Vazduhoplovni propisi: pitanja i odgovori, stranica 2 od 6

Bespilotne vazduhoplove možeš koristiti u privredne, naučne, obrazovne i druge svrhe, tako da ne ugrožavaju bezbednost vazdušnog saobraćaja.

Zakon o vazdušnom saobraćaju dozvoljava širok krug namena, ali uz jedan uslov: let ne sme da ugrozi bezbednost vazdušnog saobraćaja, odnosno druge vazduhoplove i ljude u njima. Ostali odgovori nabrajaju samo neke namene ili uslov formulišu drugačije od zakona: kao bezbedan način uopšte ili kao zaštitu života, zdravlja i imovine građana na zemlji. I o tome moraš da vodiš računa, ali zakon ovde kao uslov navodi bezbednost vazdušnog saobraćaja.

Bespilotni vazduhoplovi se razvrstavaju u kategorije prema maksimalnoj masi na poletanju (MTOM).

Maksimalna masa na poletanju je najveća masa sa kojom letelica sme da poleti, sa svim što nosi: baterijom ili gorivom, kamerom i drugim teretom. Prema njoj Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima deli letelice u četiri kategorije, jer od mase zavisi kolika šteta može da nastane pri padu. Operativna masa i performanse, kao što su brzina, visina ili dolet, nisu osnov ove podele.

Prema maksimalnoj masi na poletanju bespilotni vazduhoplovi se razvrstavaju u 4 kategorije.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima propisuje ove kategorije:

• kategorija 1: manje od 0,9 kg;
• kategorija 2: od 0,9 kg do 4 kg, ne uključujući 4 kg;
• kategorija 3: od 4 kg do 25 kg, ne uključujući 25 kg;
• kategorija 4: od 25 kg do 150 kg.

Potkategorija nema, a kategorija nije ni dve ni šest. Na bespilotne vazduhoplove teže od 150 kg ovaj pravilnik se ne primenjuje.

Kategorija 1 obuhvata bespilotne vazduhoplove čija je maksimalna masa na poletanju manja od 0,9 kg.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima kategorije određuje samo prema maksimalnoj masi na poletanju, pa nisu tačni odgovori koji kategoriju opisuju operativnom masom, visinom, brzinom i doletom. Granica od 5 kg takođe ne odgovara kategoriji 1. Najlakše je zapamtiti ceo niz: kategorija 1 ispod 0,9 kg, kategorija 2 od 0,9 do 4 kg, kategorija 3 od 4 do 25 kg i kategorija 4 od 25 do 150 kg.

Dolet je Pravilnikom ograničen na 500 m ako nemaš prethodno odobrenje Direktorata civilnog vazduhoplovstva, i to za sve kategorije, pa i za kategoriju 1.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima ne propisuje poseban dolet za svaku kategoriju: bez obzira na masu, bez odobrenja Direktorata letelica ne sme da se udalji više od 500 m. Zato su odgovori sa 100, 200 ili 250 m od stajne tačke operatera pogrešni. Za let na većoj udaljenosti potrebno je prethodno odobrenje Direktorata.

Visina leta je Pravilnikom ograničena na 100 m ako nemaš prethodno odobrenje Direktorata civilnog vazduhoplovstva, i to za sve kategorije, pa i za kategoriju 1.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima ne propisuje posebnu visinu za svaku kategoriju: svaki bespilotni vazduhoplov bez odobrenja Direktorata leti najviše do 100 m. Odgovori sa 30 ili 75 m iznad terena su pogrešni. Odgovor „do 100 m iznad terena“ navodi isti broj, ali ga predstavlja kao posebno ograničenje kategorije 1, bez odobrenja Direktorata, pa nije tačan.

Maksimalna brzina leta bespilotnog vazduhoplova kategorije 1 nije ograničena Pravilnikom o bespilotnim vazduhoplovima.

