Vazduhoplovni propisi: pitanja i odgovori, stranica 5 od 6

Bespilotni vazduhoplovi kategorije 1 mogu se koristiti u rejonima I, II, III i IV bez prethodnog odobrenja Direktorata.

Kategorija 1 obuhvata najlakše letelice, ispod 0,9 kg. Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima kategorijama 1 i 2 dozvoljava let u svim rejonima, od nenaseljenih područja do gusto naseljenih gradskih zona, ako su ispunjeni ostali uslovi: na primer zabrana leta iznad ljudi, razmak od 30 m od ljudi, visina do 100 m i dolet do 500 m. Odobrenje Direktorata za rejone III i IV traži se tek za kategoriju 3.

Bespilotni vazduhoplovi kategorije 2 mogu se koristiti u rejonima I, II, III i IV bez prethodnog odobrenja Direktorata.

Kategorija 2 obuhvata letelice od 0,9 kg do 4 kg. Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima kategorijama 1 i 2 dozvoljava let u svim rejonima, od nenaseljenih područja do gusto naseljenih gradskih zona, ako su ispunjeni ostali uslovi: na primer zabrana leta iznad ljudi, razmak od 30 m od ljudi, visina do 100 m i dolet do 500 m. Odobrenje Direktorata za rejone III i IV traži se tek za kategoriju 3.

Bespilotni vazduhoplovi kategorije 3 mogu se koristiti u rejonima I i II bez prethodnog odobrenja, a u rejonima III i IV samo uz prethodno odobrenje Direktorata.

Kategorija 3 obuhvata letelice od 4 kg do 25 kg, čiji pad može da nanese ozbiljnu štetu. Zato bez posebnog odobrenja smeju da lete samo iznad nenaseljenih područja (rejoni I i II). Za let iznad naseljenog (rejon III) i gusto naseljenog područja (rejon IV) Direktorat izdaje odobrenje za svaki slučaj posebno, procenjujući opremljenost letelice i prostor leta. Nije tačno da je odobrenje potrebno i za rejone I i II, kao ni da nikada nije potrebno.

Bespilotni vazduhoplovi kategorije 4 mogu se koristiti samo u rejonima I i II.

Kategorija 4 obuhvata najteže letelice, od 25 kg do 150 kg. Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima im dozvoljava let samo iznad nenaseljenih područja: neizgrađenog (rejon I) i izgrađenog, ali nenaseljenog (rejon II). Za razliku od kategorije 3, kategoriji 4 ni odobrenje Direktorata ne omogućava let iznad naseljenih (rejon III) i gusto naseljenih područja (rejon IV). Zato su pogrešni svi odgovori koji pominju rejone III i IV.

U rejonima I i II smeju da lete bespilotni vazduhoplovi svih klasa, bez prethodnog odobrenja Direktorata.

Rejon I je neizgrađeno i nenaseljeno područje u kome nema ljudi osim operatera, a rejon II izgrađeno, ali nenaseljeno područje, gde se ljudi zadržavaju samo povremeno i kratko. Pošto tu gotovo nema ljudi koje bi let mogao da ugrozi, Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 14) tu dozvoljava letenje svim klasama (u Pravilniku: kategorijama) od 1 do 4, ako su ispunjeni ostali uslovi iz Pravilnika.

Odobrenje Direktorata za klasu 3 traži se tek u naseljenim rejonima III i IV, a klasa 4 tamo uopšte ne sme da leti. Alokacija vazdušnog prostora ne zavisi od rejona, već od visine leta i blizine aerodroma.

U rejonu III smeju da lete bespilotni vazduhoplovi klasa 1 i 2, a klase 3 samo uz prethodno odobrenje Direktorata.

Rejon III je naseljeno područje, sa zgradama u kojima ljudi stalno žive i borave. Zbog ljudi na zemlji Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 14) ovde ograničava letenje prema klasi (u Pravilniku: kategoriji), koja zavisi od najveće mase vazduhoplova na poletanju:

• klase 1 i 2 smeju da lete, ako su ispunjeni ostali uslovi;
• klasa 3 sme da leti samo ako to prethodno odobri Direktorat;
• klasa 4, najteža, ne sme da leti u rejonu III.

