Vazduhoplovni propisi: pitanja i odgovori, stranica 6 od 6

Kada je vazdušni prostor alociran, operater odgovara da se let u potpunosti odvija u granicama tog prostora i da bude dostupan nadležnoj jedinici kontrole letenja radi eventualnog prekida leta.

Alocirani prostor je deo vazdušnog prostora privremeno izdvojen ili rezervisan za tog korisnika. Izlazak iz njega može da ugrozi druge vazduhoplove, pa granice moraju da se poštuju u potpunosti, a ne samo kada je to moguće. Kontrola letenja mora sve vreme da može da dođe do operatera i da prekine let, i kada je prostor alociran.

Nije dovoljno samo javiti izlazak iz prostora, a dostupnost se traži tokom celog leta, ne tek posle prekida.

Operater je dužan da se pre leta uveri u ispravnost sistema bespilotnog vazduhoplova i da proveri količinu pogonskog goriva, odnosno stanje baterija.

Prema Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima (član 19), obe provere su obavezne: neispravan sistem ili prazna baterija mogu da izazovu pad vazduhoplova.

Ostali odgovori izostavljaju proveru goriva ili proveru ispravnosti sistema. Održavanje prema uputstvu proizvođača je obaveza vlasnika, odnosno korisnika, a procena vremenskih uslova, pa i vetra, posebna je dužnost operatera, koja ne zamenjuje proveru sistema.

Operater mora da obezbedi da sva oprema bespilotnog vazduhoplova, uključujući predmete i spoljni teret, bude na odgovarajući način pričvršćena.

Predmet ili teret koji se odvoji u letu može da padne na ljude ili imovinu, a nepričvršćena oprema može da poremeti let. Zato Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 19) traži da sve bude pričvršćeno: oprema, predmeti i spoljni teret.

Nije dovoljno da je oprema samo podešena. Količina tečnosti za prskanje nije deo ove dužnosti, a odgovor koji govori samo o spoljnom teretu izostavlja opremu.

Operater mora da obezbedi da bespilotni vazduhoplov tokom leta bude bezbedno udaljen od prepreka.

Zgrade, drveće, stubovi i žice mogu da prekinu let i izazovu pad. Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 19) ne propisuje tačno rastojanje od prepreka, već traži da ono bude bezbedno tokom celog leta.

Rastojanje od 30 m Pravilnik propisuje kao najmanju horizontalnu udaljenost od ljudi, a ne od prepreka. Procena prepreka pre leta je korisna, ali dužnost se odnosi na sam let.

Operater ne sme da bude pod uticajem alkohola ili psihoaktivnih supstanci, niti u takvom psihofizičkom stanju koje ga onemogućava da bezbedno upravlja vazduhoplovom.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 19) propisuje oba uslova zajedno. I trezan operater može biti nesposoban za bezbedno upravljanje, na primer zbog umora ili bolesti.

Odgovori sa samo jednim od ta dva uslova su nepotpuni. Pravilo se ne svodi ni na lekove sa oznakom trougla: zabranjen je uticaj svih psihoaktivnih supstanci i svako stanje koje ugrožava bezbedno upravljanje.

Tačna kombinacija je a, b, c, d: operater prikuplja informacije za let, proverava vremenske i ostale uslove, proverava da li je prostor alociran drugom korisniku i da li postoje ograničenja za let.

Sve četiri tvrdnje čine jednu dužnost iz Pravilnika o bespilotnim vazduhoplovima (član 19). Tačka c važi kada operater sam nije tražio alokaciju: tada mora da proveri da prostor nije već alociran za potrebe drugog korisnika, jer u takvom prostoru ne sme da leti.

Tvrdnja e je izmišljena: Pravilnik ne traži upozoravanje građana. Tvrdnja f nije tačna, jer javljanje policiji nije propisano, a alokacija je potrebna samo u određenim slučajevima, na primer za let iznad 100 m ili u blizini aerodroma.