Pravilnik razvrstava bespilotne vazduhoplove samo prema maksimalnoj masi na poletanju i ne propisuje im najveću brzinu. Bez odobrenja Direktorata ograničeni su visina leta (100 m) i dolet (500 m), ali brzina nije. Zato su odgovori sa 30, 50 ili 55 m/s pogrešni. Iako brzina nije propisana, moraš da letiš tako da letelicom u svakom trenutku bezbedno upravljaš.

Maksimalna masa na poletanju bespilotnih vazduhoplova kategorije 1 je manja od 0,9 kg.

U ovu kategoriju spadaju najlakši dronovi na koje se Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima primenjuje. Ostali odgovori navode granice od 0,5, 1 ili 5 kg, koje ne odgovaraju kategoriji 1. Masa na poletanju obuhvata sve što letelica nosi, pa i bateriju ili gorivo. Redosled kategorija: ispod 0,9 kg, od 0,9 do 4 kg, od 4 do 25 kg i od 25 do 150 kg.

Kategorija 2 obuhvata bespilotne vazduhoplove čija je maksimalna masa na poletanju od 0,9 kg do 4 kg, ne uključujući 4 kg.

Kategorija 2 počinje tamo gde se završava kategorija 1 (ispod 0,9 kg), a završava se pre 4 kg, gde počinje kategorija 3. Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima kategorije određuje samo prema maksimalnoj masi na poletanju, pa nisu tačni odgovori sa operativnom masom, visinom, brzinom i doletom. Ni raspon od 1 kg do 5 kg ne odgovara kategoriji 2.

Dolet je Pravilnikom ograničen na 500 m ako nemaš prethodno odobrenje Direktorata civilnog vazduhoplovstva, i to za sve kategorije, pa i za kategoriju 2.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima ne propisuje poseban dolet za svaku kategoriju: bez obzira na masu, bez odobrenja Direktorata letelica ne sme da se udalji više od 500 m. Zato su odgovori sa 100, 200 ili 250 m od stajne tačke operatera pogrešni. Za let na većoj udaljenosti potrebno je prethodno odobrenje Direktorata.

Visina leta je Pravilnikom ograničena na 100 m ako nemaš prethodno odobrenje Direktorata civilnog vazduhoplovstva, i to za sve kategorije, pa i za kategoriju 2.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima ne propisuje posebnu visinu za svaku kategoriju: svaki bespilotni vazduhoplov bez odobrenja Direktorata leti najviše do 100 m. Odgovori sa 50 ili 75 m iznad terena su pogrešni. Let na više od 100 m nije dozvoljen bez prethodnog odobrenja Direktorata.

Maksimalna brzina leta bespilotnog vazduhoplova kategorije 2 nije ograničena Pravilnikom o bespilotnim vazduhoplovima.

Pravilnik razvrstava bespilotne vazduhoplove samo prema maksimalnoj masi na poletanju i ne propisuje im najveću brzinu, ni za jednu kategoriju. Bez odobrenja Direktorata ograničeni su visina leta (100 m) i dolet (500 m), ali brzina nije. Zato su odgovori sa rasponima od 50 do 75 m/s, od 50 do 100 m/s ili do 120 m/s pogrešni. Bez obzira na to, moraš da letiš tako da letelicom u svakom trenutku bezbedno upravljaš.

Maksimalna masa na poletanju bespilotnih vazduhoplova kategorije 2 je od 0,9 kg do 4 kg, ne uključujući 4 kg.

Kategorija 2 se nastavlja na kategoriju 1, koja obuhvata letelice lakše od 0,9 kg, a završava se pre 4 kg, gde počinje kategorija 3. Ostali odgovori navode granice od 1 kg i 5 kg, koje ne odgovaraju kategoriji 2. Masa na poletanju obuhvata sve što letelica nosi, pa i bateriju ili gorivo. Redosled kategorija: ispod 0,9 kg, od 0,9 do 4 kg, od 4 do 25 kg i od 25 do 150 kg.

Kategorija 3 obuhvata bespilotne vazduhoplove čija je maksimalna masa na poletanju od 4 kg do 25 kg, ne uključujući 25 kg.