Zato je pogrešno da se uz odobrenje može koristiti i klasa 4, a odgovor sa samo klasama 1 i 2 izostavlja klasu 3.

U rejonu IV smeju da lete bespilotni vazduhoplovi klasa 1 i 2, a klase 3 samo uz prethodno odobrenje Direktorata.

Rejon IV je gusto naseljeno područje: urbane i centralne gradske zone, kao i sva mesta na kojima se okuplja veliki broj ljudi. Za njega Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 14) propisuje isto što i za rejon III:

• klase (u Pravilniku: kategorije) 1 i 2 smeju da lete, ako su ispunjeni ostali uslovi;
• klasa 3 sme da leti samo uz prethodno odobrenje Direktorata, koje se daje za svaki slučaj posebno;
• klasa 4 ovde ne sme da leti ni uz odobrenje, nego samo u rejonima I i II.

Zato su pogrešni odgovori koji dozvoljavaju klasu 4 ili izostavljaju klasu 3.

U uslovno zabranjenoj zoni LYR-8 Beograd bespilotni vazduhoplov sme da leti samo uz prethodno odobrenje Direktorata, koji pre toga pribavlja mišljenje ministarstva unutrašnjih poslova i ministarstva odbrane.

Uslovno zabranjena zona je deo vazdušnog prostora u kome je letenje ograničeno i moguće samo pod unapred utvrđenim uslovima. Prema Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima, zahtev se podnosi Direktoratu, a on izdaje odobrenje samo ako oba ministarstva daju pozitivno mišljenje o planiranom letu.

Ministarstva ne izdaju odobrenje, nego mišljenje Direktoratu, pa nije dovoljno ni obavestiti policiju. Alokacija vazdušnog prostora je poseban postupak i ne zamenjuje ovo odobrenje.

Bespilotni vazduhoplov mora stalno da bude u vidnom polju operatera; danju sme da leti, a noću samo uz prethodno odobrenje Direktorata.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 16) dozvoljava letenje danju i noću, ali samo u uslovima vidljivosti u kojima operater sve vreme vidi vazduhoplov. Za letenje noću potrebno je prethodno odobrenje Direktorata, koje se daje za svaki slučaj posebno, prema opremi vazduhoplova i prostoru u kome se leti.

Zato noćni let nije dozvoljen bez odobrenja, čak ni kada vazduhoplov ima svetla. Pravilo ne zavisi ni od rejona: vidno polje i odobrenje za noćni let traže se u svim rejonima.

Bespilotni vazduhoplov je u vidnom polju kada je operater neprekidno u vizuelnom kontaktu s njim, bez spoljnih optičkih ili elektronskih pomagala.

Operater mora sve vreme da vidi sam vazduhoplov svojim očima. Dvogled, ekran sa slikom kamere ili FPV naočare su spoljna pomagala, pa let uz njih nije let u vidnom polju. Naočare i kontaktna sočiva za korekciju vida se ne smatraju pomagalom.

Nije dovoljno da operater zna položaj, visinu, brzinu i pravac leta, na primer sa ekrana daljinskog upravljača, niti da vazduhoplov vidi samo veći deo vremena: kontakt mora da bude neprekidan, i danju i noću.

Naočare i kontaktna sočiva se ne smatraju spoljnim optičkim ili elektronskim pomagalom za održavanje vizuelnog kontakta s bespilotnim vazduhoplovom.

Takva sredstva samo ispravljaju vid operatera, koji i dalje svojim očima prati vazduhoplov. Zato Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 16) izričito kaže da sredstva za korekciju vida nisu spoljno pomagalo.

Oprema za letenje iz prvog lica (FPV) je nešto drugo: operater tada gleda sliku sa kamere, a ne sam vazduhoplov. Pravilo o naočarima zato ne zavisi od FPV opreme, a FPV ne može da zameni vizuelni kontakt.

Bespilotni vazduhoplov sme da leti danju i noću, ali za let noću je potrebno prethodno odobrenje Direktorata.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 16) dozvoljava letenje u uslovima vidljivosti u kojima je vazduhoplov stalno u vidnom polju operatera. Za noćni let Direktorat procenjuje svaki slučaj posebno, prema tehničkim mogućnostima i opremi vazduhoplova i prostoru u kome se leti.