Tačna je kombinacija svih tvrdnji, od a do k: sve su to dužnosti operatera bespilotnog vazduhoplova.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 19) ih propisuje zajedno. Ukratko, operater mora:

• da ne ugrožava ljude i imovinu i ne narušava red i mir (a) i da poštuje pravila letenja (b);
• da ostane u granicama alociranog prostora i bude dostupan kontroli letenja (c);
• da pre leta proveri sistem i gorivo, odnosno baterije (d) i da sve bude pričvršćeno (e);
• da drži vazduhoplov bezbedno udaljen od prepreka (f) i da bude trezan i sposoban (g);
• da prikupi informacije i proveri vremenske uslove, alokaciju i ograničenja (h, i, j, k).

Ostale kombinacije izostavljaju neku od ovih dužnosti, na primer c ili j.

Podatke o vazdušnom prostoru, njegovim ograničenjima i aerodromima operater nalazi u AIP-u i NOTAM-ima, javno dostupnim na internet stranici Kontrole letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA).

AIP (Aeronautical Information Publication) je osnovna vazduhoplovna publikacija sa trajnim podacima o vazdušnom prostoru i aerodromima. NOTAM-i (Notice to Airmen) objavljuju privremene promene i ograničenja. Potrebno je oboje: AIP ne sadrži privremena ograničenja, a NOTAM-i ne sadrže trajne podatke.

Zato odgovori sa samo jednim od ta dva izvora nisu potpuni, a sredstva javnog informisanja nisu zvaničan izvor vazduhoplovnih informacija.

Podatke o alociranim delovima vazdušnog prostora korisnici nalaze u AUP-u i UUP-u, kao i u AIP-u i NOTAM-ima, javno dostupnim na internet stranici Kontrole letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA).

AUP (Airspace Usage Plan) je plan korišćenja vazdušnog prostora, u kome se objavljuju privremeno izdvojeni i rezervisani delovi prostora, a UUP (Updated Usage Plan) je njegova ažurirana verzija kada se plan promeni. AIP sadrži trajne podatke o vazdušnom prostoru, a NOTAM-i privremene promene i ograničenja.

Ovi izvori se dopunjuju, pa nijedan od njih sam nije potpun odgovor.

Vlasnik ili korisnik mora takav događaj da prijavi Direktoratu odmah po saznanju, a najkasnije 72 sata od nastanka, kao i drugom nadležnom organu ako to traži drugi propis.

Prema Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima (član 25), prijavljuje se svaki događaj koji je ugrozio ili je mogao da ugrozi bezbednost vazdušnog saobraćaja, ljudi i imovine. Prijava Direktoratu ne oslobađa vlasnika, odnosno korisnika obaveze da događaj prijavi i drugom organu kada je to propisano.

Odgovor bez drugog nadležnog organa je zato nepotpun. Rokovi od 12 ili 36 sati nisu propisani, a obaveza je propisana za vlasnika, odnosno korisnika, a ne za operatera.

Događaj Direktoratu prijavljuje vlasnik ili korisnik bespilotnog vazduhoplova.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 25) tu obavezu daje vlasniku, odnosno korisniku: prijava se podnosi odmah po saznanju o događaju, a najkasnije 72 sata od njegovog nastanka.

Operater, lice koje upravlja letom, može biti i sam vlasnik, ali Pravilnik obavezu prijave ne vezuje za ulogu operatera. Građani i vazduhoplovni inspektor nemaju ovu obavezu.

Vlasnik ili korisnik mora događaj da prijavi Direktoratu, a i drugom nadležnom organu ako je to propisano drugim propisom.

Prema Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima (član 25), prijava Direktoratu je uvek obavezna, odmah po saznanju, a najkasnije 72 sata od nastanka događaja. Ona ne oslobađa obaveze prijave drugom organu kada to traži drugi propis.