Kategorija 3 počinje na 4 kg, gde se završava kategorija 2, i ide do 25 kg, gde počinje kategorija 4. Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima kategorije određuje samo prema maksimalnoj masi na poletanju, pa nisu tačni odgovori sa operativnom masom, visinom, brzinom i doletom. Granica od 20 kg takođe ne odgovara kategoriji 3.

Dolet je Pravilnikom ograničen na 500 m ako nemaš prethodno odobrenje Direktorata civilnog vazduhoplovstva, i to za sve kategorije, pa i za kategoriju 3.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima ne propisuje poseban dolet za svaku kategoriju: bez obzira na masu, bez odobrenja Direktorata letelica ne sme da se udalji više od 500 m. Granica od 300 m ne postoji, a odgovor „do 500 m“ ne pominje da se granica može preći uz prethodno odobrenje Direktorata i da važi za sve kategorije, pa nije tačan.

Visina leta je Pravilnikom ograničena na 100 m ako nemaš prethodno odobrenje Direktorata civilnog vazduhoplovstva, i to za sve kategorije, pa i za kategoriju 3.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima ne propisuje posebnu visinu za svaku kategoriju: svaki bespilotni vazduhoplov bez odobrenja Direktorata leti najviše do 100 m. Odgovori sa 50 ili 150 m iznad terena su pogrešni. Let na više od 100 m nije bez ograničenja: dozvoljen je samo uz prethodno odobrenje Direktorata.

Maksimalna brzina leta bespilotnog vazduhoplova kategorije 3 nije ograničena Pravilnikom o bespilotnim vazduhoplovima.

Pravilnik razvrstava bespilotne vazduhoplove samo prema maksimalnoj masi na poletanju i ne propisuje im najveću brzinu, ni za jednu kategoriju. Bez odobrenja Direktorata ograničeni su visina leta (100 m) i dolet (500 m), ali brzina nije. Zato su odgovori sa rasponima od 75 do 100 m/s, od 100 do 150 m/s ili više od 120 m/s pogrešni. Bez obzira na to, moraš da letiš tako da letelicom u svakom trenutku bezbedno upravljaš.

Maksimalna masa na poletanju bespilotnih vazduhoplova kategorije 3 je od 4 kg do 25 kg, ne uključujući 25 kg.

Kategorija 3 se nastavlja na kategoriju 2, koja se završava pre 4 kg, a sama se završava pre 25 kg, gde počinje kategorija 4. Ostali odgovori navode granice od 2, 10 ili 20 kg ili uključuju 25 kg, što ne odgovara kategoriji 3. Masa na poletanju obuhvata sve što letelica nosi, pa i bateriju ili gorivo. Redosled kategorija: ispod 0,9 kg, od 0,9 do 4 kg, od 4 do 25 kg i od 25 do 150 kg.

Kategorija 4 obuhvata bespilotne vazduhoplove čija je maksimalna masa na poletanju od 25 kg do 150 kg.

Kategorija 4 počinje na 25 kg, gde se završava kategorija 3, i obuhvata najteže letelice na koje se Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima primenjuje. Na one teže od 150 kg Pravilnik se ne primenjuje. Pravilnik kategorije određuje samo prema maksimalnoj masi na poletanju, pa nisu tačni odgovori sa operativnom masom, visinom, brzinom i doletom. Ni raspon od 100 do 150 kg ne odgovara kategoriji 4.

Dolet je Pravilnikom ograničen na 500 m ako nemaš prethodno odobrenje Direktorata civilnog vazduhoplovstva, i to za sve kategorije, pa i za kategoriju 4.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima ne propisuje poseban dolet za svaku kategoriju: bez obzira na masu, bez odobrenja Direktorata letelica ne sme da se udalji više od 500 m od operatera. Veću udaljenost Direktorat može da odobri ako se dostavi odgovarajuća procena rizika. Zato dolet nije bez ograničenja, a raspon od 400 do 500 m ne postoji. Odgovor „500 m od stajne tačke operatera“ navodi isti broj, ali ne pominje da se granica može preći uz odobrenje Direktorata i da važi za sve kategorije, pa nije tačan.