Odgovor da se leti samo danju je nepotpun, jer se uz odobrenje može leteti i noću. Noćni let nije vezan za rejone I i II, a alokacija vazdušnog prostora ne zamenjuje odobrenje Direktorata.

Bespilotnim vazduhoplovom je zabranjeno prevoziti ljude, životinje i opasnu robu.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 17) ovu zabranu propisuje bez izuzetka: Direktorat ne može da je ukine odobrenjem, a ne zavisi ni od doba dana ni od rejona.

Ostali odgovori su nepotpuni ili netačni: pominju samo ljude i životinje, samo opasne materije, ili dozvoljavaju prevoz životinja danju u rejonima I i II. Sve tri stvari su uvek zabranjene.

Zabranjeno je upravljati sa više bespilotnih vazduhoplova istovremeno, kao i upravljati bespilotnim vazduhoplovom sa objekta u pokretu ili iz njega.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 17) propisuje obe zabrane zajedno. Operater mora punu pažnju da posveti jednom vazduhoplovu, a iz vozila ili drugog objekta u pokretu ne može pouzdano da ga prati i kontroliše.

Odgovori koji navode samo jednu od te dve zabrane su nepotpuni. Za upravljanje sa više vazduhoplova istovremeno Pravilnik ne predviđa odobrenje Direktorata kojim bi to postalo dozvoljeno.

Tačna kombinacija je a, d, f: zabranjeno je prevoziti ljude, životinje i opasnu robu, upravljati iz vozila u pokretu i upravljati sa više vazduhoplova istovremeno.

To su zabrane iz Pravilnika o bespilotnim vazduhoplovima (član 17), bez izuzetaka.

Ostale kombinacije sadrže netačne tvrdnje:

• b izostavlja životinje, čiji je prevoz takođe zabranjen;
• c nije tačna, jer se životinje ne smeju prevoziti ni uz odobrenje Direktorata;
• g nije tačna, jer za kategoriju 1 nema izuzetka.

Tvrdnja e se javlja samo u kombinacijama koje sadrže i neku od tih netačnih tvrdnji.

Bez prethodnog odobrenja Direktorata zabranjeno je nositi spoljni teret koji nije deo strukture i opreme tog bespilotnog vazduhoplova, kao i izbacivati predmete i tečnosti.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 17) to ne zabranjuje potpuno: Direktorat može da odobri takav let ako proceni da neće ugroziti vazdušni saobraćaj, ljude i objekte na zemlji.

Važno je i šta je spoljni teret: oprema koja je deo samog vazduhoplova to nije. Odgovori koji govore o bilo kakvom spoljnom teretu su zato preširoki, a odgovor bez odobrenja Direktorata predstavlja zabranu kao apsolutnu.

Tačna kombinacija je a, c, f, g, i, jer samo te tvrdnje tačno prenose zabrane iz Pravilnika o bespilotnim vazduhoplovima.

Pravilnik (član 17) zabranjuje:

• prevoz ljudi, životinja i opasne robe (c);
• upravljanje sa objekta u pokretu ili iz njega (f) i upravljanje sa više vazduhoplova istovremeno (g);
• bez prethodnog odobrenja Direktorata, nošenje spoljnog tereta koji nije deo strukture i opreme vazduhoplova (a) i izbacivanje predmeta i tečnosti (i).

Tvrdnja b je izmišljena: zabrana ne zavisi od odnosa težine tereta i vazduhoplova. Tvrdnja d izostavlja životinje, a h uvodi izuzetak za kategoriju 1 koji ne postoji. Zato su ostale kombinacije netačne.

Zahtev za odobrenje Direktorata podnosi se, po pravilu, najkasnije 15 dana pre planiranog leta ili serije letova, na propisanom obrascu, uz važeću polisu osiguranja prema trećim licima.

Prema Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima (član 18), uz zahtev se dostavlja kopija važećeg ugovora o osiguranju od odgovornosti za štetu koju bi vazduhoplov mogao da pričini trećim licima. Direktoratu treba vreme da proceni let, a osiguranje štiti one kojima bi let mogao da naudi.

Odgovor bez polise je nepotpun, a rokovi od 5 ili 10 dana nisu propisani.

