji nailaze. Zato jedan trougao nije dovoljan, a nije tačno ni da autobusu sa priključnim vozilom trougao nije potreban.

Obnovljeni pneumatici na turističkim i međugradskim autobusima moraju biti deklarisani za brzinu do 100 km/h.

Obnovljeni (protektirani) pneumatik ima novi gazeći sloj postavljen na staru osnovu pneumatika. Turistički i međugradski autobusi voze dugo i brže, van naselja i autoputem, pa pneumatik mora pouzdano izdržati brzinu do koje autobus može da ide: graničnik brzine autobusa podešen je na 100 km/h. Zato deklaracija do 90 km/h nije dovoljna, a propis ne traži deklaraciju do 110 km/h.

Prozori autobusa koji služe za izlaz u slučaju opasnosti moraju biti označeni natpisom i sa unutrašnje i sa spoljne strane.

Natpis sa unutrašnje strane pokazuje putnicima kuda mogu brzo izaći iz autobusa, na primer posle sudara ili kod požara. Natpis sa spoljne strane pokazuje spasiocima i drugim ljudima na mestu nezgode kroz koji prozor mogu pomoći putnicima da izađu. Čekić za razbijanje stakla ne zamenjuje oznaku: ljudi i spolja i unutra moraju znati koji prozor služi kao izlaz.

Autobus prvi put registrovan u Srbiji posle 1. januara 2013. godine, sa više od 16 sedišta za putnike, mora imati otvor za izlaz u slučaju opasnosti na krovu, označen samo sa unutrašnje strane.

Krovni otvor je dodatni izlaz ako se autobus prevrne i vrata ili deo prozora budu blokirani. Oznaka je namenjena putnicima u autobusu, koji treba brzo da ga pronađu i otvore, pa se traži samo sa unutrašnje strane. Prozor na levoj ili desnoj strani je druga vrsta izlaza i ne zamenjuje otvor na krovu.

Autobusi bez mesta za stajanje ne moraju imati ugrađene sigurnosne pojaseve, osim onih koji su proizvedeni, odnosno prvi put registrovani posle 1. marta 2012. godine.

Obaveza ugradnje pojaseva za sva sedišta uvedena je za autobuse proizvedene, odnosno prvi put registrovane posle tog datuma. Stariji autobusi ne moraju naknadno da ih ugrade, pa nije tačno da svi autobusi moraju imati pojaseve za sva sedišta. Za starije autobuse ne postoji ni obaveza pojasa samo za sedište vozača, ni obaveza da imaju samo priključke za vezivanje pojaseva.

Autobusi proizvedeni, odnosno prvi put registrovani posle 1. marta 2012. godine, osim onih sa mestima za stajanje, moraju imati sigurnosne pojaseve za sva sedišta.

Pojas na svakom sedištu štiti putnike pri naglom kočenju, sudaru ili prevrtanju, jer sprečava da budu odbačeni sa sedišta. Zato za ove autobuse nije dovoljan pojas samo za vozača, a nisu dovoljni ni samo priključci za vezivanje pojaseva, bez samih pojaseva. Autobusi registrovani pre tog datuma ne moraju imati pojaseve, ali za novije ta obaveza važi.

Rezervni točak mora postojati u autobusima, osim u autobusima za gradski i prigradski saobraćaj.

Autobus na međugradskoj ili turističkoj liniji često je daleko od mesta gde se kvar može otkloniti, pa rezervni točak omogućava da se posle oštećenja pneumatika nastavi vožnja. Gradski i prigradski autobusi voze kraće relacije u naselju i oko njega, pa su izuzeti. Zato nije tačno ni da mora postojati u svim autobusima, ni da nije potreban ni u jednom.

Napomena: važeći pravilnik rezervni točak propisuje samo za putnička vozila i laka teretna vozila (kategorije M1 i N1), pa ga danas autobus ne mora imati.

Oprema za pružanje prve pomoći mora postojati u svim autobusima.