Visina leta je Pravilnikom ograničena na 100 m ako nemaš prethodno odobrenje Direktorata civilnog vazduhoplovstva, i to za sve kategorije, pa i za kategoriju 4.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima ne propisuje posebnu visinu za svaku kategoriju: svaki bespilotni vazduhoplov bez odobrenja Direktorata leti najviše do 100 m iznad tla. Za veću visinu potrebni su prethodno odobrenje Direktorata i alokacija vazdušnog prostora. Granica od 150 m je pogrešna, a let iznad 100 m nije bez ograničenja. Odgovor „do 100 m iznad terena“ navodi isti broj, ali ne kaže da granica važi za sve kategorije i da se može preći uz odobrenje, pa nije tačan.

Maksimalna brzina leta bespilotnog vazduhoplova kategorije 4 nije ograničena Pravilnikom o bespilotnim vazduhoplovima.

Pravilnik razvrstava bespilotne vazduhoplove samo prema maksimalnoj masi na poletanju i ne propisuje im najveću brzinu, ni za jednu kategoriju. Bez odobrenja Direktorata ograničeni su visina leta (100 m) i dolet (500 m), ali brzina nije. Zato su odgovori sa rasponima od 55 do 75 m/s i od 75 do 100 m/s pogrešni, kao i odgovor sa više od 100 m/s. Bez obzira na to, moraš da letiš tako da letelicom u svakom trenutku bezbedno upravljaš.

Maksimalna masa na poletanju bespilotnih vazduhoplova kategorije 4 je od 25 kg do 150 kg.

Kategorija 4 se nastavlja na kategoriju 3, koja se završava pre 25 kg, i obuhvata najteže letelice na koje se Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima primenjuje; na letelice teže od 150 kg se ne primenjuje. Odgovor „do 25 kg, uključujući gorivo“ opisuje lakše letelice, raspon od 4 do 150 kg obuhvata i kategoriju 3, a granice od 10 i 20 kg ne odgovaraju nijednoj kategoriji. Redosled kategorija: ispod 0,9 kg, od 0,9 do 4 kg, od 4 do 25 kg i od 25 do 150 kg.

U evidenciju koju vodi Direktorat upisuju se svi bespilotni vazduhoplovi kategorija 3 i 4, a kategorija 1 i 2 samo pod uslovima iz Pravilnika.

Teže letelice, kategorija 3 i 4, upisuju se uvek, bez ikakvih uslova. Lakše, kategorija 1 i 2, upisuju se samo kada se koriste za zahtevnije letove: na visini većoj od 100 m, u blizini aerodroma, na udaljenosti većoj od 500 m od operatera, iznad ljudi ili u njihovoj blizini, u uslovno zabranjenoj zoni, noću ili za izbacivanje tečnosti i predmeta, odnosno nošenje spoljnog tereta. Zato tačna kombinacija sadrži prvu i drugu tvrdnju. Pogrešno je reći da se kategorije 3 i 4 upisuju samo pod nekim uslovima, kao i da se upisuju svi bespilotni vazduhoplovi ili svi iz kategorije 2.

Bespilotni vazduhoplovi kategorija 1 i 2 upisuju se u evidenciju Direktorata kada se koriste za bilo koji od osam navedenih načina letenja, pa je tačna kombinacija koja ih sadrži sve.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima propisuje upis lakših letelica kada se koriste za:

• letenje na visinama većim od 100 m;
• letenje u blizini aerodroma;
• letenje na horizontalnoj udaljenosti većoj od 500 m od operatera;
• letenje iznad ljudi i letenje u blizini ljudi;
• letenje u uslovno zabranjenoj zoni;
• letenje noću;
• izbacivanje tečnosti ili predmeta ili nošenje spoljnog tereta.

Svaka kombinacija u kojoj nedostaje neki od ovih slučajeva je nepotpuna.