Obaveza postoji i kada nema štete ni povređenih: prijavljuje se i događaj koji je samo mogao da ugrozi bezbednost. Zato nije tačno da se događaj prijavljuje samo jednom organu ili nikome.

Pored odobrenja Direktorata, vlasnik, odnosno operater mora da pribavi i dozvole drugih nadležnih organa koje su potrebne za delatnost kojom namerava da se bavi.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 26) uređuje bezbedno letenje. Ako se vazduhoplovom obavlja neka delatnost, za nju mogu biti potrebne i dozvole po drugim propisima, a njih pribavlja sam vlasnik, odnosno operater. Direktorat to ne čini umesto njega.

Odobrenja ministarstva unutrašnjih poslova i ministarstva odbrane nisu opšti uslov za svaki let; njihovo mišljenje se traži, na primer, za let u uslovno zabranjenoj zoni. Nije tačno ni da drugih dozvola nema.

Dozvole drugih nadležnih organa za delatnost dužan je da pribavi vlasnik ili operater bespilotnog vazduhoplova.

Tako propisuje Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 26): njegove odredbe ne oslobađaju vlasnika, odnosno operatera obaveze da pribavi dozvole potrebne za delatnost kojom namerava da se bavi.

Ovo ne treba mešati sa prijavom događaja, koju Pravilnik daje vlasniku ili korisniku. Odgovor sa samo operaterom je nepotpun, a pribavljanje dozvola preko trećeg lica po ovlašćenju Pravilnik ne predviđa.

Tačna kombinacija je a, b, c, g: operater je po pravilu punoletno, zdravstveno sposobno lice sa položenom proverom znanja, uz izuzetak za kategoriju 1, a isto važi i za strane državljane.

Prema Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima (član 20), operater mora da bude punoletan, zdravstveno sposoban i da je položio proveru znanja (a). Izuzetak je let vazduhoplovom kategorije 1 za koji nije potrebna alokacija vazdušnog prostora ni odobrenje Direktorata: tada operater može biti maloletnik stariji od 15 godina (b), a mlađi od 15 godina samo pod neposrednim nadzorom punoletnog lica (c). Ti uslovi važe i za strane državljane (g).

Tvrdnje e i f, sa granicom od 10 godina, nisu propisane. Tvrdnja d ponavlja opšte pravilo, ali se javlja samo u kombinaciji sa netačnom tvrdnjom f.

Tačna kombinacija je a, b, c: zdravstvenu sposobnost dokazuje vazduhoplovno lekarsko uverenje klase 1, 2 ili 3, važeća vozačka dozvola ili lekarsko uverenje za vozače ne starije od pet godina.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 21) smatra operatera mentalno i fizički sposobnim ako ima bilo koji od ovih dokumenata:

• važeće lekarsko uverenje klase 1 ili 2 za letačko osoblje, odnosno klase 3 za kontrolore letenja;
• važeću vozačku dozvolu;
• lekarsko uverenje izdato po zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, ne starije od pet godina.

Pilotska dozvola koju je neko nekada imao ne dokazuje sadašnju sposobnost, vozačka dozvola ne mora da obuhvata kategorije A, B, C i D, a sistematski pregled nije propisan.

Tačna kombinacija je a, b, c, d: potvrda o položenoj proveri znanja, potrebna odobrenja Direktorata, uputstvo proizvođača i dokument o zdravstvenoj sposobnosti.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 23) traži da operater pri sebi ima:

• potvrdu o položenoj proveri znanja, ako je morao da je polaže;
• odobrenja Direktorata, ako su za taj let obavezna;
• uputstvo proizvođača, u štampanom ili elektronskom obliku;
• dokument kojim dokazuje zdravstvenu sposobnost.

Odobrenja ministarstva unutrašnjih poslova i ministarstva odbrane i kopije odobrenja drugih organa nisu na tom spisku. Vozačka dozvola može da posluži kao dokaz zdravstvene sposobnosti, ali nije posebno propisana, a zdravstvena knjižica se ne traži.