Autobus prevozi mnogo ljudi, pa u slučaju nezgode ili naglog pogoršanja zdravlja nekog putnika pomoć mora biti odmah pri ruci. Zato izuzetaka nema: i autobusi za gradski i prigradski saobraćaj moraju imati opremu za prvu pomoć. Tvrdnja da autobus ne mora imati ovu opremu nije tačna.

U autobusima se mora nalaziti oprema za pružanje prve pomoći veličine „B“.

Oprema za prvu pomoć propisana je u dve veličine. Manja, veličina „A“, propisana je za motocikle, teške tricikle i teške četvorocikle. Autobusi, kao i putnička i teretna vozila, moraju imati veću opremu, veličine „B“. Zato oprema veličine „A“ u autobusu nije dovoljna, ni kao zamena za opremu „B“.

Dve opreme za pružanje prve pomoći veličine „B“ moraju postojati samo u autobusima koji imaju više od 22 sedišta.

Svaki autobus mora imati opremu za prvu pomoć veličine „B“. Veći autobus prevozi više ljudi, pa u slučaju nezgode jedna oprema ne bi bila dovoljna za sve povređene: zato autobus sa više od 22 sedišta mora imati dve. Nije tačno da dve opreme moraju postojati u svim autobusima, a ni vuča priključnog vozila za putnike nije uslov za drugu opremu.

Čekić za razbijanje stakla mora postojati samo u autobusima koji nemaju pomoćna vrata za izlaz u slučaju opasnosti.

U takvim autobusima kao izlaz u slučaju opasnosti služe prozori, pa čekić mora biti pored njih, da bi putnici mogli razbiti staklo i izaći, na primer posle prevrtanja ili kod požara. Autobusi sa pomoćnim vratima imaju drugi izlaz za slučaj opasnosti, pa za njih ova obaveza ne važi. Broj sedišta, na primer više od 22, nije uslov za čekić.

Zimsku opremu autobusa koji nisu namenjeni za javni gradski prevoz čine lanci, odnosno drugi uređaji za povećanje trakcije, za najmanje dva pogonska točka, i lopata.

Lanci se postavljaju na pogonske točkove, jer ti točkovi pokreću vozilo, pa je na snegu i ledu najvažnije da oni ne proklizavaju. Lopatom raščišćavaš sneg oko točkova kada se autobus zaglavi. Lanci za sve točkove nisu propisani. Pneumatici za zimsku upotrebu na svim točkovima propisani su kao zimska oprema putničkih vozila, a zimsku opremu ovih autobusa čine lanci i lopata.

Vozilo ne smeš opteretiti preko nosivosti upisane u saobraćajnu dozvolu, niti preko najvećeg osovinskog opterećenja pojedinih osovina koje je odredio proizvođač.

Nosivost iz saobraćajne dozvole je najveća masa koju vozilo sme da preveze. Najveće osovinsko opterećenje proizvođač određuje prema izdržljivosti osovina, točkova, pneumatika i kočnica. Preopterećeno vozilo duže koči, teže se njime upravlja, a pneumatici i delovi vozila mogu otkazati. Granice koje se računaju prema masi samog vozila, kao „za 50% veća masa“ ili „masa veća od mase vozila“, ne postoje: važe nosivost i osovinska opterećenja.

Vozilo nikada ne sme biti opterećeno preko nosivosti upisane u saobraćajnu dozvolu.

Nosivost je najveća masa koju vozilo sme da preveze, utvrđena prema njegovoj konstrukciji. Preko te granice kočnice, pneumatici, oslanjanje i upravljački mehanizam mogu otkazati, pa vozilo postaje opasno. Zato ni posebna dozvola nadležnog organa ne može dozvoliti prekoračenje nosivosti: njom se može dozvoliti samo prekoračenje granica iz tehničkih normativa, kao što je najveća dozvoljena ukupna masa. Ni registarske tablice crvene boje ne daju takvo pravo.