Zahtev se podnosi, po pravilu, najkasnije 15 dana pre planiranog leta ili serije letova, na propisanom obrascu, uz važeću polisu osiguranja prema trećim licima.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 18) propisuje rok od 15 dana, obrasce čiju sadržinu i izgled utvrđuje Direktorat i obavezu da se uz zahtev dostavi kopija važećeg ugovora o osiguranju od odgovornosti za štetu trećim licima.

Rok od 10 dana nije propisan, kao ni poseban rok za seriju letova. Pravilnik ne traži ni da se zahtev podnosi isključivo elektronskom poštom ili na pisarnici: bitni su rok, obrazac i polisa.

Zahtev se podnosi na propisanim obrascima, uz važeći ugovor o osiguranju prema trećim licima, na bilo koji način koji predviđa propis o opštem upravnom postupku.

Odobrenje Direktorata se izdaje u upravnom postupku. Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima određuje rok, obrasce i obavezno osiguranje, ali ne propisuje poseban način predaje zahteva, pa važe opšta pravila upravnog postupka.

Zato nije tačno da se zahtev predaje isključivo elektronskom poštom ili, kad god je moguće, na pisarnici Direktorata. Odgovori koji ne pominju ugovor o osiguranju su i nepotpuni.

Jedan zahtev može da se odnosi na jedan let ili na seriju letova u periodu od najviše 30 dana, računajući od dana kada je planiran prvi let.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 18) ograničava vremenski period na koji se zahtev odnosi, a ne propisuje najveći broj letova u seriji. Za letove posle tog perioda podnosi se novi zahtev.

Ograničenja od 10 ili 50 letova i period od 60 dana nisu propisani, a zahtev bez ikakvog vremenskog ograničenja nije moguć.

Direktorat može, zavisno od okolnosti konkretnog slučaja, da odredi dopunske uslove koje podnosilac zahteva mora da ispuni, ako utvrdi da su oni neophodni za bezbedno letenje.

Prema Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima (član 18), Direktorat u rešenju kojim odobrava let nije vezan samo za uslove iz zahteva: ako činjenice u postupku pokažu da je to potrebno za bezbednost, propisuje dodatne uslove.

Zato nije tačno da Direktorat može samo da odbaci zahtev ili da odobri let pod početnim uslovima. Odbijanje i odbacivanje zahteva uređuje propis o upravnom postupku, a ne ovaj Pravilnik, a uslovljavanje leta odobrenjima drugih organa nije ovlašćenje iz Pravilnika.

Tačna kombinacija je a, c, e: rok od 15 dana i obrasci Direktorata, let ili serija letova u najviše 30 dana i kopija ugovora o osiguranju od odgovornosti prema trećim licima.

Sve tri tvrdnje prenose Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima (član 18).

Ostale tvrdnje su netačne:

• b: rok nije 10 dana, ni za seriju letova;
• d: ne postoji ograničenje od 30 letova u 60 dana;
• f: dozvole drugih nadležnih organa vlasnik, odnosno operater pribavlja sam, ali one nisu propisani deo zahteva Direktoratu.

Operater mora da obezbedi da let ne ugrožava život, zdravlje i imovinu ljudi i da ne narušava red i mir.

To je prva dužnost operatera prema Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima (član 19). Pad ili udar bespilotnog vazduhoplova može da povredi ljude i ošteti imovinu, a buka i letenje iznad okupljenih ljudi mogu da naruše javni red i mir.

Odgovori bez imovine su nepotpuni. Privatnost lica nije deo ove dužnosti u Pravilniku, nju uređuju drugi propisi.

Operater mora da koristi bespilotni vazduhoplov tako da poštuje pravila letenja propisana Pravilnikom o bespilotnim vazduhoplovima.

Ta dužnost (član 19) odnosi se na pravila letenja iz tog Pravilnika: najveću visinu leta, udaljenost od operatera i od ljudi, letenje u rejonima, vidno polje i slično.

Pravilnik o letenju vazduhoplova je drugi propis. Odgovor o poštovanju svih odredbi Pravilnika je preširok, jer se ova dužnost odnosi na pravila letenja, a odgovor o bezbednom načinu korišćenja je preopšt.