Vozilo ne sme biti opterećeno preko najvećeg osovinskog opterećenja pojedinih osovina koje je odredio proizvođač vozila, ni uz kakvu dozvolu.

Proizvođač određuje koliko svaka osovina može da nosi prema izdržljivosti osovine, točkova, pneumatika, opruga i kočnica. Ako je osovina preopterećena, ti delovi mogu da puknu ili otkažu u vožnji, a vozilo teže koči i teže se njime upravlja. Posebna dozvola nadležnog organa odnosi se samo na granice iz tehničkih normativa, a ne na granice same konstrukcije vozila. Registarske tablice crvene boje ne daju nikakvo pravo na preopterećenje.

Vozilo ne sme biti opterećeno preko osovinskog opterećenja propisanog tehničkim normativima, niti preko najveće dozvoljene ukupne mase.

Ove granice štite put i saobraćaj: preteška vozila oštećuju kolovoz i mostove, duže koče i teže se njima upravlja. Odstupanje od njih moguće je samo kao vanredni prevoz, uz posebnu dozvolu nadležnog organa. Registarske tablice crvene boje ne daju pravo na preopterećenje, pa su odgovori koji to tvrde netačni.

Ni skup vozila ne sme biti opterećen preko najveće dozvoljene ukupne mase, niti njegove osovine preko osovinskog opterećenja propisanog tehničkim normativima.

Za skup vozila, vučno i priključno vozilo zajedno, važe ista pravila kao za pojedinačno vozilo. Preopterećen skup duže koči, nestabilniji je i lakše se zanosi, a preopterećene osovine oštećuju kolovoz i mostove. Odstupanje je moguće samo kao vanredni prevoz, uz posebnu dozvolu nadležnog organa. Registarske tablice crvene boje na vozilima iz skupa ne daju nikakvo pravo na preopterećenje.

Vozilo sa teretom ne sme da premašuje najveće dozvoljene dimenzije propisane tehničkim normativima za tu vrstu vozila: dužinu, širinu i visinu.

Te granice obezbeđuju da vozilo bezbedno prolazi kroz krivine, ispod nadvožnjaka, preko mostova i kroz tunele i da ne ugrožava druga vozila. Pravilo da teret pozadi sme da viri do 1,5 m ne daje pravo da se za toliko premaši najveća dozvoljena dužina. Registarske tablice crvene boje takođe ne daju pravo na veće dimenzije. Premašenje je moguće samo kao vanredni prevoz, uz posebnu dozvolu nadležnog organa.

Skup vozila sa teretom ne sme da premašuje najveću dozvoljenu dužinu propisanu tehničkim normativima za skup vozila.

Dugačak skup vozila teže prolazi kroz krivine i raskrsnice, zauzima susedne saobraćajne trake i duže se pretiče, pa je njegova dužina ograničena. Ne postoji pravilo da se ta dužina sme premašiti za 1,5 m, a ni registarske tablice crvene boje ne daju takvo pravo. Duži skup vozila može se kretati putem samo kao vanredni prevoz, uz posebnu dozvolu nadležnog organa.

Uz posebnu dozvolu nadležnog organa vozilo sme biti opterećeno preko najveće dozvoljene ukupne mase i preko osovinskog opterećenja iz tehničkih normativa, ali nikada preko nosivosti iz saobraćajne dozvole i najvećeg osovinskog opterećenja koje je odredio proizvođač.

Razlikuju se dve vrste granica:

• granice iz tehničkih normativa (ukupna masa i osovinsko opterećenje) štite put i mostove, pa se uz posebnu dozvolu, kao vanredni prevoz, mogu premašiti;
• nosivost i osovinska opterećenja koja je odredio proizvođač granice su izdržljivosti samog vozila i ne smeju se premašiti ni uz kakvu dozvolu.

Zato nisu tačni odgovori po kojima posebna dozvola dopušta i prekoračenje nosivosti ili osovinskog opterećenja proizvođača.